A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Српски доктори наука у дијаспори

Највећи број научника ради у САД, Канади и западној Европи, а студије су завршили у Србији, каже професор др Јован Филиповић, који има базу од 7.000 српских доктора наука у свету

Највећи број српских доктора наука у дијаспори живи у Сједињеним Америчким Државама – 2.400 или око 39 одсто, а затим у Канади (15 одсто), Великој Британији (10 процената) и Немачкој (седам одсто). Има их и у Аустралији, Холандији, Шведској, Аустрији, Француској, Словенији, Италији и Шпанији, а најмање у Кини, Јапану, Пољској и Грчкој.

.

Највећи број наших доктора наука ради на универзитетима (око 40 одсто) и у некој бизнис-сфери (44 процената). У нашој дијаспори већину титула држе мушкарци, док је жена око 40 одсто, што је сличан проценат као и у Србији.

gde sve zive nasi naucnici u svetu

Ово су само неки од података до којих је током вишедеценијског истраживања дошао професор др Јован Филиповић, продекан за квалитет и међународну сарадњу Факултета организационих наука и извршни директор „Групе за просперитет Србије”. Он каже да подаци показују да је у свету регистровано 7.000 наших доктора наука иако се сматра да их је можда чак и 20.000:

– Наших научника има у свим областима – највећи број се бави инжењерским дисциплинама, привредним наукама, али и друштвеним и природним, попут права и медицине.

На питање када је почео са прикупљањем података и на који начин попуњава базу, др Филиповић одговара да се довија на све могуће начине и да је почео још 1988. године, када је отишао у Америку, где је завршио магистарске, па докторске студије.

– Попуњавам базу преко познанства, јављају се људи и сами, пратим медије, претражујем интернет, идем на конгресе који се организују у нашој земљи, јер на свакоме од њих, без обзира на тему, увек долазе и предавачи из иностранства и то нигде не остане забележено, осим код мене. Ви када објавите причу са неким научником, ја такође прибележим, а јављају ми се и родитељи да обавесте да је њихово дете дипломирало у одређеној земљи – објашњава др Филиповић, који је својевремено био и државни секретар за дијаспору.

Он разочарано каже да овај посао треба да ради држава, а не појединци и да нажалост наша надлежна министарства, чак ни министри који су и сами дошли из дијаспоре нису искрено заинтересовани за овај проблем. Саговорник је свој други докторат на тему наших доктора у иностранству одбранио у Љубљани, чији се универзитет иначе налази на Шангајској листи, каже с намером и да се скрене пажња на српску причу.

– Наши људи стално одлазе и колико год вредно радили ми ћемо скупљати „бисере расуте” по свету. Треба нам неки начин да тај одлив претворимо у нешто позитивно, дакле да те људе задржимо у нашем миљеу и да их се не одрекнемо трајно – каже Филиповић.

По његовом мишљењу, Србија не треба да се труди да физички врати научнике, већ треба да их повеже и искористи њихова познанства са другим научницима, јер су они наша веза са светом.

– Довољно би било да на пример дођу у Србију на месец дана и држе предавања, да учествују у пројектима, да помажу нашим генијалним клинцима или чак и да их прихвате на универзитетима на којима предају. Није реално да се они сви врате у Србију, али неки повољнији контекст може за њих да се направи, јер ту је и велики новац који је у њих Србија инвестирала – каже саговорник који сада ради пројекат о томе колико вреди наша научна дијаспора.

Подаци примера ради, показују да је чак 71 одсто доктора наука основне студије завршило у Србији и ту се инвестира највише, додаје др Филиповић, оно после је надградња.


Колико је тачно наших научника у иностранству нико не зна поуздано. Према регистру српских научника у иностранству Министарства просвете и науке, од 2008. године жељу за сарадњом са Србијом показало је тек њих 600.

Професор др Радивоје Митровић, државни секретар у Министарству просвете, каже да није реално очекивати да се сви они врате у Србију, јер ипак у иностранству имају изграђене каријере, али да је могуће искористити њихове интелектуалне потенцијале.

– Велики број њих већ се укључио у рад на пројектима, ангажовали смо их као рецензенте, а када влада усвоји стратегију образовања, послаћемо им је да је погледају. Они су ти који би требало да помогну и при изради стратегије развоја Србије – каже Митровић.

Сандра Гуцијан

Извор: ПОЛИТИКА
Објављено: 24. 7. 2012.

Прилог: ПОЛИТИКА - Од Сувог брега до Принстона
Објављено: 31. 7. 2012.


People Directory

John Alexander Vidović

John Vidovic is a young musician and composer whose talents, work with students, and presence in various musical circles have already created a significant community impact. Mr. Vidovic specializes in classical guitar, music theory and composition. He has been playing guitar for 13 years and has accumulated 11 years of experience as a self-taught pianist.

John studied guitar with Michael McChesney and Barrios scholar Richard Stover, as well as voice with Christopher Bengochea. He graduated from UCLA with a BA in music composition. As a composer, he has 9 years of experience in composition ranging from solo works to large ensembles, including chorus, wind ensemble and orchestra. He has also conducted original choral composition under the direction of Maestro Donald Neuen with the UCLA Chamber Singers in Royce Hall in June 2011. Mr. Vidovic composed choral works for the West Valley College Chamber singers performed at the Finale concerts in May 2009 and December 2011. His main influences include music from Latin America, Romantic era music, and folk music from Eastern Europe.

.
Read more ...

Publishing

Notes On Ecumenism

Written in 1972 by St. Abba Justin Popovich, edited by Bishop Athanasius Yevtich, translated from Serbian by Aleksandra Stojanovich, and proofread by Fr Miroljub Ruzich

Abba Justin’s manuscript legacy (on which Bishop Athanasius have been working for a couple of years preparing an edition of The Complete Works ), also includes a parcel of sheets/small sheets of paper (in the 1/4 A4 size) with the notes on Ecumenism (written in pencil and dating from the period when he was working on his book “The Orthodox Church and Ecumenism”; there are also references to the writings of St. Bishop Nikolai [Velimirovich], short excerpts copied from his Sermons, some of which were quoted in the book).

The editor presents the Notes authentically, as he has found them in the manuscripts (his words inserted in the text, as clarification, are put between the slashes /…/; all the footnotes are ours).—In the appendix are present the facsimiles of the majority of Abba’s Notes which were supposed to be included in his book On Ecumenism (written in haste then, but now significantly supplemented with these Notes. The Notes make evident the full extent of Justin’s profundity as a theologian and ecclesiologist of the authentic Orthodoxy).—The real Justin is present in these Notes: by his original language, style, literature, polemics, philosophy, theology, and above all by his confession of the God-man Christ and His Church. He confesses his faith, tradition, experience and his perspective on man, on the world and on Europe—invariably in the Church and from the Church, in the God-man Christ and from Him, just as he did in all of his writings and in his entire life and theologizing.