A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Ава Јустин је теолог изненађења

Свечаности у част Светог Оца Јустина у манастиру Ћелије прилика су да се литургијски саберемо око пастира наше Свете Цркве из географски нам најудаљенијих заједница. Његово Преосвештенство Епископ западно – амерички Г. др Максим (Васиљевић), један од најученијих архијереја СПЦ данашњице, произнео је прекрасно слово о ћелијском духовном горостасу, назвавши овај дивни празник у освит календарског лета Јустинданом.

Питање: Будући да овај разговор водимо у ћелијској светињи, на празник Светог Оца Јустина, тема нам је некако сама задата. Шта за Вас, као теолога и пастира Цркве Божје, значи Ава Јустин?

Владика Максим: Свети Ава Јустин је представник "теологије изненађења" зато што нам приликом сваког сусрета са њим, читања његових дела, саопштава вечне истине, али на нов начин. То је одлика истински великих богослова и Владика Атанасије (Јевтић) га с правом назива "новим богословом". Његов језик је кристално чист и јасан, а пребогат доксолошки (славослован). Обогатио је српски језик, теологију и философију. Познато је да је био један од оснивача Српског философског друштва (са Браниславом Петронијевићем 1938. у Београду, нап. аут.). Такође, у грчком језику преводи Авиних књига изазвали су стварање нових кованица – "охристовљење", "христопис", "еклисиопис"... Отац Јустин нам увек отвара нове хоризонте теологије.

.

Питање: Друштвени амбијент за живота Аве Јустина пратило је безверје и нескривени прогон Цркве. Данас, пред верним народом су нека друга искушења. Шта можемо да научимо на његовом примеру, важно за сопствено истрајавање на путу вере?

Владика Максим: Ава Јустин је био човек љубави и истине. Богословио је у љубави, разоткривајући заблуде овог света. Он је онај који осветљава, који је у истини и који се радује, а оном у заблуди даје подстицај да из ње изађе, "отрезни" се и врати на пут Христов.

Епископима, Ава Јустин је сигуран и поуздан водич, подсетник на пастирско опхођење према верницима. Не ауторитарно, већ љубавно, снисходеће... Као што можемо да приметимо, он призива сваког човека. Сабрао нас је данас у Ћелијама на Светој Литургији и позива нас на велике саборе. Наредне 2016. године у Цариграду (Истанбулу) биће одржан Велики свеправославни сабор. Својим бритким језиком и пером Ава Јустин је "жигосао" извесне "девијације", односно приступ који је одликовао припрему сабора у његово време. Данас, његови ученици (Митрополит црногорско – приморски Амфилохије и Епископ бачки Иринеј) су међу учесницима припрема Васељенског сабора.

Питање: Шта конкретно подразумевате под "девијацијама"?

Владика Максим: У то време приступ предању Цркве био је веома "крут". Теме сабора биле су календар, брак и сл., уместо сведочења Православља данас у свету. "Нећемо кабинетске, бирократске теме да стављамо на сабор, већ оне животне", говорио је Отац Јустин. Успео је да пробуди свест. Поред Авиних ученика, међу учесницима сабора има и оних који то нису непосредно били, али су узрастали угледајући се на њега. Рецимо, председник Комисије за припрему саборских тема Митрополит пергамски Јован Зизјулас високо је ценио Оца Јустина.

Ава је увек модеран јер нам говори о темама Јеванђеља и светитељима.

Питање: Светост је непролазна тема и изазов за све нас је да живимо по узору на свете Божје људе, зар не?

Владика Максим: Отац Јустин је говорио да нам житија светих показују како један ратар постаје светитељ. Или обућар, поштар... У новије време, на пример, модни или компјутерски дизајнер. Наравно, и новинар. Седма сила неопходна нам је свима као коректив.

Питање: Столујете Епархијом западно – америчком, далеко од матице. Како изгледа духовни и живот уопште тог дела наше дијаспоре?

