A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Срби, чаробњаци под америчким кошевима

Средином прошлог века двојица Срба стварали су америчку професионалну кошарку. Здравко Бато Говедарица и Петар Пит Маравић су дриблинг и давање кошева претворили у уметност којој су се Американци дивили.

Да кошаркашка историја Срба и Американаца није повезана само утакмицама за златно и сребно одличје на светским првенствима и олимпијадама већ и мајсторима под кошевима који су стварали амерички професионални баскет сведоче имена двојице играча, Здравка Бате Говедарице и Питера Пита Маравића.

Први је играо за чувени Харлем и ушао у идеални тим САД, а други је и данас рекордер Америке са, просечно, 44 коша по утакмици. „Новости“ откривају ко су ови Срби, пионири америчке професионалне кошарке и чланови Куће славних спортиста света.

Син Ане и Тодора Говедарице, емигранта који је још пре Првог светског рата из Автовца у Херцеговини, преко Трста, емигрирао у САД, рођен је 1928. године у Чикагу. Одрастао је као најмлађе дете поред три сестре Данице, Дејзи и Жозефине, и брата Вилијема, који су га звали Бато. Здравко Говедарица је спортску каријеру започео још у средњој школи, где су скаути реномираног универзитета Де Пол из Чикага приметили његов таленат и понудили му пуну спортску стипендију и дрес клуба Блу Димонс из Прве дивизије НЦАА кошаркашке лиге. До краја школовања Бато је постао вођа и најбољи играч тима постижући на трећој години 11,5 поена по мечу, да би на завршној години студија 1951. постао водећи стрелац екипе са 14 поена у просеку – открива нам Радослав Раде Јокић, дипломирани спортски новинар и бивши кошаркаш.

.

Потом је каријера овог младог и високог Херцеговца кренула муњевито према спортским висинама. На избору младих кошаркаша Говедарицу су као 25. пика изабрали Сиракјуз Нешенелси, професионална екипа и претеча данашњих Филаделфија Севентисиксерса. Од избора, до првих Батиних професионалних наступа у НБА, протећи ће две године, јер је Говедарица мобилисан у америчку војску и учествовао је у Корејском рату.

Ужаси рата и двогодишња играчка пауза доста утицали на то да његова професионална каријера буде знатно скромнија. У сезони 1953/1954. на 23 утакмице просечно је постизао 3,3 поена и једну асистенцију. По завршетку професионалне каријере имао је сопствени приватни бизнис, а у слободно време тренирао је волонтерски школске кошаркашке екипе и био пасионирани играч голфа. У српској заједници био је врло поштован и дуго је активно учествовао у раду Српске националне федерације “Јединство” из Чикага – каже Јокић.

Изабран је 1974. у Кућу славних универзитета Де Пол, годину дана касније постао је члан Куће славних државе Илиноис. А 2006. изабран је за једног од 50 најбољих кошаркаша икада рођених. Баш те године, тачније 13. марта, завршио се животни пут Здравка Бата Говедарице.

У међувремену од 1947. до 1954. мушки кошаркашки тим Свети Илија освајао је титуле у лиги Српског народног савеза. Тренери екипе били су Џон Милановић, Нејт Лип, Прес Маравић, Џорџ Дановић. Средњошколски кошаркашки тим из Аликвипе освојио је првенство Пенсилваније 1949. године, одигравши свих 29 утакмица без пораза. Ту екипу је тренирао Сем Милановић, а у њој су играли Мики Зернић, Џорџ Дановић, Ралф Греко. Скоро 2.000 становника Аликвипе путовало је до Филаделфије 300 миља да би гледало финале у којој је та екипа победила. Тим Свети Илија променио је 1960. име у Аликвипа Сербс и тек од седамдесетих поново почео да осваја првенство Српског народног савеза. Тих година оформљен је и женски кошаркашки тим.

Управо тај град Аликвипа дао је двојицу највећих америчких кошаркаша. Први је био Петар Маравић, звани Прес, отац сина Питера Маравића. Сами Американци говоре да је Петар Прес Маравић, потомак Крајишника (1915–1987), био један од најбољих студентских кошаркашких тренера свих времена. Револуционарно је изменио овај спорт за 37 година колико је био тренер. Међутим, упамћен је и по томе што је био отац и тренер најбољег колеџ играча и узбудљивог професионалног кошаркаша Питера Пита Маравића. Млади Пит је рођен 1947. Завршио је средњу школу у Ралеју 1965. године, и пошто је био јако мршав, годину дана је провео на Војној академији Едвардс, где је добио на мишићној маси.

