ПРВИ ПОЗИВ
Имамо част и задовољство да Вас обавестимо о једном значајном српском националном пројекту - филм ОТАЦ
Уз подршку више српских институција и личности, а пре свих братства Манастира Хиландара, покренут је рад на играном филму о Светом Сави и Немањи, о почецима српске државе!
Филм је покренут као неопходан допринос одсудној борби за очување српског националног идентитета, за обнављање нашег система вредности, за опстанак оног позитивног дела наше посебности у светској породици народа.
Препоручујемо да посебно погледате страницу презентације филма са “ктиторским мозаиком”. Великим “онлајн” мозаиком српске духовне обнове. Идеја је да наши пријатељи допринесу остваривају филма, и и учествују у попуњавању ктиторског мозаика. Величина прилога није битна, важно је учлањење у круг национално одговорних Срба на почетку, кад су међусобно препознавање и снага која из тог препознавања долази најпотребнији.
УЧЕСТВУЈТЕ У ПОСТАВЉАЊУ ТЕМЕЉА СРПСКЕ ДУХОВНЕ ОБНОВЕ!
Ако желите, можете да погледате и чујете и први промотивни спот који су за Фондацију као подршку пројекту снимили српски музичари, или да посетите страну првог покретача филма ОТАЦ - “Фондација Наслеђе Отаца”
СРБИЈА ЈЕ НА КОЛЕНИМА. ПОРАЖЕНА ГОТОВО НА СВИМ ПОЉИМА. САДА НАМ ЈЕ ПОТРЕБНА И САМА ВЕРА ДА ЈОШ УВЕК НИЈЕ КАСНО ДА СЕ УДРУЖИМО ЗА ЊЕН СПАС. АКО И ПРОНАЂЕМО ТРАГ ТЕ ВЕРЕ – ТЕШКО НАМ ЈЕ ДА ОДЛУЧИМО ОДАКЛЕ ДА ПОЧНЕМО. ТОЛИКО JE ТОГА ШТО ТРЕБА ОДМАХ УРАДИТИ.
Oно што је извесно, то је да треба да сачувамо културни и духовни идентитет и да у њему пронађемо снагу за борбу која нам предстоји. Да пронађемо истинско покајање које ће нас обновити, а да престанемо да се поништавамо у лажном покајању које нам се силом намеће. Ако ми, који се нисмо предали, хоћемо да препознамо куда и како даље са странпутице на коју смо запали – треба са пажњом и љубављу да погледамо путоказе са почетака нашег историјског пута.
Коме сада да се обратимо, ако не светим утемељивачима наше нације – Сави и Симеону Немањи. Затражимо помоћ од њих. Верујемо да ће нам у томе значајно помоћи и историјски играни филм о подвигу великих отаца и настанку визије која је водила српски народ кроз историју, а коју данас или не препознајемо или не разумемо – филм ОТАЦ. Заправо, ради се о нечем већем од једног филма - ма колико он значајан био.
Пред нама је да, и симболички и конкретно, направимо велики корак у прекидању предугог заједничког лутања које нас је преморило, угрозило будућност наше деце, довело у питање сва постигнућа наших предака, па и сам опстанак српског народа.
Ово је први позив да удруженим снагама, саборно, направимо достојну посвету оцима Србије, да их поново чујемо и да им се приближимо – да уз њихову помоћ пожелимо наду новог почетка.
О ФИЛМУ
СВЕТИ САВА
Колико год често био помињан, колико год у оквиру специфичне српске религиозности био постављен понекад и непримерено испред осталих хришћанских светитеља, па чак и испред саме Цркве, колико год се сваке године на школским приредбама читали историјски и књижевни текстови о његовом животу – о Светом Сави се код нас заправо мало зна. Светог Саву Срби поштују и воле, али им уствари није близак. Хвале га, али га не узимају као узор. Траже од њега помоћ, али не посежу за њом. Слика о њему временом је постала сентиментална и неприродно укочена. Више као гоблен него као икона. А ради се о вишеструко обдареном човеку дубоке духовности који је истовремено био и вулкан радне енергије. Некоме ко поново може постати истински узор младима.
СРПСКИ КУЛТУРНИ ИДЕНТИТЕТ
Срби имају два велика симбола, два јака корена свог духовног и културног идентитета. Оба су хришћански, али један је везан за рат а други за мир. Један се више везује за догађај а други више за личност. Временом један је постао више везан за херојску жртву, а други за живот у подвигу.
О несумњивом значају Косовске битке и Лазаревог избора за српску историју и садашњост не треба трошити превише речи.
Старији, „мирнодопски“ симбол српског идентитета је везан за дело Светог Саве и његовог оца Немање – Светог Симеона. Без њега и Косовски завет постаје неразумљив и подложан злоупотребама свих врста. Њиме се нисмо бавили на филму, а и уопште у популарној култури није оставио упечатљивијих трагова.
