A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Survivor of WW2 genocide: Why do people become so evil when every child's cry is the same?


Survivor of WW2 genocide: Why do people become so evil when every child's cry is the same?

“I witnessed how Ustasha skinned a man alive. Can you imagine?” says 90 year old Dobrila Kukolj and wipes her eyes with an already damp handkerchief. This is not the first time in our interview. As a child, she has seen a lot of evil during the genocide unleashed by the Independent State of Croatia in World War 2. Hundreds of thousands of mainly Serbs, Jews and Roma perished in the most bestial ways. Yet, only two years ago, I had no idea that this chapter of the war even existed. How was it possible that such crimes went unnoticed by the (what I consider educated) world?

Dobrila shows me a book of her memoirs: “I will leave them to my children to read and keep so that these events will not be forgotten. What is not written, did not happen,” she says and I immediately recall another of my interviews where Vasilje Karan - also a survivor of the same genocide and self-taught writer - listed through his two dozens of books he wrote in his later age. In fact, almost everybody I spoke to during my project had at least a testimony printed somewhere. So there is a lot written about it, I am thinking, maybe it just never left the region to be read by 'the rest'.

Read more ...

Јасеновачке жртве у молитвеном загрљају Цркве

Интервју са Епископом западноамеричким Максимом
Сербика Американа, 29. 01. 2017. године

Повод за овај разговор је текст објављен у нашем угледном дневном листу ”Политика” о отвореној изложби у Њујорку, која обележава 75 година од оснивања Јасеновца и која је најављена као највећа поставка о Јасеновцу која је приређена у иностранству. По ономе што смо имали прилике да прочитамо, стиче се утисак да је реч о импресивној организацији, како по важним учесницима из различитих држава, тако и по представницима важних институција.

Поменуте дневне новине често извештавају о многим заједничким и појединачним, на првом месту културним и уметничким догађајима и успесима Срба у Америци. Отуда се родила идеја код млађе генерације читалаца да Епископу западноамеричком Максиму предложе сарадњу и дијалог у форми интервјуа на различите савремене актуелне теме, друштвене појаве и уметничке токове. Интервјуе овог епископа смо имали прилике да читамо. Управо су ови интервјуи продубили жељу да на одређена питања чујемо и његово мишљење.

Ваше Преосвештенство, како Вам се чини наш предлог за овом врстом дијалога?
Одговор: Идеја је добра. Стојим вам на располагању.

Read more ...

Од дијаспоре се превише очекује

ИНТЕРВЈУ - ВЛАДИКА ЗАПАДНОАМЕРИЧКИ МАКСИМ

Епархија западноамеричка, вероватно је једна од ретких, ако не и једина епархија Српске православне цркве, која има заштитника права верника – епархијског омбудсмана. Недавно је на то, званичним саопштењем, и подсетила пре свега своје вернике. Повод је био хапшење једног свештеника ове епархије под оптужбом за недозвољене сексуалне радње с малолетном особом. Епархија је саопштила да „свако ко је евентуално био, или познаје некога ко је био, жртва злостављања неког од чланова епархијског клира, запослених или волонтера у Цркви, требало би прво да контактира полицију, а потом да случај пријави, поверљиво, и епархијском омбудсману на број +1415...”. У разговору за „Политику“, владика западноамерички Максим, објашњава да је епархијски омбудсман стручњак, правни и канонски.

Read more ...

Милош Растовић: Ако следимо пут наших великана има наде за нас

Милош Растовић је недавно боравио у Београду, где је као учесник манифестације Дани дијаспоре на универзитету Сингидунум, говорио о вишедеценијском залагању Српског народног савеза за бољитак српског народа кроз разне видове помоћи појединцима и организацијама, истакавши жељу да градимо мостове између дијаспоре и матице без обзира на ком континенту живимо, показујући да смо једно јединствено национално биће.

Српски народни савез, најстарије српско добротворно друштво на тлу Америке, пролазило је, сигурно, кроз разне периоде, искушења... Како бисте, са ове временске дистанце, нашим читаоцима објаснили који су најважнији моменти у раду ове организације, којим начелима и циљевима се водила и води?

