A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Greeting from Archbishop Demetrios of America

July 29, 2015

God made the Saints in His Land worthy of admiration, in them He magnified all His will.
(Psalm 15/16:3)

Your Grace and Dear Brother, Bishop Maxim,

With great joy the world has received the wonderful news concerning the inclusion of the names of Bishop Mardarije of Libertyville and Archimandrite Sebastian of San Francisco and Jackson among the names of the Saints of the Orthodox Church. We glorify God for this blessing bestowed upon the Church, and in particular upon our country.

Indeed, Saints Mardarije and Sebastian were loyal disciples of Christ and shared the joy of the Holy Gospel with others in word and deed. Their very presence in the United States served as a living testament of Christian patience, hope and love, and their commitment to Christ certainly inspired people to embrace the Orthodox faith.

.
Read more ...

Српски светитељи чувају идентитет

Интервју Епископа Западноамеричког Максима
”Вести” 11. јули 2015.

Познато је да су Епископ Мардарије и архимандрит Севастијан имали заслуге у организовању Српске православне Цркве у Америци и Канади и очувању националног идентитета. Да ли су то бил главни ”услови” за њихову канонизацију?

Уврштење у Календар Светих (како се код нас зове ”канонизација”) ове двојице Срба, Епископа Мардарија Либертивилскога (Ускоковића) и Архимандрита Севастијана (Дабовића), првог православног свештеника рођеног у Америци, представља препознавање њиховог прослављења од Господа и народног поштовања. То је истовремено и испуњење дуга према наслеђу ових равноапостолских просветитеља. У Јеванђељу је казано: ”Сећајте се својих старешина… гледајући на свршетак њиховог живота, угледајте се на веру њихову” (Јевр. 13, 7). Многи од наших верника и свештеника одавно су осетили и примали безметежно зрачење које изобилно и свештено исијава из Севастијана и Мардарија.

Питање ”услова”, ”заслуга” и сл. страно је православном хагиографском предању. Ту су у игри разних познати али и ”непредвидиви” моменти: најпре воља Божија, потом љубав заједнице Цркве, свештенства и народа, и осећај да се тиме чува бисер и залог вере... То је зрачење Божанског живота које нас милује и исцељује, вида нам ране, одржава наше постојање. Преко искушењâ и стрпљења Мардарија Ускоковића и Севастијана Дабовића пројављује се Божанска лепота.

.
Read more ...

Avva Justin is a Theologian of Surprise

The festivities in honor of our Holy Father Justin in Chelije Monastery is an opportunity to liturgically come together with pastors of our Church from communities geographically far from us. Bishop of Western America, His Grace Dr. Maxim (Vasiljevic), one of the most educated hierarchs of the Serbian Orthodox Church today,  gave a beautiful homily of Chelije’s spiritual giant, calling this beautiful feast at the calendar summer’s dawn, Justinday.

As we are having this conversation at the Chelije monastery, on the feast of our Holy Father Justin, our topic – in a way – comes on its own. What does Father Justin mean to you as a theologian and pastor of God’s Church?  

Bishop Maxim: Saint Father Justin is a representative of the “theology of surprise” because at every one of our encounters with him, in reading his works, eternals truths are given to us, but in a new manner. This is a characteristic of truly great theologians and Bishop Atanasije (Jevtic) rightfully calls him a “new theologian”. His language is crystal clean and clear and doxologically rich. He has enriched the Serbian language, theology and philosophy. It is known that he was one of the founders of the Serbian philosophical society (with Branislav Petronijevic, 1938, in Belgrade). Also, the translation of Father’s books into Greek brought about the coining of new words : “охристовљење“, “христопис“, “еклисиопис“… Father Justin always opens new horizons of theology.

.

Read more ...

Ава Јустин је теолог изненађења

Свечаности у част Светог Оца Јустина у манастиру Ћелије прилика су да се литургијски саберемо око пастира наше Свете Цркве из географски нам најудаљенијих заједница. Његово Преосвештенство Епископ западно – амерички Г. др Максим (Васиљевић), један од најученијих архијереја СПЦ данашњице, произнео је прекрасно слово о ћелијском духовном горостасу, назвавши овај дивни празник у освит календарског лета Јустинданом.

