A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Why should we go at the Council in Crete?

by Bishop Maxim of Western American Diocese

At this year’s May session of the Holy Assembly of Bishops of the Serbian Orthodox Church held in Belgrade, it was clearly and unambiguously expressed that the will of the Bishops assembled is to support the convening of the upcoming Holy and Great Council, as well as confirming the participation of the Serbian Orthodox Churches, and by so doing affirm the Council, which will, God-Willing, be held in the Orthodox Academy of Crete on Pentecost from 17 to 26 June 2016.

“The message” of our Holy Assembly of Bishops to other Churches, which was read during the final session of our Assembly, and in no way included any conditions to our requests to the Holy and Great Council. We simply offered our views on some of the current issues raised, and by no means implied anything else. Specifically, our message stated that it is about “principled position on all the key issues on which will be discussed and decided upon by the Great Council.” It is important to point out, however, that the decision for the participation of our church was not made merely “in principle,” nor was it left for any further consideration or requirements to be made by anyone, including our Synod with the Patriarch at its head. We need not mention here that for decades now, the entire Orthodox Church in conciliarity and through various preconciliar commissions, has been preparing for this Council, and that the Primates recently confirmed and signed the decision for convening of the Holy and Great Council in the year 2016 (in Constantinople, or now in Crete). Additionally, members of the delegations from the local Churches signed not only the decision for the convening of the Council, but also the documents that will be considered by the Council, as well as the rules of procedure for the Council, and by so doing agreed to the agenda that was drafted for the Council. For these reasons, the efforts made in recent days to imply that the Serbian Church after all of its Hierarchical Assembly decisions would now ignore the will of its Assembly and the position of its delegation in the preparation for the Great Council which they themselves confirmed with their signature, is simply dishonest.

Therefore, we will be going to this Holy and Great Council, with the desire that it establish and guarantee the unity between the local Church within the one Church “in the ecumene,” and by so doing, pour forth the hope for our salvation from death. The Serbian Church does not sympathize with those of little faith which one might see in some who would in advance decide that the Great and Holy Council will not be the way they thought it should be. The bishops of our Church are conceding to the blessing of the Great and Holy Council, which is, as history testifies, in and of itself a “miracle” and an “event,” by which the Eucharist heals all wounds, those seen and those unseen.

Read more ...

Треба ићи на Сабор на Криту

Епископ западноамерички Максим (Васиљевић)

На овогодишњем мајском заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве у Београду јасно и недвосмислено је изражена воља свих архијерејев да се подржи одржавање предстојећег Светог и великог сабора као и то да Српска православна црква потврђује своје учешће и тиме афирмише Сабор, који ће, ако Бог дâ, бити одржан у Православној академији на Криту о Педесетници, од 17. до 26. јуна 2016. године.

„Порука” нашег сабора осталим црквама, која је читана на завршној седници нашег сабора, ниуколико није подразумевала условљавање Светог и великог сабора нашим захтевима. Mи смо у њој само изнели ставове о неким актуелним питањима и нипошто нисмо имплицирали било шта друго. Наиме, у саборском саопштењу је речено да се ради о „начелном ставу по свим кључним питањима о којима ће се расправљати и одлучивати на Великом сабору”. Ваља истаћи, међутим, да одлука о учешћу наше цркве није донета „у начелу”, нити препуштена на додатно разматрање и условљавање ниједној даљој инстанци, па ни Синоду с патријархом на челу. Да не помињемо да је целокупна Православна црква деценијама саборно и комисијски радила на припреми овог сабора, те да су предстојатељи коначно у неколико наврата протеклих година потврдили и потписали одлуку о сазивању Светог и великог сабора 2016. године (у Цариграду, односно на Криту).

Oсим тога, чланови делегација помесних цркава потписали су не само одлуку о сазивању Сабора, већ и сва документа која се имају разматрати, као и правилник о раду Сабора, а тиме и пристали на агенду коју је Сабор зацртао. Због тога су непоштени покушаји који се последњих дана намећу да Српска црква после свих својих саборских одлука игнорише не само вољу свог сабора, већ и став њених делегата у припремама великог Сабора коју су и они сами потврдили и својим потписом.

Према томе, полазимо на овај свети и велики сабор са жељом да он васпостави и зајемчи заједништво међу локалним црквама унутар једне цркве „по васељени” и да тиме улије наду у спасење од смрти. Српска црква не испољава маловерје које се дâ приметити код појединих, који би да унапред одлуче да Свети и велики сабор неће бити онакав каквим су га они замислили. Архијереји наше цркве се препуштају благослову Светог и великог сабора који је – историја то сведочи – сâм по себи „чудо” и „догађај”, и он својом евхаристијом зацељује све ране, како оне видљиве тако и не невидљиве.

