A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Треба ићи на Сабор на Криту

Епископ западноамерички Максим (Васиљевић)

На овогодишњем мајском заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве у Београду јасно и недвосмислено је изражена воља свих архијерејев да се подржи одржавање предстојећег Светог и великог сабора као и то да Српска православна црква потврђује своје учешће и тиме афирмише Сабор, који ће, ако Бог дâ, бити одржан у Православној академији на Криту о Педесетници, од 17. до 26. јуна 2016. године.

„Порука” нашег сабора осталим црквама, која је читана на завршној седници нашег сабора, ниуколико није подразумевала условљавање Светог и великог сабора нашим захтевима. Mи смо у њој само изнели ставове о неким актуелним питањима и нипошто нисмо имплицирали било шта друго. Наиме, у саборском саопштењу је речено да се ради о „начелном ставу по свим кључним питањима о којима ће се расправљати и одлучивати на Великом сабору”. Ваља истаћи, међутим, да одлука о учешћу наше цркве није донета „у начелу”, нити препуштена на додатно разматрање и условљавање ниједној даљој инстанци, па ни Синоду с патријархом на челу. Да не помињемо да је целокупна Православна црква деценијама саборно и комисијски радила на припреми овог сабора, те да су предстојатељи коначно у неколико наврата протеклих година потврдили и потписали одлуку о сазивању Светог и великог сабора 2016. године (у Цариграду, односно на Криту).

Oсим тога, чланови делегација помесних цркава потписали су не само одлуку о сазивању Сабора, већ и сва документа која се имају разматрати, као и правилник о раду Сабора, а тиме и пристали на агенду коју је Сабор зацртао. Због тога су непоштени покушаји који се последњих дана намећу да Српска црква после свих својих саборских одлука игнорише не само вољу свог сабора, већ и став њених делегата у припремама великог Сабора коју су и они сами потврдили и својим потписом.

Према томе, полазимо на овај свети и велики сабор са жељом да он васпостави и зајемчи заједништво међу локалним црквама унутар једне цркве „по васељени” и да тиме улије наду у спасење од смрти. Српска црква не испољава маловерје које се дâ приметити код појединих, који би да унапред одлуче да Свети и велики сабор неће бити онакав каквим су га они замислили. Архијереји наше цркве се препуштају благослову Светог и великог сабора који је – историја то сведочи – сâм по себи „чудо” и „догађај”, и он својом евхаристијом зацељује све ране, како оне видљиве тако и не невидљиве.

Ми желимо истаћи да је у поређењу с неким негативним ставовима, за Српску цркву изнад свега важније васељенско послање православља. Поједини, а то увек изнова бива, испољавају колебање слабашне воље и као да се одричу од смелости и активне сарадње с благодаћу Божијом. Наша црква је свесна да евентуални неуспех да се одржи Свети и велики сабор лако може допринети томе да у скорије време никакав сабор уопште не буде могућ, и да се односи међу црквама битно наруше.

Такође, Свети и велики сабор на Криту не може бити преиначен у „предсаборско међуправославно саветовање” зато што никада и нигде у историји није забележено одржавање неког већег сабрања православних епископа, а да то сабрање истовремено није било и Свети и велики (не неопходно и васељенски) сабор.

Стога је наша нада да ће коначно један Свети и велики сабор својим радом, а посебно светом литургијом која ће се служити на Криту, дати могућност православнима да у историји изразе стварност Педесетнице и икону будућег света који превазилази смртну распарчаност, захваљујући свом јединству и утеловљењу у Христу, а упркос извесним различитим погледима.

Дакле, не постоји могућност да представништво Српске православне цркве не учествује на Светом и великом сабору јер би се у супротном прекршила воља Светог архијерејског Сабора наше цркве и издала ишчекивања васељенског православља. Ми не желимо да пред историјом останемо упамћени као неко ко је подривао стварност и институцију саборности која влада међу помесним православним црквама.

Надамо се да ћемо уз помоћ Пресвете тројице, уз стрпљиво узајамно поверење свих, кроз дијалог и чисту савест, благоразумно превладати искушења из домена унутарправославних односа и одговорно учествовати на Светом и великом сабору који ће, ако Бог дâ, бити одржан у Православној академији на Криту о Педесетници, од 17. до 26. јуна 2016. године. Учешће у овом сабору сматрам као једини исправан чин пред Богом, пред Саборно-католичанском црквом по васељени, пред Сабором наше помесне цркве и пред историјом. У овомe „свету”, у коме владају разједињујуће силе, црква Христовa кроз Сабор и саборске догађаје позива све на заједнички покушај динамичког очувања свог јединства и заједничко сведочење љубави у Христу. Упркос појединим нерешеним или болним питањима, предстојећи Свети и велики сабор Православне цркве пружа наду у то христолико јединство и заједништво Духа светога.


People Directory

Danielle Sremac

Danielle (Danijela) Sremac President of the Serbian Institute in Washington, D.C. has been named “one of the best known Serbian-American women in the U.S.” having appeared on hundreds of television and radio shows in the US and internationally, including CNN, NBC, CBS, Fox News, BBC, NPR Radio and more.

Read more ...

Publishing

On Divine Philanthropy

From Plato to John Chrysostom

by Bishop Danilo Krstic

This book describes the use of the notion of divine philanthropy from its first appearance in Aeschylos and Plato to the highly polyvalent use of it by John Chrysostom. Each page is marked by meticulous scholarship and great insight, lucidity of thought and expression. Bishop Danilo’s principal methodology in examining Chrysostom is a philological analysis of his works in order to grasp all the semantic shades of the concept of philanthropia throughout his vast literary output. The author overviews the observable development of the concept of philanthropia in a research that encompasses nearly seven centuries of literary sources. Peculiar theological connotations are studied in the uses of divine philanthropia both in the classical development from Aeschylos via Plutarch down to Libanius, Themistius of Byzantium and the Emperor Julian, as well as in the biblical development, especially from Philo and the New Testament through Origen and the Cappadocians to Chrysostom.

With this book, the author invites us to re-read Chrysostom’s golden pages on the ineffable philanthropy of God. "There is a modern ring in Chrysostom’s attempt to prove that we are loved—no matter who and where we are—and even infinitely loved, since our Friend and Lover is the infinite Triune God."

The victory of Chrysostom’s use of philanthropia meant the affirmation of ecclesial culture even at the level of Graeco-Roman culture. May we witness the same reality today in the modern techno-scientific world in which we live.

.