Питање: Будући да овај разговор водимо у ћелијској светињи, на празник Светог Оца Јустина, тема нам је некако сама задата. Шта за Вас, као теолога и пастира Цркве Божје, значи Ава Јустин?

Владика Максим: Свети Ава Јустин је представник "теологије изненађења" зато што нам приликом сваког сусрета са њим, читања његових дела, саопштава вечне истине, али на нов начин. То је одлика истински великих богослова и Владика Атанасије (Јевтић) га с правом назива "новим богословом". Његов језик је кристално чист и јасан, а пребогат доксолошки (славослован). Обогатио је српски језик, теологију и философију. Познато је да је био један од оснивача Српског философског друштва (са Браниславом Петронијевићем 1938. у Београду, нап. аут.). Такође, у грчком језику преводи Авиних књига изазвали су стварање нових кованица – "охристовљење", "христопис", "еклисиопис"... Отац Јустин нам увек отвара нове хоризонте теологије.

.
Read more ...

Михаило Пупин као човек, научник, родољуб и православац

Епископ Николај говори нам о Михаилу Пупину

„JA САМ БИО ГОВЕДАР У БАНАТУ, ПА САМ УЗЕТ ОД СВОЈИХ ГОВЕДА ДА ЈАВЉАМ ЉУДИМА ЧУДЕСНА ДЕЛА ГОСПОДЊА У ПРИРОДИ...“

Михаило Пупин као човек, научник, родољуб и православац

Епископ г. Николај, који се сада налази у Сремским Карловцима и учествује на седницама Св. Архијерејског Синода био je добар пријатељ са пок. Михаилом Пупином. Замолили смо га због тога да нам каже штогод из својих успомена на нашег великог научника.

„Није он био само мој пријатељ него целог нашег народа и целог човечанства! казао нам je епископ г. Николај. Но шта бих вам могао рећи тако на брзу руку? Последње дело Пупиново, које ми ja дошло до руке била je књига са насловом „Роман науке“. У тој књизи Пупин описује развитак американске цивилизације од парног котла, који се подлагао дрветом до последњих електричних мотора и од коњских постиљона до поштанских авиона. Слично томе, мислим и о Пупину би се могла написати књига под насловом „Роман живота М. Пупина“, који се из сељачког орања идворског развио и уздигао до пантеона првих људи двадесетога века.

.
Read more ...

Магични реализам

Разговор оца Стаматиса Склириса и Емира Кустурице
Разговор је вођен на Црквини у Требињу, крајем јуна 2014.

Отац Стаматис: Као што знате, Грци воле вас и ваше филмове, певају песме из ваших филмова, преведене на грчки језик. Осим тога, Грчка Архиепископија је отпочела са својом кинотеком, па једном месечно погледамо филм, и после тога отац Петар Минопетрос (који је истовремено свештеник и режисер) даје коментар (око 20-30 минута) и отпочиње разговор који траје око два сата. То је била моја идеја, коју о. Петар као стручњак остварује. У месецу новембру, ако Бог да,  биће представљен један ваш филм, и они би волели да ви присуствујете, наравно ако је могуће.
Сада мало о атмосфери у вашим филмовима. Синоћ смо били веома одушевљени и узбуђени са вашом драмом коју сте приредили. Хтео бих да Вас питам, како остварујете ту атмосферу и шта значи та атмосфера.