Read more ...

Српски мост: Уметнички фотограф г. Лари Ангиер из Калифорније

Људе треба волети, живети вером и дати лични пример

Американац Лари Ангиер је, како сам каже, „под старе дане“ прешао у православље. Заволео је Србију и њене духовне лепоте забележио фотографијама које су своје место нашле у многим тиражним магазинима у САД, енциклопедијама и стручној литератури. Говори о „својој“ парохији, граду Џексону у Калифорнији где је прва српска Црква на тлу Америке, значајна и због Св. Себастијана Дабовића који је ту цркву осветио, а кога је недавно СПЦ прибројала Сабору светих у храму у Алхамбри, те је његов лик, први у цркви, осликао иконописац Милоје Милинковић.

Read more ...

Conciliarity on the Light of Day

Bishop Maxim (Vasiljevic) - interview for the Serbian newspaper „Politika“ 2016

Question: Why is a Pan-Orthodox Council being called at this time, after so long, and what thematics will the Orthodox Churches convey to the world?

Answer: The historical fate of all Orthodox Churches without exception over the prior centuries has at times repressed a conciliar practice of broader proportions. Thus, the upcoming „Holy and Great Council“ has immeasurable significance for the renewing of the conciliarity and canonical self-consciousness in our Church. Conciliarity (or synodality) is not an epithet of the Church. In its very being and existence it is „synodos“, or assembly. In addition, one should not overlook the charismatic character of an Ecumenical council, which is more of an extraordinary ad hoc event, rather than an institutionalized reality. In this „world“, in which divisive powers rule, the Church through the Council calls for a unified attempt of a dynamic preservation of the ontological unity and communal witnessing of love.

Since some of the themes of the agenda of the Holy and Great Council sound anachronistic (the fast, calendar, marital restrictions, autonomy, diaspora, mission, etc.), it is no wonder that some argue the real shortcomings in those texts particularly is that they are overly „contractual “. Important topics resist a „contractual“ existence. Nevertheless, we believe that the Council will address contemporary problems and challenges, send a message to the youth, look back at biomedical technology, family crises, the ignoring of religious identity in the process of integration, terrorism, defense of persecuted Christians, sympathy with the supporters of other religious traditions, etc. It would be frightening if we do not consider the tumultuous life we find ourselves in.

At times we forget how important, and sufficient it is, to assemble and serve the Liturgy. The Church does not save us through words or actions but by its true being.

Read more ...

Саборност на светлости дана

Епископ проф. др Максим (Васиљевић) - интервју за ”Политику” 2016.
Разговор водио: Живојин Ракочевић

Питање: Откуд свеправославни Сабор у овом тренутку, после толико времена, и које су теме пресудиле да православни заједно нешто поруче свету?

Одговор: Историјски усуд свих Православних Цркава без изузетка у протеклим вековима учинио је да се за једно време потисне саборска пракса ширих размера. Стога предстојећи ”Свети и Велики Сабор” има непроцењиви значај за обнову саборног и канонског самосазнања у нашој Цркви. Саборност (или синодалност) није епитет Цркве. Она је у самом свом бићу и постојању ”синодос”, заједница. Уз то, не треба превидети харизматски карактер једног Васељенског сабора који је био више један ванредни ad hoc догађај, неголи институционална реалност. У овом „свету”, у коме владају разједињујуће силе, Црква кроз Сабор позива на заједнички покушај динамичког очувања онтолошког јединства и заједничко сведочење љубави.

С обзиром да неке од тема Дневног реда Светог и Великог Сабора звуче анахронo (пост, календар, брачне сметње, аутономија, дијаспора, мисија итд.), не чуди да постоје гласови који указују на реалне недостатке у тим текстовима управо зато што су оне претерано ”уговаране”. Праве теме се опиру уласку у ”уговорени” живот. Ипак, верујемо да ће се Сабор позабавити проблемима и изазовима данашњег дана, упутити поруку омладини, осврнути се на биомедицинску технологију, кризу породице, игнорисање верског идентитета у процесима интеграција, тероризам, стати у одбрану прогоњених хришћана, саосећајући и са патњама присталицâ других верских традиција, итд. Страшно ће бити ако не будемо размишљали о животу у коме се као људи налазимо сви помало пометени.

Понекад заборављамо колико је важно, па и довољно, сабрати се и служити Литургију. Црква не спасава речима или акцијама него својим истинским бићем.

Read more ...