Најједноставније – у овом тренутку, кад су се уморили од симбола народ-бедем, Срби би мограли да се позабаве својим старијим симболом: народ-мост. Спој Истока и Запада, националног и космополитског, духовног и практичног, традиционалног и модерног – све је то наслеђе Светог Саве уграђено у темеље српског Парвославља, које се данас често погрешно тумачи искључиво у кључу чувара традиције. Уосталом традиција увек укључује спајање, преношење из прошлости у будућност.
Недопустиво је да и даље, у веома тешком тренутку за српски културни идентитет, не посежемо за симболом који нас може поново ујединити, освестити и ојачати. Бавећи се тим симболом као здравим кореном, можда можемо учинити понешто на изласку из нездравог стања у коме се налазимо. Кад су филмови у питању – превише је било улагано управо у продубљивање нездравог стања.
РАДЊА ФИЛМА
Сценарио филма ОТАЦ бави се периодом од доласка остарелог владара Немање као монаха на Свету Гору до повратка са очевим чудесно мироточивим моштима његовог сина Саве у грађанским ратом опустошену, осиромашену и изгладнелу Србију – десет година касније.
Зашто баш овај период живота две велике личности српске историје, два велика светитеља?
У поновном сусрету, тамо далеко од Србије, две јаке личности – оца, остарелог успешног владара и сина, младог монаха дубоке духовности – формиран је темељ српске државе, културе и цркве. Обојица су учинили оно неопходно да би свим својим силама послужили Богу и своме роду. Поднели су жртву. Немања је жртвовао заслужену удобну старост да би у аскетском подвигу још за живота додирнуо небеско и оставио наследницима свети узор, а Сава се одрекао мира Свете Горе да би Србе увео у ред озбиљних, духовно освешћених народа.
Један другог су својом љубављу на то практично принудили. Један другом су, понекад можда и на ивици сукоба, помогли да извуку најбоље из себе и тиме заувек остали да заједно служе Богу и роду. Отац и син. Као узори за вечност.
Филм ОТАЦ ће нам помоћи да за тренутак оставимо по страни клишее којима смо заробили два великана (а урадили смо то да бисмо лакше прихватили сопствену пасивност и раслабљеност). У филму ћемо сагледати чудо преображаја старог владара огрубелог од многих ратова и терета власти – у кротког и незлобивог светитеља, онога који се дословно руководи јеванђељским „кo хоће да буде старији, нека буде млађи од свију и свима слуга“ и, с друге стране, преображају младог човека великог духовног дара, у потпуности посвећеног самоусавршавању – у оца нације, који се враћа у немир света како би свим силама служио својим ближњима.
Опасност у филмском приступу овој теми лежи у владајућем сентименталном клишеу, а њено пуно откривање и разумевање могуће је тек у искреном, реалистичком сагледавању људских судбина. Да филм не би остао само добронамеран али тенденциозан поглед на националну историју, не смемо изгубити осећај за светост, али не смемо заборавити ни на успутне сукобе као и хумор, неопходан за истинито сагледавање догађаја и ликова.
Да бисмо лакше приступили великанима помажу нам и драгоцени ликови Немањиних пратилаца, старих ратника који су се заклели свом господару на верност до краја, који су дошли са њим и на Свету Гору да га прате до смрти. Као и већина публике они у почетку немају разумевање за високе духовне теме, а кад почну да се труде да ратничке способности претворе у духовне – то постаје извор низа симпатичних, па и комичних ситуација. Тек кад приону на подизање српског манастира на Светој Гори – за потомство – они у потпуности пронађу себе. На крају, љубављу ће и они заједно са својим господарем однети победу.
СТАРИ И МЛАДИ
Данашња Србија постаје земља старих људи. Колико у том контексту значи подсећање на то да старост није само ишчекивање смрти и на то да поправљање себе може и треба да траје до последњег даха! Колико је важно да се, у времену владајућег индивидуализма, млади упозоре на то да тек служење другима доводи до пуног развоја нечијих богомданих дарова!
Увек је дирљиво и инспиративно видети како син, без обзира на своја хтења, љубављу прихвата и испуњава очев завет, али посебно је узбудљиво и ретко виђено да син постане духовни отац своме оцу! То је нешто што и данас у општем безнађу које је притисло Србију може послужити као узор млађој генерацији, али и нада старијој генерацији. Савладавање препрека и труд на путу постизања пуноће љубави и светости је нешто што има и универзални значај, потенцијално интересантно свим људима и свим културама.
Слављењем и младости и старости Србија се можда може подмладити.
НЕКАД И САД
Кроз филм о овосветском и духовном, филм у коме ћемо поново пронаћи оздрављујуће сузе и смех, провлачи се низ паралела са данашњицом.
У филму ОТАЦ пратимо обнову запустелог Хиландара, данас пратимо његову обнову после пожара.