Кустурица: Ово што сте синоћ видели у Андрићграду, колико год је добра идеја и колико год је добро изведена,  не би било толико узбудљиво, да није у онаквом простору. Ја мислим да је главна улога у филму и позоришту време и простор. И пошто време у философији никада није одгонетнуто нити се било ко од великих философа са тим изборио, онда је та мистерија времена остала да виси као ти анђели који су нам над главом. Мислим да оно што је синоћ било важно, јесте што је наша идеја о Гаврилу Принципу, оснажила тј. постала је јача него што је била. Ми смо имали перцепцију која се мењала кроз време, само су доследни веровали да је он био јунак. Невоља са нама је у томе што смо ми долазак демократије поистоветили са пристојним понашањем, као да је демократија бонтон, па су наши људи који нису свикли, навикли да је демократија један робусан, контрадикторан систем у коме треба да очувамо не само оно што је пристојно него и оно што је наша традиција. Гаврило Принцип је легитимни наследник епске поезије, он је човек који се нашао на месту на коме Фердинанд није требао да буде. Фердинанд је дошао на место где га је по плану Чешки шофер довео а где није требало да буде. Тако да и то убиство је у ствари под великим питањем. Ја лично мислим да је оно проистекло више из ситуације, то је филмско убиство, него из идеје да неко некога убије. Више је то остала идеја да се неко убије него што се претворило у право убиство. Има Ребека Вест конструкцију тог путовања (Ребека Вест је била заљубљена у Винавера нашег песника, па нам је била наклоњена) па је то вероватно најлепши путопис који је о нама написан. У том путопису стоји да је та путања била бесмислена, иговори да га је неко наводио,  отуда је та идеја у престави да је он GPS-ом стигао на цев, заправо историјска, није само досетка. Гаврило Принцип је на врху те пирамиде нашег јунаштва, без обзира што он није јунак типа Ахила. Он није јунак који одлаже свој одлазак у бој, него се налази на месту на коме се деси парадоксалан случај из кога настаје тако важан догађај. Ја мислим да тако важни догађаји настају брижљивом припремом која траје много дуже него што ми мислимо, или што ми знамо. Уопште мислим да је тај случај убиства, тирано убиства, спој неког које био гуран у смрт и неког које по природи своје идеје био близу или дошао на место где тај није требало да буде, а дошао је, што опет није случајно. Дакле Гаврило Принцип је један од тих јунака који нису излазили изван оквира наше традиције, као што многи квази јунаци излазе, и уопште тај титаистички период је заправо био период, рекао бих,  натегнуте историје и Гаврило Принцип је претходио свему што је касније било, а онда се често то заборављало.
Морам да признам да је време социјализма пристајало на Гаврила Принципа и то је парадоксално, као што је ово време врло ћутљиво прихватило ту идеју, па се полако прилагођавало овоме што смо ми направили.
Ништа од овога не би било да није било тог амбијента и тог сликовитог простора. Идеја да су они анђели и то суђење које се завршило моторком која од стола прави крст (што је саврмени позоришни израз), ништа се то не би свидело људима, да ми пре тога нисмо направилиград, као што је случај фестивала Кустендорф, који је постао један од најзначајнијих алтернативних фестивала. Суштина је у томе што има декор у коме се дешава, тај декор је ствар, па ето и та престава је била чисто образ предукаљаном историјом са свих страна и врло је важно да је наш народ то прихватао веома здушно и да је почео да схвата да мора да се окрене ка оном извору из кога стиже.

.
Read more ...

People Directory

Ilija Ika Panajotovic

Ilija "Ika" Panajotovic (25 April 1932 - 18 July 2001) was a Serbian film producer and tennis player.

Panajotovic, who made the junior semi-finals at Wimbledon in 1948, won back to back Yugoslavian Junior Championship titles in 1948 and 1949.

The Serbian competed in 12 Grand Slam tournaments during his career, all in the 1950s. He appeared at Wimbledon seven times and played in the French Championships on five occasions. From 1953 to 1959, Panajotovic participated in Wimbledon every year and made the third round in the 1958 Championships. He had a five set win over Akhtar Ali in the second round, before exiting to tournament with a loss to sixth seed Kurt Nielsen. In the men's doubles he also had success, with Panajotovic and his partner Ivko Plecevic reaching the quarter-finals.

. Read more ...

Publishing

In the Mirror

A Collection of Iconographic Essays and Illustrations

By Fr. Stamatis Skliris

The Serbian Orthodox Diocese of Western America is pleased to announce the publication of an outstanding book by Fr. Stamatis Skliris, a disciple of the great twentieth-century theologians Archimandrite Justin Popovich and Bishop Athanasius Yevtich. Fr. Stamatis is a parish priest in Athens and is renowned as an iconographer and as a writer and lecturer on Byzantine iconography.

In the Mirror is the second of a planned collection of works of contemporary theologians. It is an anthology of Fr. Stamatis’ articles which have appeared in Greek and Serbian. In it, he combines adherence to the teachings of the Church Fathers with a vibrant expression of faith through the experience of Christ in the Church. The book is adorned with more than 200 striking icons and illustrations by Fr. Stamatis.

Read more ...