Knjiga koja je spasla svetinje na Kosovu i Metohiji

monografijaMonumentalna knjiga pod naslovom Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije - Duhovno i kulturno središte srpskog naroda predstavlja najreprezentativnije delo o srpskom kosovsko-metohijskom nasleđu, i to na engleskom jeziku. Objavljena je ove godine s ciljem da svetu, a naročito zemljama članicama Ujedinjenih nacija i Uneska, ukaže na činjenicu da je baština na Kosovu i Metohiji - srpska.

Jedan od kourednika ove knjige, dr Dušan T. Bataković, direktor Balkanološkog instituta Srpske akademije nauke i umetnosti, u razgovoru za "Vesti" ističe da je da upravo ona odigrala važnu ulogu u odbijanju da takozvana država Kosovo postane član Uneska.

- Gde god je u svetu do sada predstavljena, označavaju je kao "srpsku tapiju na baštinu Kosova i Metohije". Knjiga je nastala po ugledu na čuvenu zbirku svedočanstava i dokumenata "Zadužbine Kosova" iz 1987. godine, iz koje su preuzeti pojedini odeljci, posebno dokumenti i svedočanstva.

Po svemu drugom, spomen-knjiga "Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije - Duhovno i kulturno središte srpskog naroda" zapravo je zbir dokumenata, svedočanstava, umetničke i književne baštine koji su, zajedno sa probranim naučnim studijama, srpska tapija na Kosovo i Metohiju.

Posebnu vrednost knjige čini njena dobra kompozicija prilagođena standardima zapadne, prvenstveno anglosaksonske publike, kao i do sada najobimniji likovni materijal sa mnogim retkim ili teško dostupnim reprodukcijama fresaka i ikona, u boji, uključiv i one iz porušenih kao što je Bogorodičina crkva u Mušutištu ili teško oštećenih hramova poput crkve Svetog Spasa u Prizrenu - priča Bataković.

Sagovornik "Vesti" napominje da je monumentalna, enciklopedijski bogata knjiga, na više od 1.000 strana na engleskom jeziku i sa oko 900 ilustracija, nastala zaslugom vladike Maksima Vasiljevića, glavnog urednika publikacije, koji je prikupio novčane priloge u dijaspori.

Premda su iz "Zadužbina Kosova" preuzimani pojedini odeljci, posebno dokumenti i svedočanstva, od srednjeg veka, preko dokumenata iz turske vladavine, ova nova spomen-knjiga na engleskom jeziku predstavlja širi i reprezentativniji zbir raznovrsne dokumentacije, od vladarskih povelja, crkvenih izvora, do putopisnih svedočanstava i diplomatske prepiske.

- Paralelno s tim, predočena je svetskoj javnosti i naša umetnička i književna baština koja svedoči o kontinuitetu značaja kosovske misli kao nosećeg stuba našeg nacionalnog identiteta. Uzeti zajedno, uključiv i prateće naučne studije, daju autentičnu srpsku tapiju na prebogatu duhovnu, kulturnu i istorijsku baštinu Kosova i Metohije.

Knjiga takođe donosi reprezentativne prevode naše narodne epike i umetničke poezije, posvećene Kosovu, od epskih pesama kosovskog ciklusa iz Vukovih zbirki i Njegoševog "Gorskog vijenca", do savremene poezije. Predočena su takođe i savremena tumačenja kosovskog zaveta, počevši od Ive Andrića do niza naših najuglednijih duhovnika od vladike Nikolaja do Amfilohija i Atanasija.

Read more ...

Archimandrite Sava (Janjic) commenting Kosovo UNESCO membership request

The recent decision of the UNESCO Executive Committee to approve Kosovo’s bid to join UNESCO has created serious concern of the Serbian Orthodox Church (SOC) to which I belong because all four UNESCO World Cultural heritage sites in Kosovo are living sites (monasteries and places of worship) of our Church.

As an abbot of the XIV century Visoki Dečani Monastery, the first inscribed UNESCO World heritage site in Kosovo I would like to take this opportunity to elaborate the reasons of our concern regarding the possible Kosovo’s admission to UNESCO.

As Kosovo has been a spiritual center of the Serbian Orthodox Church since XIII century with important movable and immovable cultural goods (frescoes, icons, ancient books etc), our primary concern has always been to protect these holy sites and the treasures which we have inherited. It is exactly due to danger we’ve been facing in the years after the Kosovo conflict in 1999 that our UNESCO World Heritage Sites were also inscribed in the list of the World Heritage in Danger.