Крајем деветнаестог и почетком двадесетог века српски исељеници су долазили у Америку у великом броју јер је она била „обећана земља" која им је нудила економски просперитет и политичке и верске слободе. Велики број исељеника је радио тешке физичке послове у рудницима и челичанама, без права на заштиту на раду и без финансијске сигурности за себе и своје породице. У циљу заштите права радника, Сава Хајдин је 1901. године у Питсбургу уз подршку Николе Тесле, српског научника и проналазача, основао Српски православни савез Србобран и постао њен први председник. Хајдин је желео да организација постане центар српства и светосавске традиције у Америци тј. духовни дом српских исељеника.

Read more ...

Владика Григорије: Тврдош

О херцеговачком манастиру Тврдош у недељној Политици од 24. јула 2016, приповеда Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије (Дурић)

Свијет је чудесан и неописив. Дотакнути његовом љепотом, понекад успијевамо описати један његов дјелић, с већим или мањим успјехом. Постоје ипак мјеста у овом свијету која није једноставно описати. Тако ме је одувијек чудила немоћ, с једне, и жеља, с друге стране, да опишем манастир Тврдош. Тврдош би био занимљив многима, а посебно сликарима, историчарима, археолозима, писцима.

Манастир је саграђен на мјесту гдје је ток Требишњице најмирнији и истовремено најдубљи и најснажнији. Пратећи пут од Требиња према Тврдошу, Требишњица струји кроз поље, засијецајући га попут сребрних нити под сунцем. У прољеће, храњено њеним водама, поље је зелено и јарко црвено од безброј цвјеталих булки. Безбрижни крајолик, импресиван у бистрини боја, ивиче ћутљива, камена брда, чувајући га од остатка свијета. Иза гребена, који штити манастир од сјеверних и источних вјетрова, ријека изненадно и тихо тече право према Тврдошу и бива мирна и нечујна, да би, чим прође манастир, опет текла брзо и снажно. С југа је манастир благо заштићен малим узвишењем и Требињском шумом, а са сjевера узвишеним каменим гребеном, планином, некад шумовитим Кличањем, које се органски везује за Леотар. Тако ушушкан на тврдој стијени стоји манастир Тврдош.

Јутра у манастиру Тврдош свићу реска и хладњикава. Она су право благо у току љетњих дана и жеге, кад се чује стидљиви цвркут птица, стишаног вјетра који носи ваздух пун морског јода и органских талога океана, здруженог са ароматима боровог честара и вријеска. На први звук клепала, када монаси журно устају из својих постеља и спремају се за јутарњу службу, по Tребињском пољу још има росе. Пут од Требиња ка Поповом пољу сив је и миран, као и пратиља му у вијугању, зелена као маховина, Требишњица, око које се у тај час почињу скупљати чапље, галебови и гњурци.

Read more ...

Šta se dešavalo na Saboru u Kritu: Dnevnički zapisi vladike Maksima

Kao i tokom celokupne istorije Crkve, geopolitika ne može da ne igra ulogu, ali ona ovog puta nije odnela prevagu. Dijaspora je i problem i blagoslov, ona predstavlja stanje krize, izmeštenosti iz centra. No, Crkva i postoji da bi sabirala rasejanu decu Božiju. Pravi patriotizam ne treba mešati sa sirovim nacionalizmom. Činjenica je da Vaseljenska patrijaršija danas ima manji primat nego ikada u istoriji. Sveden je na minimum. Treba li i taj minimum da ukinemo? To je sve poručio u razgovoru za portal Nedeljnik.rs episkop zapadnoamerički Maksim, koji je je za vreme Sabora na Kritu vodio beleške koje će pretočiti u knjigu.

Prošlog meseca završen je Sveti i Veliki Sabor Pravoslavne crkve na Kritu. Za jedan sto seli su predstavnici deset pravoslavnih crkava, izostalo je učešće četiri. Svedoci smo da su ovaj Sabor pratile raznovrsne priče u medijima, o međusobnom antagonizmu Moskve i Carigrada, uticaju stranih službi, neodgovornom ponašanju, međusobnom uslovljavanju, ali i pokazanom jedinstvu pravoslavnog sveta. I u postsaborskom periodu nastavile su se kritike na račun Sabora, njegovog rada, neučešću pojedinih crkava. Dok jedni govore da ovo nije „Sveti i veliki Sabor", drugi svedoče o važnosti, istinitosti ovog "sabranja" i ispunjenju njegovog primarnog cilja - prekopotrebno pravoslavno jedinstvo.

