A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Living in Belgrade: The Serbian Language

The Serbian language very much reflects how Serbia still straddles the boundaries between East and West. Although it's complex pronunciations make it a challenging language to learn, this Slavic language uses both the Cyrillic and Latin scripts with many letters written and pronounced as in English. While English is widely spoken in Serbia, to enhance your experience of the country it will be beneficial to learn the basics. Bear in mind that signs, including road signs and virtually everything you see, will be written in a mixture of Cyrillic and Latin, so getting to grips with the alphabet is key.

.

Горан Марковић: Странци

Горан МарковићУскоро се навршава 150 година од рођења највећег српског комедиографа Бранислава Нушића и видим да се предвиђају разноразне прославе којима ће се обележити тај важан датум. Тако и треба. Само, не видим нигде податак да је највећи српски комедиограф у ствари био Цинцарин. Као, уосталом, и други највећи српски комедиограф Јован Стерија Поповић. Или, рецимо, велики српски песник Јован Јовановић Змај.

Недавно сам имао у рукама брошуру „Странци у Београду” која је потврдила оно што сам нагађао. Београд су, после одласка Турака, подигли и оформили, заједно са староседеоцима Србима који су се ту вратили после изгона – странци. У другој половини деветнаестог века и првој половини двадесетог у ову касабу, која ће се убрзано развијати и сустизати Европу, дошли су Чеси, Руси, Цинцари, Јевреји, Словенци, Немци, Италијани и заједно са својим домаћинима почели да поново успостављају европску цивилизацију на тлу са ког је столећима била прогнана. Пре извесног времена, био сам на гробу оца српске науке Јосифа Панчића. Занимљиво је да се он у ствари звао Јосип Панчић и да му се гроб налази, с обзиром на то да је Хрват, у Брибиру, поред Новог Винодолског.

.
Read more ...

Треба бдети планетарно

Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом лосанђелеским и западноамеричким Максимом

Извор: Православни мисионар, март/април 2011.

У Христу је могућ свет без граница

Преосвећени владико, можете ли да нам кажете неколико речи о томе шта је то глобализација и како Православна Црква посматра савремене токове глобализације?

- Као и сваки други живи организам, тако и Црква врло динамично осећа како глобализација, као нова друштвена парадигма, обликује наше животе. Глобализација је непобитна реалност, чија су доминантна обележја: глобални капитализам, глобална влада и глобално грађанско друштво. Уопштено говорећи, то је тежња и деловање ка поимању света као једног, као целине. Зато глобализацију схватам као нови појам за једну стару, готово архетипску, тежњу и појаву а то је сложено питање односа „јединства" и „мноштва" које од самих почетака мучи људски дух. Мислим да је глобализација - заједно са њеним синонимима, као што су мондијализација, екуменизам, интегризам, космополитизам и сл. - неизбежна тема за размишљање о природи људског друштва и начинима његовог функционисања у том процесу „сажимања света" и кристалисања опште свести о свету као једном. Свакако, питање није само теоријско него се дотиче свих практичних видова живота. Са разлогом сматрам да је посреди не само политички него метафизички проблем: како плуралитет довести у јединство са Једним, избећи превагу једног над многим и vice versa. Главно питање јесте: како да појединачно и локално не буде жртвовано, или посматрано само као пуки шраф у безличном строју васељенског механизма? Социолози, политиколози и други стручњаци нас обавештавају о позитивним и негативним импликацијама овог феномена кроз економску, политичку, културну, техничку призму - јер то су аспекти кроз које се глобализација активно одвија.

.
Read more ...

Континент српске културе

Срби у Америци и њихова периодика наслов је најновије књиге Кринке Видаковић Петров, објављене недавно у издању Института за књижевност и уметност из Београда. Реч је о првом тому студије која, према речима ауторке, познати историчар и критичар књижевности, има за циљ да пружи преглед српске периодике у раздобљу 1893–1941, с нагласком на године пре Првог светског рата. Књига „Срби у Америци и њихова периодика” врви драгоценим подацима о покретачима листова, њиховим уредницима и о условима, како каже наша саговорница, у којима се српска периодика у Америци развијала.

Колико је обрађивана тема српске периодике у исељеништву, да ли су јој више пажње посвећивали истраживачи из матице или Америке?

