A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Ава Јустин је теолог изненађења

Свечаности у част Светог Оца Јустина у манастиру Ћелије прилика су да се литургијски саберемо око пастира наше Свете Цркве из географски нам најудаљенијих заједница. Његово Преосвештенство Епископ западно – амерички Г. др Максим (Васиљевић), један од најученијих архијереја СПЦ данашњице, произнео је прекрасно слово о ћелијском духовном горостасу, назвавши овај дивни празник у освит календарског лета Јустинданом.

Питање: Будући да овај разговор водимо у ћелијској светињи, на празник Светог Оца Јустина, тема нам је некако сама задата. Шта за Вас, као теолога и пастира Цркве Божје, значи Ава Јустин?

Владика Максим: Свети Ава Јустин је представник "теологије изненађења" зато што нам приликом сваког сусрета са њим, читања његових дела, саопштава вечне истине, али на нов начин. То је одлика истински великих богослова и Владика Атанасије (Јевтић) га с правом назива "новим богословом". Његов језик је кристално чист и јасан, а пребогат доксолошки (славослован). Обогатио је српски језик, теологију и философију. Познато је да је био један од оснивача Српског философског друштва (са Браниславом Петронијевићем 1938. у Београду, нап. аут.). Такође, у грчком језику преводи Авиних књига изазвали су стварање нових кованица – "охристовљење", "христопис", "еклисиопис"... Отац Јустин нам увек отвара нове хоризонте теологије.

.

Питање: Друштвени амбијент за живота Аве Јустина пратило је безверје и нескривени прогон Цркве. Данас, пред верним народом су нека друга искушења. Шта можемо да научимо на његовом примеру, важно за сопствено истрајавање на путу вере?

Владика Максим: Ава Јустин је био човек љубави и истине. Богословио је у љубави, разоткривајући заблуде овог света. Он је онај који осветљава, који је у истини и који се радује, а оном у заблуди даје подстицај да из ње изађе, "отрезни" се и врати на пут Христов.

Епископима, Ава Јустин је сигуран и поуздан водич, подсетник на пастирско опхођење према верницима. Не ауторитарно, већ љубавно, снисходеће... Као што можемо да приметимо, он призива сваког човека. Сабрао нас је данас у Ћелијама на Светој Литургији и позива нас на велике саборе. Наредне 2016. године у Цариграду (Истанбулу) биће одржан Велики свеправославни сабор. Својим бритким језиком и пером Ава Јустин је "жигосао" извесне "девијације", односно приступ који је одликовао припрему сабора у његово време. Данас, његови ученици (Митрополит црногорско – приморски Амфилохије и Епископ бачки Иринеј) су међу учесницима припрема Васељенског сабора.

Питање: Шта конкретно подразумевате под "девијацијама"?

Владика Максим: У то време приступ предању Цркве био је веома "крут". Теме сабора биле су календар, брак и сл., уместо сведочења Православља данас у свету. "Нећемо кабинетске, бирократске теме да стављамо на сабор, већ оне животне", говорио је Отац Јустин. Успео је да пробуди свест. Поред Авиних ученика, међу учесницима сабора има и оних који то нису непосредно били, али су узрастали угледајући се на њега. Рецимо, председник Комисије за припрему саборских тема Митрополит пергамски Јован Зизјулас високо је ценио Оца Јустина.

Ава је увек модеран јер нам говори о темама Јеванђеља и светитељима.

Питање: Светост је непролазна тема и изазов за све нас је да живимо по узору на свете Божје људе, зар не?

Владика Максим: Отац Јустин је говорио да нам житија светих показују како један ратар постаје светитељ. Или обућар, поштар... У новије време, на пример, модни или компјутерски дизајнер. Наравно, и новинар. Седма сила неопходна нам је свима као коректив.

Питање: Столујете Епархијом западно – америчком, далеко од матице. Како изгледа духовни и живот уопште тог дела наше дијаспоре?

Владика Максим: Дијаспора живи у духу оне старе "нисам овде, а тамо нема". Као да нам је једна нога у једном чамцу, а друга у другом. Али, то је и благослов. Неко је рекао да народ у расејању може да чини нешто што у матици не може – да Православље посведочи међу неправославнима, отвори хоризонте за нове људе и приведе их вери. То видимо на примерима бракова православних Срба са Американкама, односно Српкиња са Американцима. Наравно, за све то потребно је молити се!

Преосвећени Владико, најлепше Вам хвала на разговору и пренесите наше молитвене поздраве и благослове својој духовној деци!

Владика Максим: Богу хвала! Радо!

 

Разговор водила Јадранка Јанковић

Извор: Епархија ваљевска


People Directory

Константин Фотић

Константин Д. Фотић (Шабац, 1891 - Вашингтон, 1959) школовао се у Шапцу, а затим завршио права у Бордоу. У Балканским paтовима служио је као коњички официр,  а током I светског рата као официр за везу са Француском војном командом на Солунском фронту; 1915. постављен је у Министарство спољних послова Краљевине Србије и са Николом Пашићем учествовао на мировним преговорима у Паризу. Kао дипломата је службовао је Берну, Лондону, Паризу, Стокхолму, Бeчу итд., а обављао је и разне дужности у министарству спољних послова Краљевине СХС/Југославије (шеф Одељења за Лигу народа, директор Политичког одељења, помоћник министра спољних послова). Као стални делегат Југославије при Друштву народа, учествовао је на скоро свим међународним конференцијама од 1926. до 1935. Смишљене интервенције и контруктивни предлози донели су Фoтићу велики углед међу колегама; често је био позиван да равноправно са делегатима великих сила учествује у најважнијим састанцима водећих европских државника.

Read more ...

Publishing

History, Truth, Holiness

by Bishop Maxim Vasiljevic

Bishop Maxim’s first book, described by Fr. John Breck as an “exceptionally important collection of essays” contributing to both the theology of being and also contemporary theological questions, is now available! Christos Yannaras describes Bishop Maxim as “a theologian who illumines” and Fr. John McGuckin identifies his work as “deeply biblical and patristic, academically learned yet spiritually rich.” The first half of the book collects papers emphasizing theological ontology and epistemology, reminding us how both the mystery of the Holy Trinity and that of the Incarnation demand that we rethink every philosophical supposition; it includes chapters on holiness as otherness, truth and history, and the biochemistry of freedom. The second half of the book features lectures dedicated to the theological questions posed by modern theology, including studies of Orthodox and Roman Catholic ecclesiology, liturgics, and the theology of icons.