A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Syrian Christian Looking for a Place in Herzegovina

Interview with Archbishop Benjamin (Atas) of the Syriac Orthodox Church in Sweeden

H.E. Mor Dioscoros Benyamin Atas belongs to the Holy Synod of the Syriac Orthodox Church of Antioch (Eastern Orthodox, Non-Chalcedonian). He was born on 3rd January 1964 in Bakisyan, Turkey. His elementary education was in the local village school from where he learned the basics of Turkish language. In 1989 Benyamin was ordained a priest. As a priest, he was deeply involved in looking after the spiritual needs of the diocese where he preached the faithful, the Christian teachings and the true faith. He also inspired the faithful, irrespective being young or old, to study the Syriac language. When the Syriac letters were available on computers, H.E. started to write books, some of which were published later. During these days, he studied German and English languages also. Later he went to U.S.A for three years to have his theological studies in a Roman Catholic university in New Jersey. While in U.S.A he served the church assemblies in Washington, New York, Chicago, Florida and New Jersey.  In 1995 he headed for the patriarchate in Syria on the request of His Holiness the Patriarch. Being in the patriarchate H.E. was dressed with the holy cross and sent to the new diocese in Sweden as a substitute. On February 11, 1996, H.E was consecrated Metropolitan and was appointed as the Patriarchal-Vicariate for the Archdiocese of Sweden.

1.Your Grace, can you tell us about Syriac Church in Sweden? How many Syrian people lives in Sweden?
Archbishop Benjamin: Syriac Church in Sweden is sister Church with Coptic and Armenian Church. We are family in Orthodox Theology and we have eight Churches with its representatives. Also, we have Seminary, School of Theology in Stockholm. Many Syrian people live in Sweden. Latest count was 100.000, but we don’t know exact number due to many refugees.

2. The conflict in Syria is the one that involves foreign interests…How do Syriac-Swedish people look on that? If no solution is found in Syria, the crisis of refugees will continue in Europe…
Аrchbishop Benjamin: Unfortunately, that is true. There is many politics involved, there is never fighting for nothing. When the wolf comes out of forest to kill, the doesn’t think of the reason for it, it is in his nature to kill. The same with ISIS. The solution of this conflicts is in God’s hands. And that is why it is important that we find country for our Syrian people to stay, to build their homes, with ones like them, to work, and raise their families. Not to go around without having place to stay.

3. Is this the reason for your visit to Hercegovina?
Аrchbishop Benjamin: Bishop Grigorije is my friend. He visited our country and he and Patriarch Irinej invited me to visit Serbia and Hercegovina. This is the place where I can see my people to come and stay. This is very like Syria, with climate, with mentality of people who live here. Christians here went through war; they went to same suffering as my people. History repeats itself. Serbia and Hercegovina can give more to Syrians than Europe.

4. People of Syria and Serbian Orthodox Christians have lot in common, when you consider the history, however, they do have lots of differences. Do you think they will be able to live together and to overcome differences?
Аrchbishop Benjamin: We are all Orthodox Christians, and we all have one faith-Christian faith! Because every country has its own Patriarch, it is not anyone’s fault. We need to work on that. We have two sets of churches, oriental and byzantine. But being together, in love, is what is most important. We need to learn to love our neighbors, our friends no matter what religion they belong to. There are many Syrian business man who want to invest here. I trust this country. I feel like home here. It is our responsibility to fix and rebuild the bridges and differences, so our children can cross over them safely.

5. On our way to Mostar, we visited Prebilovci, small village and new Church build in the memory of Serbians who were genocide by Croatian people. What were your feelings there?
Archbishop Benjamin: I was very sad and disturbed. I can see why Muslims kill Christians, but I just can’t understand why Christians kill other Christians.

6. As a part of Sebastian Press publishing ministry, I would like to ask you, do you write?
Archbishop Benjamin: I must say, I don’t have time for writing at this moment.

7. If anyone wants to learn more about you, where can we find something?
Archbishop Benjamin: “Suryoyo Sat” uploads my messages and videos, and there will be more in near future.

8. Is there anything else you would like to say?
Archbishop Benjamin: Yes, let’s take a picture. Lots of pictures, at this beautiful place.

Interviewed by Radmila Bojovic
Monastery Zitomislic, Hercegovina
June 16th, 2017

Džekson – mala Srbija

Nigde ne postoji takav ugled Srba i uticaj u nekom američkom gradu kao u Džeksonu, kao što ne postoji ni jedan grad u SAD koji toliko poštuje srpske korene, smatra Milina Jovanović autorka knjige Svi putevi vode u Džekson

Kao neprijatni kamenčić u cipeli koji vas uporno žulja i nervira, tako i Srbima širom Amerike smeta loš imidž koji je našem narodu sistematski nametnut još pre raspada SFRJ i bombardovanja 1990. godine. Otuda je i većina njihovih intelektualnih napora i aktivnosti usmerena da dokažu svetu i Americi da su Srbi kao narod nepravedno ocrnjeni. Beograđanki Milini Jovanović, sociologu prava koja danas živi u Kaliforniji, put ka drugačijem viđenju Srba među Amerikancima išao je preko Džeksona i njene studije o istorijatu tamošnje srpske zajednice pod naslovom “Svi putevi vode u Džekson” u ediciji Serbika Amerikana izdavačke kuće Sebastijan pres zapadnoameričke eparhije SPC.