Ратовима и унутрашњим сукобима измучена и осиромашена Србија из филма ОТАЦ има јасну паралелу у данашњем лошем стању у земљи.
Нада коју доноси повратак Саве и Симеона у земљу има паралелу у нашој нади из које и настаје филм ОТАЦ.
ПРАКТИЧНО
У избору догађаја који се обрађују у сценарију водило се рачуна о лошој економској ситуацији и тешкоћама које стоје на путу прикупљања средстава за филм. Избегнуте су велике, масовне сцене, гломазни сценографски захвати и обиље скупих историјских костима. Па ипак се ради о „спектаклу у малом“. Избором догађаја и места, костим и сценографија су сведени, али све мора бити максимално реалистично урађено. Филмски језик мора бити савремен, уз ефектно коришћење технике и великих захтева у постпродукцији. Филм је ликовно захтеван, а специфичну атмосферу Свете Горе и потресних историјских реконструкција треба да подупире музика којој ће бити посвећена посебна пажња.
Све у свему, ОТАЦ је филм од националног значаја који се мора урадити по светским стандардима, али на светосавски начин – спајањем духовног и материјалног, молитвеног и занатског, црквеног и уметничког.
ПОЧЕТАК РАДА
Рад на реализовању филмског пројекта ОТАЦ као први копродуценти су предузели Фондација за унапређивање и ширење хришћанске православне и националне српске културе НАСЛЕЂЕ ОТАЦА (оснивачи су Срби из Берлина и Београда) и нова продукцијска кућа ОПЕТ & ОПЕТ из Београда. Досадашњи рад показао је да је интересовање за овај филм о Сави и Немањи велико и у Србији и у дијаспори.
Пројекат је већ у својој почетној фази, пре јавне промоције, крајем прошле године и почетком ове представљен и наишао на подршку код братства манастира Хиландара, код Његове Светости Српског Патријарха, код Г. Министра културе Републике Србије. Интересовање и подршка филму ОТАЦ постоје осим у државним и црквеним круговима и код истакнутих појединаца из области бизниса, спорта, културе. Могло би се рећи да се успоставља консензус о непроцењивој важности обраде ове велике теме из српске историје, баш данас, у времену српске свеколике кризе.
Опште мишљење је да се ради о филмском пројекту од националног значаја, који ће бити занимљив и страним гледаоцима, на првом месту онима из земаља православног културног круга, а да његов културни и друштвени потенцијал у многоме надилази границе филмске уметности. Да би се тај потенцијал реализовао, неопходно је да филм буде резултат заједничке воље. Воље сваког од нас. Воље за опстанком заједништва.
ПРВА ФАЗА РАДА и ПРОМОТИВНИ САЈТ ФИЛМА ОТАЦ
Све о раду на филму и додатне занимљиве пратеће материјале потражите на нашој презентацији. На презентацији филма ОТАЦ можете да пратите настанак сценарија филма, да дајете и своје коментаре и сугестије, можете пронаћи занимљиве материјале који се користе при раду на филму, слике, илустрације, историјске записе, видео и тонске записе са Свете Горе на којој се догађа највећи део радње филма.
Како неко може да се укључи у велику породицу оних који се осећају недовољно достојним наследницима великих Отаца, пре свега Саве и Симеона, а који желе да учине нешто да се однос Срба према светим оснивачима нације промени?
Чека се закључење уговора са банком о плаћању `онлајн`, кредитним картицама, како би свима заинтересованима из земље и света било омогућено лакше учествовање.
До тада је понуђена могућност учествовања у пројекту прилогом, уплатом донације у изабраном износу, на рачун фондације НАСЛЕЂЕ ОТАЦА.
Сви који уплате било који износ постају чланови клуба пријатеља филма и моћи ће да прате настанак сценарија, кад дође време за то - аудиције за поједине глумце и још понешто што неће бити доступно свима. Као симболичан знак захвалности - свако ко уплати 20 евра добиће своју коцкицу на великом ктиторском мозаику који се налази на интернет презентацији филма. Веће уплате носе и више коцкице мозаика. Свака коцкица носи име свог дародавца и могућност повезивања са интернет страном по избору новог пријатеља филма (лична или пословна интернет презентација, Фејсбук страна, итд).
Детаљније информације о филму и додатне занимљиве пратеће материјале потражите на нашој презентацији.
СЦЕНАРИСТИ
- Ђакон Ненад Илић
- Владимир Петровић
СТРУЧНИ САВЕТ ФИЛМА
- Архимандрит Методије, игуман Манастира Хиландара
- др Срђан Пириватрић, истраживач-сарадник у Византолошком институту САНУ
- др Александра Павићевић, виши научни сарадник у Етнографском институту САНУ
- др Милан Радујко, научни сарадник у Институту за историју уметности Филозофског факултета у Београду
- мр Виктор Савић, истраживач-сарадник у Институту за српски језик САНУ
- проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта обнове Хиландара
