A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Добро у нама

Лери верује у човекову мисију на земљи: ту смо да помогнемо једни другима

У времену када нас запљускују вести о несрећама, о злу у људима, негде дубоко у нама верујемо да постоје и друге истине. Које нам говоре о доброме у нама, о једноставности живота, о ономе правоме због чега се, ипак, и даље будимо свакога дана верујући да ће нас изненадити и даривати својом лепотом. Ово је једна таква прича. А за овакве приче место догађања и није важно, да ли је то југ Србије, југ Русије или југ Америке. Место догађања је у нама...

.

Упознајем свог новог пријатеља сасвим случајно. Али онда, да ли је сусрет случајан или већ унапред одређен? Лери или Лазар је таксиста. Своју супругу, Бренду или Бојану упознао је кад је био у осмом разреду основне школе, а она у седмом. На њеној матурској вечери пољубили су се први пут, и од тада је, уз осмех прича Лазар, све кренуло да се догађа! Узели су се одмах после средње школе. Пошто пара за студирање није било, заједно су одлучили да он почне да ради како би макар неко од њих могао да се школује. И тако је било. Бренда или Бојана је завршила факултет и магистрирала. Живот их је подарио са пет дивних кћери! Одлучили су да ће све ћерке добити образовање: ,,Хтео сам да ми све ћерке буду самосталне. Да могу саме о себи да се брину! Посаветовао сам их и око брачних ствари. Мушкарца кога изабереш за мужа поштуј и воли, ако је прави, до краја живота. Али ако није прави, остави га иза угла и храбро и сигурно без окретања корачај напред!”

Лазар и Бренда су ишколовали пет кћери, једна је добила докторат, две магистратуру, а две млађе за сада су завршиле редовне студије. И све раде. Три су и удате. О својим зетовима Лазар каже све најлепше, али и ово: ,,Није сваки по мом укусу, али је сваки добар за моју ћерку и баш је онакав какав је њој потребан!”

Лери верује у човекову мисију на земљи да смо ту да помогнемо једни другима. И тако је у последњих тридесетак година прихватио да се брине о чак 42 дечака. Организација којој Лери припада се зове „Велики брат и велика сестра”, која окупља и велике и мале. Циљ је да се помогне деци која потичу из породица само са једним родитељем или која су из сиромашних породица или којима је родитељ у затвору. „Велики”, добровољно даривају своје време и помажу деци у редовној настави, играјући се са њима, водећи их у музеје, дајући им савете и инспиришући их на нове путеве у њиховим животима. И тако је Лери током година посвећивао и посвећује своје време и веру у децу у граду у коме живи. Своје викенде проводи са њима показујући им како да пецају, дискутује са њима о историји, проверава њихове задатке. И с поносом каже: „Иако су ово деца из породица са проблемима, бринући се о њима, успео сам да отворим за њих нове видике. Чак тридесеторица дечака су завршила факултете!”

Ми живимо наше животе на основу прича које други казују о нама и на основу прича које ми казујемо о самима себи! А како би било да променимо причу! Да почнемо с причом о томе где ми можемо постати креатори сопствене приче!

Гордана Пешаковић, професор универзитета
Флорида

Извор: Политика, 19. 6. 2014.


People Directory

Petar D. Bubreško

Peter D. Bubresko, professor emeritus, fell asleep in the Lord December 3, 2006. He was an associate professor of French literature & language at Texas Tech University, Lubbock, Texas, which he joined in 1964-77. He earned his B.A. in 1933 and his M.A. in 1935 from the University of Belgrade. He also studied at the University of Grenoble in France (1933-34). He was a recipient of a scholarship from the French Government (1936-39), he studied at Sorbonne under the guidance of Paul Van Thiegen. He prepared in Paris a doctoral thesis on Yovan Dutchich, a study interrupted by WWII. He taught seven years at the junior college level in Yugoslavia and West Germany and later in the United States at St. Olaf College, Northfield, Minn (1960-63).

.
Read more ...

Publishing

Knowing the Purpose of Creation through the Resurrection

Proceedings of the Symposium on St. Maximus the Confessor

The present volume is a collection of presentations delivered at the St Maximus the Confessor International Symposium held in Belgrade at the University of Belgrade from 18 to 21 October 2012. The Belgrade Symposium brought together the following speakers: Demetrios Bathrellos, Grigory Benevitch, Calinic Berger, Paul Blowers, David Bradshaw, Adam Cooper, Brian Daley, Paul Gavrilyuk, Atanasije Jevtić, Joshua Lollar, Andrew Louth, John Panteleimon Manoussakis, Maximos of Simonopetra, Ignatije Midić, Pascal Mueller-Jourdan, Alexei Nesteruk, Aristotle Papanikolaou, George Parsenios, Philipp Gabriel Renczes, Nino Sakvarelidze, Torstein Tollefsen, George Varvatsoulias, Maxim Vasiljević, Christos Yannaras, and John Zizioulas. The papers and discussions in this volume of the proceedings of the Belgrade Symposium amply attest to the reputation of Saint Maximus the Confessor as the most universal spirit of the seventh century, and perhaps the greatest thinker of the Church. Twenty eight studies have been gathered in the present volume, which is organized into eight chapters, each of them corresponding to the proceedings of the Symposium, all of which are of intense interest and importance. Chapter One brings to light new evidence regarding the sources, influences, and appropriations of St Maximus’ teaching. His mediatorial role as one of the few genuinely ecumenical theologians of the patristic era is acknowledged and affirmed. Chapter Two offers some crucial clarifications on the relationship between person, nature, and freedom. In Chapter Three we find substantial discussion on body, pathos, love, eros, etc. New interpretive paradigms and insights are proposed in Chapter Four, while the next chapter presents the Confessor’s cosmological perspective in light of modern scientific discoveries. Some important ontological and ecclesiological issues are discussed in Chapter Six, while in Chapter Seven we are able to see what contemporary synthesis is possible through St Maximus’ thought. Chapter Eight offers further readings by engaging younger scholars who did not present their papers at the conference but whose studies were accepted by the organizers. In the final paper we find an important overview of the Symposium with a description of the conference’s flow. In an age of plurality and division, it is particularly important to know what our Tradition—shaped by the Fathers—can teach us. In any such endeavor, Saint Maximus the Confessor stands out as the most important theologian of the so-called Byzantine period. Yet his theology, assimilated and incorporated by Tradition, has relevance beyond any single historical period; in fact, the Confessor’s efforts to mediate between East and West distinguish his work as vital for contemporary theological discourse.