Do odlaska u Ameriku autorka je radila u Insitutu za sociološka i kriminološka istraživanja u Beogradu, a usput je magistrirala na ženskim studijama i u Srbiji i u SAD. U Americi je bila zaposlena u jednoj vijetnamskoj humanitarnoj organizaciji, prvo kao volonter a onda i profesionalac, zatim u jednom finansijskom časopisu, a sada radi u okrugu Santa Klara u San Hozeu u programu za emigrante. I saživela se sa onim što su preživljavali Srbi iz Džeksona.

Read more ...

Да ли је човек „животиња у стремљењу ка обожењу“?

Епископ проф. др Максим Васиљевић

Ἐρωτώμενοι γὰρ τί ἐστιν ἄνθρωπος, φαμὲν ζῷον.
Ὁμοίως καὶ ἵππος· ἐρωτώμενοι τί ἐστιν, λέγομεν ζῷον.
(Св. Јован Дамаскин, Дијалектика, Kotter, I, 73, 9.24–35)

Редови који следе подстакнути су жељом да се учини правда једном теолошком ставу и појму, те да се кроз образложене речи дође до богословске истине уз брижљиво одстрањивање негативних конотација у вези са изразом ζῷον θεούμενον.

Read more ...

Некад и сад

Видовдански интервју са Епископом западноамеричким Максимом
Београд, 28. јуни 2017.

[Илустрације су преузете из монографије The Christian Heritage of Kosovo and Metohija]

1. Преосвећени Владико, у данашњем савременом, постмодерном и мултикултуралном друштву, намеће се потреба правилног разумевања традиције и односа према предању, оној у којој смо рођени и коју наслеђујемо. Ову потребу можда и највише осећају млади људи пред којима се, чини се, као никад пре налази лепеза различитих традиција и предања у својим крајностима. Како Ви то видите, посебно у светлу Видовдана?

Одговор: Оштроумни оксфордски православни епископ, Калист Вер, иначе почасни доктор Универзитета у Београду, рекао је да „традиција није у томе да нешто понављаш, него да будеш веран истој на стваралачки начин“. За нас хришћане, традиција (или предање) је пре свега литургијско преношење Тајне Христа унутар Цркве као богочовечанске заједнице. С једне стране, нема ничег узбудљивијег од тог преношења „живог живота“ и убризгавање истог у нове нараштаје живих чланова православних парохија, нпр. у Земуну, Паризу, Требињу или Њујорку. Било речито или ћутке, све то открива једну богочовечанску стварност у историјском и културном контексту. С друге стране, наше предање је пребогато симболима и врло је сложено садржајима. Неко је приметио да православни имају тако богату и слојевиту традицију да не знају како да рукују њоме. У томе има истине, али то богатство су дарови наших доброчинитеља, „знаних и незнаних“; то предање је један пример „православног капитализма“. Треба пазити да критеријум није форма (обрасци) него садржај (јеванђелски Христос). Француски писац Кристијан Бобен је рекао: „Оно што је у Јеванђељима добро јесте управо то што их никада нико није прочитао“. Не може се Јеванђеље „прочитати“ или сасвим појмити. Стога је пред свима нама једна узбудљива, често трагична, борба за oпит, за доживљај, за право искуство, за ,,искуство Истине“.

Read more ...

Iseljavanje – srpska sudbina

Sve što je srpsko iseljeništvo radilo, gradilo i organizovalo je deo srpskog kulturnog korpusa i srpske istorije i zato je važno da se uključi u celinu srpske kulture, kaže autorka dve monografije: “Srbi u Americi i njihova periodika” iz 2007. i “Od Balkana do Tihog okeana” iz 2014. godine.

Jedna od retkih knjiga o sudbini srpskih dobrovaljaca u Prvom svetskom ratu iz Amerike pojavila se prošle godine, zahvaljujući istraživačkoj misiji i radoznalosti Krinke Vidaković Petrov, autorke koja ima širok angažman, od naučnog bavljenja hispanistikom, judaistikom, anglistikom i slavistikom, pa do mesta prvog srpskog ambasadora iz dijaspore u Izraelu, kolumniste Američkog Srbobrana, i predavača na više univerziteta u Americi. Reč je o delu iz 1913.godine, objavljenom u San Francisku, a autor je naše gore list, novinar i urednik “Srbobrana” Čedomir Pavić, patriota i dobrovoljac, koji je iz Kalifornije krenuo u Prvi balkanski rat, tada još kao student Berkli univerziteta.

Read more ...

A Conversation about Byzantine music with Bishop Maxim of Western American Diocese

Cape Town Fine Music Radio, June 14, 2017

Host Program: Dragana Jevtovic

Audio MP3: Download

Read more ...