Regrettably, unlike other wars in Former Yugoslavia, particularly the Bosnian war, where vandalism against holy sites ceased after the end of hostilities that were much worse than in Kosovo, 150 Serbian Orthodox Churches and nearly 400 Orthodox Christian cemeteries in Kosovo have been destroyed or seriously damaged since the beginning of the UN peace mission in Kosovo in June 1999. Only in two days in March 2004, 34 of our holy sites were burned by thousands of Kosovo Albanian rioters. We had no help from then Kosovo leaders, many of whom are now on leading positions in Kosovo Government. Our only protection were international peacekeeping troops of KFOR which protected our most important shrines from destruction. My monastery, a XIV century site has been attacked with grenades four times since the end of Kosovo war and that is the reason we still remain under the KFOR protection. Frequent vandal acts, verbal provocations, biased Kosovo Albanian media writings, insulting graffiti including those praising ISIL in 2014, amid a general atmosphere of intolerance, have made it necessary for our most important sites in Kosovo still remain under a special security regime by police and International peacekeepers.

Read more ...

Косово се брани и трпљењем

Архимандрит Сава Јањић, игуман Високих Дечана, једног од најзначајнијих српских манастира, говори за „Политику” о пријему Косова у Унеско, заштити светиње и вери која их одржава и чува.

Када у истом дану, на капији или око Манастира Дечани, сретнете војника Кфора с пушком у руци, а потом се чујете или сретнете с неким страним дипломатом који вам каже да Косово треба да уђе у Унеско, како се осећате?

Чињеница да су наше светиње под посебним режимом заштите и на листи угоржених светских споменика културе, суштински је у раскораку са евентуалним статусом Косова у УНЕСКУ. Наравно, нама је заштита КФОР-а који штити наш манастир неопходна јер смо иако „под заштитом УНЕСКА“ неколико пута нападани гранатама последњих година. Мишљење неких који сматрају да ће Косово бити одговорније према заштити наших светиња ако уђе у УНЕСКО, суштински је постављено на погрешним премисама. Наравно, на Косову и Метохији има много Албанаца који те светиње не би нападали и унiштавали, али нисам до сада упознао много оних који су спремни да јавно признају да су то српске светиње, иако то добро знају. Овде је у питању озбиљан проблем њиховог схватања идентитета. Ако се идентитет гради на негирању другога неизбежно се долази у ситуацију коју смо видели у погрому 2004.године када су не појединци, већ 50.000 већином младих Албанаца уништавали хришћанску баштину наше Цркве, а истовремено говорили да су цркве њихове. Зато се албански представници се свим силама труде да покажу да су део Европе и да Албанци никада нису уништавали цркве, а посвуда видимо још рушевине храмова, раскопане гробове и поломљене крстове. Ово што се десило након рата је незабележено у историји савременог света. Имали смо и светске ратове у којима је уништено много објеката културе, на хиљаде цркава и синагога, имали смо и ратове на простору бивше Југославије, на пример у Босни и Херцеговини, где се неупоредиво више страдало, али само на Косову и Метохији након рата се наставило са рушењем српских богомоља и уништавањем гробаља, и то, нажалост, и поред међународног присуства. Ово најбоље показује какве моралне и цивилизационе препоруке Косово има за УНЕСКО, а ко је спреман да чује схватиће.

Read more ...

More Articles ...

People Directory

Nick Vujicic

Nicholas James Vujicic (/ˈvɔɪtʃɪtʃ/ voy-chich; Serbian: Николас Џејмс Вујичић, Nikolas Džejms Vujičić; born 4 December 1982) is a Serbian Australian evangelist and motivational speaker born with tetra-amelia syndrome, a rare disorder characterised by the absence of all four limbs. As a child, he struggled mentally and emotionally as well as physically, but eventually came to terms with his disability and, at the age of seventeen, started his own non-profit organisation, Life Without Limbs. Vujicic presents motivational speeches worldwide, on life with a disability, hope and finding meaning in life. He also speaks about his belief that God can use any willing heart to do his work and that God is big enough to overcome any and all disabilities.

. Read more ...

Publishing

All Roads Lead to Jackson

Serbian American Contributions in Amador County, California, since the Gold Rush
Milina Jovanović offers a unique compilation of individual and family immigration stories that include enormous contributions to the development of California and significant community involvement. In this version of people’s history she chronicles how Serbian Americans have strengthened community, region, state, and country through the endeavors and struggles of 150 years. This book also focuses on women’s contributions that are too often overlooked. Ms. Jovanović’s study reveals that Jackson not only remains an original and symbolic home to Serbian Americans and Serbian Orthodox religion, but also an oasis where the Serbian community has preserved its positive reputation and social influence.

Read more ...