A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Константин Фотић

Константин Д. Фотић (Шабац, 1891 - Вашингтон, 1959) школовао се у Шапцу, а затим завршио права у Бордоу. У Балканским paтовима служио је као коњички официр,  а током I светског рата као официр за везу са Француском војном командом на Солунском фронту; 1915. постављен је у Министарство спољних послова Краљевине Србије и са Николом Пашићем учествовао на мировним преговорима у Паризу. Kао дипломата је службовао је Берну, Лондону, Паризу, Стокхолму, Бeчу итд., а обављао је и разне дужности у министарству спољних послова Краљевине СХС/Југославије (шеф Одељења за Лигу народа, директор Политичког одељења, помоћник министра спољних послова). Као стални делегат Југославије при Друштву народа, учествовао је на скоро свим међународним конференцијама од 1926. до 1935. Смишљене интервенције и контруктивни предлози донели су Фoтићу велики углед међу колегама; често је био позиван да равноправно са делегатима великих сила учествује у најважнијим састанцима водећих европских државника.

За посланика у Вашингтону постављен је 1935. Кад је 1942. посланство подигнуто на ранг амбасаде, Фотић је постао први амбасадор Југославије у САД. Кооптиран је и за члана Централног националног комитета у окупираној отаџбини. Фотић је био широко образован, одлично говopиo неколико језика, нарочито: енглески и француски. Одликовао се изврсним памћењем и познавањем светских прилика, посебно свега што је написано и речено о Југославији. У својим мемоарима, Самнер Велс пише да је од свих страних представника у Вашингтону "најбрилијантнији и са најјаснијим погледима на међународну ситуацију био Константин Фотић, амбасадор Јуrославије".

На суђењу Дражи Михаиловићу 1946, Фотић је у одсуству осуђен од комуниста на 20 година тешке робије, 10 година губитка политичких и грађанских права, одузимање целокупне имовине и губитак држављанства. До смрти је живео повучено и скромно са породицом; делујући у оквиру српске емиграције у САД, као "доајен представника поробљених народа" (Вашингтон пост, 1956). Поред многих чланака, Фотић је објавио књиге "Политичка ситуација у Југославији” (The Political Situation in Yugoslavia), 1945; "Рат који смо изгубили", 1948; "Тито и западне демократије" (Tito and Western Democracies,1952).

За собoм јe оставио обимну архиву, коју је њeгoвa удовица гђа Татјана Фотић предала Xyвepoвoм институту при Стенфордском универзитету у Калифорнији. Сахрањен је на гробљу Светога Саве у Либертивилу (Илиној), на источној страни цркве, покрај других истакнутих српских дипломата који су живели и радили у Сједињеним Америчким Државама.


SA

 

People Directory

Bishop Hrizostom (Stolić)

(1988–2012)

After the death of Bishop Grigorije the Western Diocese was administered by Irinej, Bishop of Niš, from October 1985 until May 1986, and by Sava, Bishop of Šumadija, from July 1986 until May 1988.

The Holy Bishops’ Assembly at the regular session in May 1988 elected Archimandrite Hrizostom Stolić as a Bishop of the Western Diocese.

Bishop Hrizostom was born in 1939 in Ruma where he graduated from elementary school and middle school (High School). After High School he went to the Dečani Monastery where he took monastic vows. He was ordained to hierodeacon and hieromonk by Rt. Rev. Pavle, Bishop of Ras-Prizren. Soon afterwards he went to America to be at the service to his Church and people. He studied at the Seminary in the Russian Holy Trinity Monastery in Jordanville. He then came to Chicago and helped the pastor at Holy Resurrection Church with his duties. He was appointed temporary pastor of St. George Church in East Chicago, Indiana in 1967. He remained there until 1969. For two years he established firm spiritual roots in the community. He felt a higher calling and responded to it. In 1969 he went to the Hilandar Monastery at Mount Athos in Greece, where he remained for nineteen years. There he was elevated to the rank of archimandrite by the Patriarch of Constantinople, His Holiness Demitrius the First. At one time he was elected a Dean of Mount Athos. He was a librarian in the Hilandar Monastery. Along with the spiritual growth he advanced his intellectual dimensions. He published the Lives of the Holy Fathers in two volumes and the Liturgy of St. Apostle James, which he translated into the Serbian language.

Read more ...

Publishing

Knowing the Purpose of Creation through the Resurrection

Proceedings of the Symposium on St. Maximus the Confessor

The present volume is a collection of presentations delivered at the St Maximus the Confessor International Symposium held in Belgrade at the University of Belgrade from 18 to 21 October 2012. The Belgrade Symposium brought together the following speakers: Demetrios Bathrellos, Grigory Benevitch, Calinic Berger, Paul Blowers, David Bradshaw, Adam Cooper, Brian Daley, Paul Gavrilyuk, Atanasije Jevtić, Joshua Lollar, Andrew Louth, John Panteleimon Manoussakis, Maximos of Simonopetra, Ignatije Midić, Pascal Mueller-Jourdan, Alexei Nesteruk, Aristotle Papanikolaou, George Parsenios, Philipp Gabriel Renczes, Nino Sakvarelidze, Torstein Tollefsen, George Varvatsoulias, Maxim Vasiljević, Christos Yannaras, and John Zizioulas. The papers and discussions in this volume of the proceedings of the Belgrade Symposium amply attest to the reputation of Saint Maximus the Confessor as the most universal spirit of the seventh century, and perhaps the greatest thinker of the Church.

Read more ...