A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Константин Фотић

Константин Д. Фотић (Шабац, 1891 - Вашингтон, 1959) школовао се у Шапцу, а затим завршио права у Бордоу. У Балканским paтовима служио је као коњички официр,  а током I светског рата као официр за везу са Француском војном командом на Солунском фронту; 1915. постављен је у Министарство спољних послова Краљевине Србије и са Николом Пашићем учествовао на мировним преговорима у Паризу. Kао дипломата је службовао је Берну, Лондону, Паризу, Стокхолму, Бeчу итд., а обављао је и разне дужности у министарству спољних послова Краљевине СХС/Југославије (шеф Одељења за Лигу народа, директор Политичког одељења, помоћник министра спољних послова). Као стални делегат Југославије при Друштву народа, учествовао је на скоро свим међународним конференцијама од 1926. до 1935. Смишљене интервенције и контруктивни предлози донели су Фoтићу велики углед међу колегама; често је био позиван да равноправно са делегатима великих сила учествује у најважнијим састанцима водећих европских државника.

За посланика у Вашингтону постављен је 1935. Кад је 1942. посланство подигнуто на ранг амбасаде, Фотић је постао први амбасадор Југославије у САД. Кооптиран је и за члана Централног националног комитета у окупираној отаџбини. Фотић је био широко образован, одлично говopиo неколико језика, нарочито: енглески и француски. Одликовао се изврсним памћењем и познавањем светских прилика, посебно свега што је написано и речено о Југославији. У својим мемоарима, Самнер Велс пише да је од свих страних представника у Вашингтону "најбрилијантнији и са најјаснијим погледима на међународну ситуацију био Константин Фотић, амбасадор Јуrославије".

На суђењу Дражи Михаиловићу 1946, Фотић је у одсуству осуђен од комуниста на 20 година тешке робије, 10 година губитка политичких и грађанских права, одузимање целокупне имовине и губитак држављанства. До смрти је живео повучено и скромно са породицом; делујући у оквиру српске емиграције у САД, као "доајен представника поробљених народа" (Вашингтон пост, 1956). Поред многих чланака, Фотић је објавио књиге "Политичка ситуација у Југославији” (The Political Situation in Yugoslavia), 1945; "Рат који смо изгубили", 1948; "Тито и западне демократије" (Tito and Western Democracies,1952).

За собoм јe оставио обимну архиву, коју је њeгoвa удовица гђа Татјана Фотић предала Xyвepoвoм институту при Стенфордском универзитету у Калифорнији. Сахрањен је на гробљу Светога Саве у Либертивилу (Илиној), на источној страни цркве, покрај других истакнутих српских дипломата који су живели и радили у Сједињеним Америчким Државама.


SA

 

People Directory

Zoran Perisic

Zoran Perišić, rođen 16. marta 1940. godine u Zemunskoj bolnici, a odrastao u Prokuplju.
Filmski i televizijski reditelj, majstor vizuelnih efekata, producent i scenarista, pisac stručnih knjiga koje koriste studenti širom sveta, dobitnik Oskara, majstor za razvoj vizuelnih efekata, dobio je Zlatnu statuu Američke akademije za film 1971. godine za svoj izum, specijalni efekat "zoptik" primenjen u filmu "Supermen" Ričarda Donera. U radu na specijalnim efektima već je stekao reputaciju kada ga je angažovao Stenli Kjubrik i uvrstio u ekipu filma "Odiseja 2001".

.

Read more ...

Publishing

Serbian Americans: History—Culture—Press

by Krinka Vidaković-Petrov, translated from Serbian by Milina Jovanović

Learned, lucid, and deeply perceptive, SERBIAN AMERICANS is an immensely rewarding and readable book, which will give historians invaluable new insights, and general readers exciting new ways to approach the history​ of Serbian printed media. Serbian immigration to the U.S. started dates from the first few decades of 19th c. The first papers were published in San Francisco starting in 1893. During the years of the most intense politicization of the Serbian American community, the Serbian printed media developed quickly with a growing number of daily, weekly, monthly and yearly publications. Newspapers were published in Serbian print shops, while the development of printing presses was a precondition for the growth of publishing in general. Among them were various kinds of books: classical Serbian literature, folksong collections, political pamphlets, works of the earliest Serbian American writers in America (poetry, prose and plays), first translations from English to Serbian, books about Serb immigrants, dictionaries, textbooks, primers, etc.

Read more ...