A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Рајко Д. Блажић, професор за уметност и консервацију СПЦ, и др Предраг Ристић, професор на Академији СПЦ, израдили типологију надгробних крсних знамења.

У доба комунизма, разбијена је и сама помисао о васкрсењу, а народ истеран из Цркве. Али, хтели не хтели, опет су на гробљу морали да се сретну и они који верујуи они који не верују. Они који су смело веровали, знали су како се моли и шта је део њихове молитве. Неверни су, уместо цркве добили „спомен-лопату” и празне речи пропаганде у често трагикомичним посмртним говорима и раштимовану плех музику.

Ово је теза верујућих: Рајка Д. Блажића, професора за уметности и консервацију СПЦ, и др Предрага Ристића, архитекте и професора на Академији СПЦ. Професори су, после бројних истраживања, одлучили да представе десет типова надгробних споменика, ликовно решених на основу историјске традиције црквених уметника и мајстора са наших простора, кроз векове уназад, али и у нашем времену. Њихов покушај је вредан пажње: они желе да бар покушају да спрече да гробља, као вечна коначишта, често изгледају као – дивља насеља живих.

– Треба само бацити поглед на гробља, па се сетити гробних споменика у Неготинској крајини, наших крајпуташа, као и древних споменика око Петрове цркве – набраја Блажић, подсећајући како је, после прве фазе ортодоксног режима, уследила изградња соцреалистичких револуционарних херојских споменика чија је стилизација диригована и усмеравана страхом од чистки међу уметницима.

Можда је највећи преломни културни успех постигнут тек после смрти

Стаљина 1956. године, када је Богдан Богдановићпосле конкурса, направио „споменик” стрељаним у Јајинцима.

– Богдановић је стекао признање у иностранству и имао велики утицај уопште на градњу споменика на свим нашим гробљима, и тражио је своје инспирације у неком органском стилу сецесије и паганским споменицима преисторије. Данас, после мале временске дистанце, могли бисмо да закључимо да су његови бројни споменици обележили комунистичку епоху. Тако се догодило да су верници само кришом на тип комунистичких надгробних споменика стидљиво додали неки крстић – сећа се Блажић.

Нажалост, такви иначе врло скупи споменици од црног гранита су без икакве уметничке вредности.

– Ми смо покушали да унесемо неку од ових традиција у савремену гробоградњу, са надгробним спомеником Ава Јустину у Ћелијама, и приметили смо да овај споменик ипак има већ десетине реплика.

Слично се догодило и са споменицима у манастиру Каона. Мислимо да је тај пример добар само за почетак, али да је незавршен и да га треба поспешити. Замислили смо да треба штампати један прост мали бесплатни проспект достојних решења гробних крстова и поделити га бесплатно свим каменоресцима и у то укључити више аутора-вајара, а нарочито нашу академију, јер сматрамо да је то њена дужност.

Презентовање такве типологије надгробних крсних знамења произашла је од личног интересовања на тему крсног бележења гробног места, а кроз уметнички рад и скромне покушаје решавања различитих проблематика треће димензије у црквеној уметности, како би се указало на „зачарану” путању бесконачног импровизаторства у многим областима, па и у овој – истиче професор.

Он сматра да су та крсна знамења примерена времену у којем живимо, јер су оригинална, квалитетна, постојана, да се брзо израђују и да су јефтина. Типологија је архитектонско-вајарски и колегијални резултат заједничког, вишегодишњег рада професора Блажића и Ристића на ову тему.

Наиме, њихова крсна знамења су уметнички, без сумње супериорна у односу на досадашња опште наметнуто, и трговачки прихваћена мегалитско-гранитно-црно-тужна решења гробних места.

Професор Блажић је прави саговорник о овој теми, јер је управо он обновио гробна места Светог Саве и Светог краља Владислава (манастир Милешева 2001–2003. године), као и ликовно решење ћивота Светог патријарха Максима, Пећку патријаршију, 2006. године, и мноштво приватних ауторских радова до сада.

– На овај начин делимично ћемо сачувати траг о нашим оцима и праоцима од генерацијског заборава, али и потомцима оставити путоказ да кроз овај пример, употребе Крсног знамења за обележавање гробног места, могу осећати како понос припадности једном народу, његовој култури и вери тако и његовој нади за васкрсење. Крсна знамења биће рађена по каталошки представљеним димензијама и типовима, у мермеру беле боје, а који имају своју симболичну поруку – чистоте, радости и васкрсења. Постојаност је загарантована како квалитетом камена тако и хемијском заштитом од атмосферских утицаја: киселих киша, чађи, маховине, лишајева, на које у данашње време велике загађености, ни најотпорнији природни материјали не могу да остану имуни – каже професор Блажић.

Александар Апостоловски
Политика, 18. 1. 2014.


SA

 

People Directory

Đorđe Nikolić

Đorđe Nikolić (1949) je osnivač (1974) i član Upravnog odbora poznatog Čikaškog centra za poeziju u kome svakog meseca već 33 godine pod okriljem jednog od najvećih muzeja na svetu, čikaškog Art instituta, nastupaju najveći američki i svetski pisci, čime je uveo u redovan repertoar i srpsku ćirilicu i srpske književnike koji gostuju u programu.

.

Read more ...

Publishing

My Brother's Keeper

by Fr. Radovan Bigovic

Rare are the books of Orthodox Christian authors that deal with the subject of politics in a comprehensive way. It is taken for granted that politics has to do with the secularized (legal) protection of human rights (a reproduction of the philosophy of the Enlightenment), within the political system of so-called "representative democracy", which is limited mostly to social utility or to the conventional rules of human relations. Most Christians look at politics and democracy as unrelated with their experience of the Church herself, which abides both in history and in the Kingdom, the eschaton. Today, the commercialization of politics—its submission to the laws of publicity and the brainwashing of the masses—has literally abolished the "representative" parliamentary system. So, why bother with politics when every citizen of so-called developed societies has a direct everyday experience of the rapid decline and alienation of the fundamental aspects of modernity?

In the Orthodox milieu, Christos Yannaras has highlighted the conception of the social and political event that is borne by the Orthodox ecclesiastical tradition, which entails a personalistic (assumes an infinite value of the human person as opposed to Western utilitarian individualism) and relational approach. Fr Radovan Bigovic follows this approach. In this book, the reader will find a faithful engagement with the liturgical and patristic traditions, with contemporary thinkers, Orthodox and non-Orthodox, all in conversation with political science and philosophy. As an excellent Orthodox theologian and a proponent of dialogue, rooted in the catholic (holistic) being of the Orthodox Church and of his Serbian people, Fr Radovan offers a methodology that encompasses the above-mentioned concerns and quests.