Када кажем наука и вера, мислим на...

Разговор са проф. др Максимом (Васиљевићем), епископом западноамеричким

Ви сте, преосвећени владико, истовремено епископ и редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, дакле неко ко у свом животу стваралачки и активно спаја веру и науку. У духу наслова интервјуа ”Када кажем наука и вера, мислим на... ” који је Ваш одговор?

Одговор: Помислим одмах на Св. Григорија Богослова из IV века, који је био теолог, научник и епископ, и који је човека назвао „животиња у процесу обожења“ (изворно: ζῷον θεούμενον). Као биће које се драматично креће у две равни постојања, човек је заиста „обожујућа се животиња“, са свим импликацијама које та синтагма повлачи. Ако је Св. Григорије тако назвао човека, зашто би један хришћанин XXI века имао проблем с тиме? Док биолошка наука приступа питању човека изучавајући његов психо-физички састав, дотле теологија о човеку дискутује као о „неодредивом бићу“ које се у потпуности може схватити само ако се постави у светло његове способности да се односи према изван-људским стварностима. Спаситељ је управо и дошао да нас избави „од проклетства закона“, од закона „себичних гена“ и моћи греха и смрти (уп. Гал. 3, 13; Јев. 2, 14–18) и да нам васпостави достојанство, дарујући нам живот истинити.

Read more ...

Живи живот није ”La La Land”

Разговор са Епископом западноамеричким Максимом из Лос Анђелеса о новим хришћанима и савременом америчком свету.

Стални круг идеја и дела,
стална открића, стални експеримент:
Одводе знању кретања, али не мировања;
знању говора, али не тишине;
знању речи али не Речи;
Све наше знање ближи нас нашем незнању,
Све наше незнање ближи нас смрти,
Али близина смрти не ближи нас Богу.
Где нам је Живот изгубљен у живљењу?
Где је мудрост изгубљена у знању?
Где је знање изгубљено у информацији?
Кругови неба у двадесетом веку
одводе нас даље од Бога
И све ближе прашини.”
Т.С. Елиот

Ваше Преосвештенство, ове стихове великог песника можда млади данас и најдубље искуствено осећају. Волели бисмо да са Вама поразговарамо о позицији и усмерењу младих људи у контексту вере која има непроцењиво благо смисла и истине непропадљивог живота. Ови стихови су дијагноза и увид у модерну болест: опхрваност досадом, духовну пустош и неуротично монотоне циклусе живота у мегалополисима савременог света – а са друге стране: Бог Живи и Истинити је са нама. Како га срести и упознати?

Одговор: Велики руски теолог о. Георгије Флоровски је упозоравао је да је могуће ”срести се” са Истином, но могуће је не срести се, и, штавише, могуће је срести се не са Истином. Наспрам ”трагичне личности хуманизма” стоји евхаристијска ипостас човека, како су нам је представили Оци Цркве, и ту егзистенцијално трагање сваког човека, па и модерног, налази испуњење. Евхаристијска радост, надахнута Васкрсењем као умртвљењем смрти, доводи до поскакивања од радости. У том смислy, можда би младом човеку годила и светоотачка идеја да Господ воли да се „игра“. Како каже Свети Максим Исповедник тумачећи стих Григорија Богослова „Јер суптилни Логос игра се у свим облицима, судећи своме свету како жели, сад на једном месту, сад на другом“. Е сад, древни људи су говорили да врлина тражи зној (φιλεῖ γάρ ἱδρῶτας ἡ ἀρετη), што значи да се врхунски домети напором освајају. Оно највредније се скрива, и не жели да се јефтино потроши. Причао ми један светогорац: На Светој Гори је добро то што нам је Богородица свима Мајка, па је Света Гора Богородичин Врт. Мајка нам допушта да се цело вече играмо, и осећаш да богослужење јесте једна игра која траје, и играш се, предајеш се, знојиш се, док се потпуно не исцрпиш.

Read more ...

More Articles ...

People Directory

Predrag V. Neskovic

Adjunct Associate Professor of Brain and Neural Systems

I received my B.Sc. in theoretical physics from Belgrade University and a Ph.D. in physics from Brown University. I was a post-doc and then a faculty at the Institute for Brain and Neural Systems. I moved to Washington, DC in 2008 where I currently work in the Federal Government as a program manager covering the area of Mathematical Data Science.

Read more ...

Publishing

All Roads Lead to Jackson

Serbian American Contributions in Amador County, California, since the Gold Rush
Milina Jovanović offers a unique compilation of individual and family immigration stories that include enormous contributions to the development of California and significant community involvement. In this version of people’s history she chronicles how Serbian Americans have strengthened community, region, state, and country through the endeavors and struggles of 150 years. This book also focuses on women’s contributions that are too often overlooked. Ms. Jovanović’s study reveals that Jackson not only remains an original and symbolic home to Serbian Americans and Serbian Orthodox religion, but also an oasis where the Serbian community has preserved its positive reputation and social influence.

Read more ...