Владика Максим: Дијаспора живи у духу оне старе "нисам овде, а тамо нема". Као да нам је једна нога у једном чамцу, а друга у другом. Али, то је и благослов. Неко је рекао да народ у расејању може да чини нешто што у матици не може – да Православље посведочи међу неправославнима, отвори хоризонте за нове људе и приведе их вери. То видимо на примерима бракова православних Срба са Американкама, односно Српкиња са Американцима. Наравно, за све то потребно је молити се!

Преосвећени Владико, најлепше Вам хвала на разговору и пренесите наше молитвене поздраве и благослове својој духовној деци!

Владика Максим: Богу хвала! Радо!

 

Разговор водила Јадранка Јанковић

Извор: Епархија ваљевска


People Directory

Nikola Moravčević

Nikola Moravčević (Cyrillic: Никола Моравчевић) is a University Professor, Critic and academic writer. He was born in Zagreb, (Yugoslavia) in a family of Serbian officer of Yugoslav Royal Army on December 10, 1935.

After he completed undergraduate studies at the Academy for Theatre Arts at the University of Belgrade in 1955, he moved to the United States. After three years of service in the U.S. Army, he continued his Graduate studies, obtaining a magisterial degree in Theatrical Directing from the School of Theatre Arts at the Art Institute of Chicago in 1961, and in 1964 a doctoral degree in Comparative Literature from the University of Wisconsin–Madison.

.
Read more ...

Publishing

Knowing the Purpose of Creation through the Resurrection

Proceedings of the Symposium on St. Maximus the Confessor

The present volume is a collection of presentations delivered at the St Maximus the Confessor International Symposium held in Belgrade at the University of Belgrade from 18 to 21 October 2012. The Belgrade Symposium brought together the following speakers: Demetrios Bathrellos, Grigory Benevitch, Calinic Berger, Paul Blowers, David Bradshaw, Adam Cooper, Brian Daley, Paul Gavrilyuk, Atanasije Jevtić, Joshua Lollar, Andrew Louth, John Panteleimon Manoussakis, Maximos of Simonopetra, Ignatije Midić, Pascal Mueller-Jourdan, Alexei Nesteruk, Aristotle Papanikolaou, George Parsenios, Philipp Gabriel Renczes, Nino Sakvarelidze, Torstein Tollefsen, George Varvatsoulias, Maxim Vasiljević, Christos Yannaras, and John Zizioulas. The papers and discussions in this volume of the proceedings of the Belgrade Symposium amply attest to the reputation of Saint Maximus the Confessor as the most universal spirit of the seventh century, and perhaps the greatest thinker of the Church. Twenty eight studies have been gathered in the present volume, which is organized into eight chapters, each of them corresponding to the proceedings of the Symposium, all of which are of intense interest and importance. Chapter One brings to light new evidence regarding the sources, influences, and appropriations of St Maximus’ teaching. His mediatorial role as one of the few genuinely ecumenical theologians of the patristic era is acknowledged and affirmed. Chapter Two offers some crucial clarifications on the relationship between person, nature, and freedom. In Chapter Three we find substantial discussion on body, pathos, love, eros, etc. New interpretive paradigms and insights are proposed in Chapter Four, while the next chapter presents the Confessor’s cosmological perspective in light of modern scientific discoveries. Some important ontological and ecclesiological issues are discussed in Chapter Six, while in Chapter Seven we are able to see what contemporary synthesis is possible through St Maximus’ thought. Chapter Eight offers further readings by engaging younger scholars who did not present their papers at the conference but whose studies were accepted by the organizers. In the final paper we find an important overview of the Symposium with a description of the conference’s flow. In an age of plurality and division, it is particularly important to know what our Tradition—shaped by the Fathers—can teach us. In any such endeavor, Saint Maximus the Confessor stands out as the most important theologian of the so-called Byzantine period. Yet his theology, assimilated and incorporated by Tradition, has relevance beyond any single historical period; in fact, the Confessor’s efforts to mediate between East and West distinguish his work as vital for contemporary theological discourse.