У истраживању периодичких публикација, новина, часописа, годишњака, у Сједињеним Америчким Државама био је учињен први корак израдом библиографија, често непотпуних, посебно када је у питању рана периодика, јер је она већини истраживача била и остала делимично или сасвим недоступна. Домаћи библиографи, Вук Драговић у „Српској штампи између два рата 1915–1945 (1956)” и Милица Кисић и Бранка Булатовић у „Српској штампи 1768–1995 (1996)” обрађивали су је у оквиру српске периодике уопште, док су амерички библиографи Роберт П. Гаковић и Милан Радовић у „Serbs in the United States and Canada. A Comprehensive Bibliography (1976)” то учинили у оквиру опште библиографије Срба у Северној Америци. Суштински је, ипак, остао неистражен тај значајни „континент” српске културе у дијаспори. Прича о српској периодици у Америци почиње у Сан Франциску, где је 1880. основана прва изразито српска организација – Српско-црногорско литерарно и добротворно друштво. Оно је 1883. покренуло први српски лист у Америци – „Слободу”. Од тада до данас излазило је више од сто српских периодичких публикација, које пружају обиље грађе за проучавање свих области историје српског исељеништва у Америци.

.
Read more ...

Српско богословље на енглеском језику

"У суштини, свако људско дело треба да служи томе да нас упућује ка Истини. Истина није на страницама књиге него изван њих. Вредност писане речи је у што целовитијем упућивању ка бесмртном животу у Христу, у превођењу ка 'изобиљу живота', тако 'да се нико не боји смрти' (Св. Златоуст)."

Разговор са Епископом западноамеричким г. Максимом (5 MB pdf)

Православље, 15. март 2013, број 1104

.

Светлост Будућег века суди и подстиче на одговорност

Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом лосанђелеским и западноамеричким Максимом

Извор: Православље

Jедино Православље, као Црква која говори једним устима и једним срцем, може земљи засићеној протестантски „сведеног“ хришћанства пружити оно што највише недостаје: благослов сабрања, миомирис црквености, радост саслуживања, усаглашено сведочење, извесност благослова вере – једном речју крсно-васкрсно сведочанство Истинитог живота.

Пре три године је формирано Сабрање Православних канонских епископа у Северној Америци. У чему је улога oвога сабрања?

Епископ Максим: Сабрање Православних канонских епископа у Северној Америци, формирано на основу одлуке Четврте Предсаборске свеправославне конференције у Шамбезију (6–13. јуна 2009. године), на којој је донет и Правилник о раду Епископских сабрања дијаспоре, велика је и значајна установа за сав православни свет. Посебно је важна за тзв. дијаспору која је задуго била мисионарско подручје, које у еклисиолошком смислу „трпи“, јер су у њој културне и етничке разлике постале основ за стварање заједница предвођених различитим епископима. Tо је неприхватљив и опасан феномен који се неповољно рефлектује на црквену, друштвену и културну стварност. Америка је земља која вапи за Православљем јер је у њој онтолошко питање потиснуто. Стога једино Православље, као Црква која говори једним устима и једним срцем, може земљи засићеној протестантски „сведеног“ хришћанства пружити оно што највише недостаје: благослов сабрања, миомирис црквености, радост саслуживања, усаглашено сведочење, извесност благослова вере – једном речју крсно-васкрсно сведочанство Истинитог живота. То и јесте примарна мисија новоформираног Сабрања Православних Епископа.

.
Read more ...

People Directory

Aleksandar Petrov

Aleksandar Petrov, born in Nis (Yugoslavia) 1938, received his Ph.D. at the University of Zagreb. For many years he was Senior Research Fellow at the Institute of Literature and Art in Belgrade and Director of the History of Literature Department.

As an outstanding poet and novelist, Aleksandar Petrol is featured in the Dictionary of Literary Biography (v. 181, 242-250 p.p., Washington D.C. and London 1997) as one of the most important Serbian writers of the post World War II period. He has served as President of the Writers’ Association of Serbia and Acting President of the Writers’ Association of the former Yugoslavia. Petrov is a member of the International P.E.N. and several other literary and academic associations.

He has taught at over ten universities in the U.S.A. and has lectured extensively in many countries of the world. Since 1993, he is affiliated with The University of Pittsburgh, Pittsburgh, U.S.A.  Petrov has published 8 books of poems in Serbia and translations of his books were published – in Britain, France, Spain, Sweden, Romania, Poland, Israel, China, Taiwan, Hong Kong, Japan and the U.S.A. His poems were translated into 29 languages and included in anthologies of World, European, Yugoslav and Serbian poetry.

. Read more ...

Publishing

Residents of Heaven

An Exhibit of Byzantine and Modern Orthodox Icons

Residents of Heaven is a book of Icons by Father Stamatis Skliris which were prepared for "An Exhibit of Byzantine and Modern Orthodox Icons" held at the "David Allan Hubbard Library, Fuller Theological Seminary" in Pasadena, California, June 10 - July 5, 2010.

The iconographer, V. Rev. Stamatis Skliris, attended the opening of the exhibit with His Grace, Bishop Maxim who gave the Introduction. The mounting of the display was done by Jasminka Gabrie and the staff of the Fuller Library. The opening event was organized by Dr. William Dyrness, Director of the Visual Faith Institute, Brehm Center for Worship, Theology and the Arts, Fuller Seminary.