Read more ...

Зна се да се у Јасеновцу догодио геноцид

Хрвати то добро знају, али је тенденција хрватске историографије да минимизује или да склони податке о усташким неделима – каже Гидеон Грајф, експерт за холокауст из Тел Авива Гидеон Грајф

„Никада у животу нисам планирао да будем историчар холокауста и да 365 дана проучавам гасне коморе и начине умирања. Нисам тако замишљао живот, али прихватио сам тај посао као своју мисију” – каже у разговору за „Политику” проф. др Гидеон Грајф, главни историчар на Институту за холокауст Шем Олам у Израелу и за образовне пројекте о холокаусту у Мајамију, иначе експерт за Аушвиц.

Професор Грајф је први пут посетио Београд, а потом и Андрићград где је заједно са историчарима из света ових дана одржао више предавања о холокаусту. Указао је да је евидентно да је данас најважније добити рат против ревизионизма, јер смо сведоци да се води интензиван рат сећања.

Грајф је представио своју књигу „Плакали смо без суза”, и разговарао са редитељем Емиром Кустурицом, изразивши спремност да напише текстове за изложбу о Јасеновцу, планирану за јануар 2017. године у Њујорку.

– Све је почело од састанка са амбасадором Србије у Израелу Милутином Станојевићем и могао бих да кажем да је он сада мој велики пријатељ, а потом је уследио позив амбасадора др Љиљане Никшић из Београда за учешће на мајској Конференцији српске академске дијаспоре о Јасеновцу у Њујорку, у организацији Института за Јасеновац, где сам изабран за члана Савета. Настојаћу да у Тел Авиву угостимо изложбу о Јасеновцу, а у Вишеград ћемо довести најбоље предаваче из света и направити бисер едукативног програма о холокаусту – истиче професор.

Read more ...

More Articles ...

People Directory

Vladimir Rajčić

Born in the city of Pec, Serbia, Ex-Yugoslavia, Vladimir was involved in music and acting in his early young stages. He wanted to be an actor ever since he could remember. He is very outspoken. Knowing how to speak many languages helped him out to be cast by different casting directors.

He majored in journalism, music and acting.

Vladimir plays guitar. He enjoys skydiving and scuba diving, very good at soccer and karate.

Back in Serbia he played in a big rock band.

. Read more ...

Publishing

Sailors of the Sky

A conversation with Fr. Stamatis Skliris and Fr. Marko Rupnik on contemporary Christian art

In these timely conversations led by Fr. Radovan Bigovic, many issues are introduced that enable the contemporary reader to deepen and expand his or her understanding of the role of art in the life of the Church. Here we find answers to questions on the crisis of contemporary ecclesiastical art in West and East; the impact of Impressionism, Expressionism, Cubism, Surrealism and Abstract painting on contemporary ecclesiastical painting; and a consideration of the main distrinction between iconography and secular painting. The dialogue, while resolving some doubts about the difference between iconography, religious painting, and painting in general, reconciles the requirement to obey inconographic canons with the freedom essential to artistic creativity, demonstrating that obedience to the canons is not a threat to the vitatlity of iconography. Both artists illumine the role of prayer and ascetisicm in the art of iconography. They also mention curcial differences between iconography in the Orthodox Church and in Roman Catholicism. How important thse distinctions are when exploring the relationship between contemporary theology and art! In a time when postmodern "metaphysics' revitalizes every concept, these masters still believe that, to some extent, Post-Modernism adds to the revitatiztion of Christian art, stimulating questions about "artistic inspiration" and the essential asethetic categories of Christian painting. Their exceptionally wide, yet nonetheless deep, expertise assists their not-so-everday connections between theology, ar, and modern issues concerning society: "society" taken in its broader meaning as "civilization." Finally, the entire artistic project of Stamatis and Rupnik has important ecumenical implications that aswer a genuine longing for unity in the Christian word.

The text of this 94-page soft-bound book has been translated from the Serbian by Ivana Jakovljevic, Fr. Gregory Edwards, and Andrijana Krstic. Published by Sebastian Press, Western American Diocese of the Serbian Orthodox Church, Contemporary Christian Thought Series, number 7, First Edition, ISBN: 978-0-9719505-8-0

.