Кад год је Пит играо, осам хиљада људи долазило би у халу на утакмицу. Сезоне, 1967/68, биле су посебно успешне: 14 победа и 12 пораза. Пит Маравић био је маг за постизање кошева – убацио је 141 поен у прве три утакмице, а 1.138 поена на крају сезоне. То је у просеку било 43,8 поена по утакмици, највише у дотадашњој историји кошарке. Пиштољ Пит је поставио четири национална рекорда и девет рекорда ЛСУ колеџа. Постао је и остао трећи најбољи стрелац НЦАА лиге. Стигао је у НБА као 3. пик са драфта 1970. године. Наступао за нејаку Атланту, ништа јачи Њу Орлеанс и Јуту Џез. Тек у последњој сезони отишао је у тада доминатни Бостон, али није имао срећу да освоји прстен – тврди кошаркашки хроничар Матија Нинковић.

Изабран је у бројне „свеамеричке“ тимове, а марта 1968. године нашао се на насловној страни листа Спортс илустрејтед, у ком је објављен дугачак текст о Маравићима, оцу и сину. Најбољи аматерски играч кошарке, Пистол Пит је под вођством свог оца Петра Маравића, постао легенда САД. Постигао је 3.667 поена за три сезоне на колеџу. Његов рекорд у НЦАА никад није оборен. Отац Петар и син Питер Маравић унели су револуцију у играње кошарке. Ова игра је због Маравића постала брза, а дриблање и давање кошева је као и код Говедарице постало уметност. Милиони деце у Америци седамдесетих и осамдесетих хтели су да буду као Пистол Пит.

ПИШТОЉ ПИТ

Питер Маравић је упамћен као ненадмашни забављач, вероватно највећи иноватор и дриблер у историји НБА. Преминуо је 5. јануара 1988. од срчаног удара на кошаркашком терену у 41. години. Иза себе је оставио супругу Џеки и два сина, Џошуу и Џејсона Маравића. На колеџу ЛСУ је 1988. године нова кошаркашка сала названа Пит Маравић Асембли Центар.

СРПСКА ЛИГА

У САД је 1934. створена и Српска црквена кошаркашка лига у којој су играли Петар и Лаза Маравић, Сем и Џон Милановић. Први тим који су Срби спонзорисали била је екипа цркве Свети Илија у Пенсилванији, оформљена 1934. године. Играли су у црквеним лигама, а две године касније учествовали су на турниру Српског народног савеза и освојили га. Многи од играча овог тима, као што су Прес Маравић, Ник Косановић, Бил Пилиповић, касније су постали тренери или звезде колеџ кошарке.

Марко Лопушина
Новости, 22. септембар 2014.


People Directory

Marina Abramović

Marina Abramović (Serbian Cyrillic: Марина Абрамовић; born November 30, 1946 in Belgrade) is a New York-based Serbian performance artist who began her career in the early 1970s. Active for over three decades, she has recently begun to describe herself as the "grandmother of performance art". Abramović's work explores the relationship between performer and audience, the limits of the body, and the possibilities of the mind.

.
Read more ...

Publishing

The Church at Prayer

by Archimandrite Aimilianos of Simonopetra

Publisher’s note

Many readers of the addresses of Elder Aimilianos, which have been published in the five-volume series, rchimandrite Aimilianos, Spiritual Instructions and Discourses (Ormylia, 1998-2003), have frequently expressed the wish for an abridged and more accessible form of his teaching. In response, we are happy to inaugurate a new series of publications incorporating key texts from the above-mentioned collection. Other considerations have also contributed o this new project, such as the selection of specific texts which address important, contemporary questions; the need for a smaller, more reader-friendly publication format; and the necessity for editing certain passages in need of clarification, without however altering their basic meaning.

Above all, the works collected in this volume reflect the importance which the Elder consistently attached to prayer, spirituality, community life, worship, and liturgy. Thus the experientially based works "On Prayer", and "The Prayer of the Holy Mountain", which deal primarily with the Prayer of the Heart, appear first, followed by the summary addresses on "The Divine Liturgy", and "Our Church Attendance". These are in turn followed by the more socially oriented discourses on "Our Relations with Our Neighbor", and "Marriage: The Great Sacrament". Finally, the present volume closes with the sermons on "Spiritual Reading" and "The Spiritual Life", which in a simple and yet compelling manner set forth the conditions for "ascending to heaven on the wings of the Spirit".

It is our hope that The Church at Prayer will meet the purpose for which it is issued and will serve as a ready aid and support for those who desire God and eternal life in Him.