A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Горан Марковић: Странци

Горан МарковићУскоро се навршава 150 година од рођења највећег српског комедиографа Бранислава Нушића и видим да се предвиђају разноразне прославе којима ће се обележити тај важан датум. Тако и треба. Само, не видим нигде податак да је највећи српски комедиограф у ствари био Цинцарин. Као, уосталом, и други највећи српски комедиограф Јован Стерија Поповић. Или, рецимо, велики српски песник Јован Јовановић Змај.

Недавно сам имао у рукама брошуру „Странци у Београду” која је потврдила оно што сам нагађао. Београд су, после одласка Турака, подигли и оформили, заједно са староседеоцима Србима који су се ту вратили после изгона – странци. У другој половини деветнаестог века и првој половини двадесетог у ову касабу, која ће се убрзано развијати и сустизати Европу, дошли су Чеси, Руси, Цинцари, Јевреји, Словенци, Немци, Италијани и заједно са својим домаћинима почели да поново успостављају европску цивилизацију на тлу са ког је столећима била прогнана. Пре извесног времена, био сам на гробу оца српске науке Јосифа Панчића. Занимљиво је да се он у ствари звао Јосип Панчић и да му се гроб налази, с обзиром на то да је Хрват, у Брибиру, поред Новог Винодолског.

.

Ко хоће да сазна који су све странци приложили своје судбине овом граду и шта су све учинили за своју нову отаџбину нека купи поменуту књижицу. Мени много више значи један Нушићев запис, са насловом „Зерек”, о улици у којој је рођен, а која се, после много промена имена, данас поново зове Краља Петра. Зерек се пружао од раскршћа са Узун-Мирковом па наниже све до Душанове. Нушић пише: „Зерек је најстарије београдско насеље. Сви Турци, ерлије, ту су имали своје куће сакривене у дубоке баште. Сем њих, а испод Душанове улице па све до Јалије била је позната јеврејска махала. Једва покоји Цинцарин староседелац ако је ту раније имао кућу. Тек од одласка Турака из Београда почели су Срби и Цинцари (а нарочито ови последњи) да откупљују турска имања и да насељавају Зерек.”

Описујући га детаљно, Нушић набраја радње и дућане, куће и кафане, бакалнице, касапнице и рибарнице у Зереку. Али оно што плени и што је, ако хоћете, највећа литерарна вредност овог записа јесте симфонија имена власника дућана и становника те улице. Одједном схватате колико различитих људи је било настањено у приземљушама Зерека и какво је морало бити богатство нарави, навика и култура сабијено на тих неколико стотина метара низбрдице.

Када год је Београд напредовао, он је био космополитски расположен. Погледајте само грађевине настале двадесетих и тридесетих година прошлог века и распитајте се о њиховим пројектантима. Најлепше куће у Београду подигли су руски емигранти. У оркестрима су свирали чешки музичари, по болницама лечили јеврејски лекари, планинарска друштва оснивали Словенци. Неколико пута у историји овог града постојала су раздобља када страно презиме није изазивало подозрење. Међу људима је владало поверење и постојала је основана нада да ће сутра бити боље него данас.

И после ужаса који је донео Други светски рат, поново је ускрсло уверење да различити људи могу живети и стварати заједно. Београд је све до седамдесетих представљао насеобину у коју су људи радо долазили и ту остајали. По позориштима су играли Хрвати, Македонци и Словенци, у „Авала филму” снимале су највеће светске звезде. Један пријатељ ми је испричао како је 1999, у време бомбардовања, у некој шуми срео Тимотија Џона Бајфорда, изузетног енглеског редитеља који је одабрао Београд за град у коме ће живети и стварати. Упитао га је шта ради у тој недођији, а овај му одговорио да планинари. „Како то да ниси у Енглеској”, било је логично питање које му је мој пријатељ поставио. „Шта бих тамо радио? Ово је сада моја домовина”, одговорио му је Тимоти и нестао међу дрвећем.

Све док у неком од светских градова не сретнете наше људе који су се тамо одселили и остали заувек (а таквих има најмање милион), не можете схватити колико добре воље, пожртвовања и патње странац мора да уложи не би ли се „примио” у новој, тесној саксији. Он мора бити дупло вреднији, креативнији и храбрији од домородаца како би надокнадио све оно што му својим пореклом недостаје. Истовремено, он мора заволети место у које је стигао и преболети оно из ког је дошао.

У сваком случају, што се Београда тиче, странци су му подарили много. У већем делу своје историје, он их је дочекивао оберучке, није крио захвалност на ономе што су му подарили и трудио се да их прихвати као да су ту одувек. Осим у кратким периодима националистичког лудила, када су се ксенофобија и параноја удруживале у суманутом неповерењу према странцима. Али, довољно је да се мало измакнете па да схватите како су ти догађаји увек били у вези са тренуцима када је наш град стварно био на најнижим гранама.

Горан Марковић
Политика, 20. 12. 2013.

Горан Марковић (24. 8. 1946. Београд) је филмски, ТВ и позоришни редитељ и драмски писац. Професор је на Факултету драмских уметности у Београду и члан Европске филмске Академије у Бриселу.


People Directory

Marko V. Jaric

Marko V. Jaric was born on March 17, 1952 in Belgrade. He completed his elementary school education in Belgrade and attended the Air Force Military High School in Mostar where he graduated in 1970 as the best student of his class. Subsequently he enrolled at the Faculty of Natural Sciences and Mathematics where he received a degree in physics in 1974, graduating as the best student of his generation. He received his Ph.D. in 1978 at the City University of New York with professor Joseph Birman, one of the most prominent physicists in solid-state physics, as his thesis advisor.

.
Read more ...

Publishing

Holy Emperor Constantine and the Edict of Milan

by Bishop Athanasius (Yevtich)

In 2013 Christian world celebrates 1700 years since the day when the Providence of God spoke through the holy Emperor Constantine and freedom was given to the Christian faith. Commemorating the 1700 years since the Edict of Milan of 313, Sebastian Press of the Western American Diocese of the Serbian Orthodox Church published a book by Bishop Athanasius Yevtich, Holy Emperor Constantine and the Edict of Milan. The book has 72 pages and was translated by Popadija Aleksandra Petrovich. This excellent overview of the historical circumstances that lead to the conversion of the first Christian emperor and to the publication of a document that was called "Edict of Milan", was originally published in Serbian by the Brotherhood of St. Simeon the Myrrh-gusher, Vrnjci 2013. “The Edict of Milan” is calling on civil authorities everywhere to respect the right of believers to worship freely and to express their faith publicly.

The publication of this beautiful pocket-size, full-color, English-language book, has been compiled and designed by Bishop Athanasius Yevtich, a disciple of the great twentieth-century theologian Archimandrite Justin Popovich. Bishop Athanasius' thought combines adherence to the teachings of the Church Fathers with a vibrant faith, knowledge of history, and a profound experience of Christ in the Church.

In the conclusion of the book, the author states:"The era of St. Constantine and his mother St. Helena, marks the beginning of what history refers to as Roman, Christian Empire, which was named Byzantium only in recent times in the West. In fact, this was the conception of a Christian Europe. Christian Byzantine culture had a critical effect on Europe; Europe was its heir, and then consciously forgot it. Europe inherited many Byzantine treasures, but unfortunately, also robbed and plundered many others for its own treasuries and museums – not only during the Crusades, but during colonial rule in the Byzantine lands as well. We, the Orthodox Slavs, received a great heritage of the Orthodox Christian East from Byzantium. Primarily, Christ’s Gospel, His faith and His Church, and then, among other things, the Cyrillic alphabet, too."

.