A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Šta se dešavalo na Saboru u Kritu: Dnevnički zapisi vladike Maksima

Kao i tokom celokupne istorije Crkve, geopolitika ne može da ne igra ulogu, ali ona ovog puta nije odnela prevagu. Dijaspora je i problem i blagoslov, ona predstavlja stanje krize, izmeštenosti iz centra. No, Crkva i postoji da bi sabirala rasejanu decu Božiju. Pravi patriotizam ne treba mešati sa sirovim nacionalizmom. Činjenica je da Vaseljenska patrijaršija danas ima manji primat nego ikada u istoriji. Sveden je na minimum. Treba li i taj minimum da ukinemo? To je sve poručio u razgovoru za portal Nedeljnik.rs episkop zapadnoamerički Maksim, koji je je za vreme Sabora na Kritu vodio beleške koje će pretočiti u knjigu.

Prošlog meseca završen je Sveti i Veliki Sabor Pravoslavne crkve na Kritu. Za jedan sto seli su predstavnici deset pravoslavnih crkava, izostalo je učešće četiri. Svedoci smo da su ovaj Sabor pratile raznovrsne priče u medijima, o međusobnom antagonizmu Moskve i Carigrada, uticaju stranih službi, neodgovornom ponašanju, međusobnom uslovljavanju, ali i pokazanom jedinstvu pravoslavnog sveta. I u postsaborskom periodu nastavile su se kritike na račun Sabora, njegovog rada, neučešću pojedinih crkava. Dok jedni govore da ovo nije „Sveti i veliki Sabor", drugi svedoče o važnosti, istinitosti ovog "sabranja" i ispunjenju njegovog primarnog cilja - prekopotrebno pravoslavno jedinstvo.

Read more ...

Зна се да се у Јасеновцу догодио геноцид

Хрвати то добро знају, али је тенденција хрватске историографије да минимизује или да склони податке о усташким неделима – каже Гидеон Грајф, експерт за холокауст из Тел Авива Гидеон Грајф

„Никада у животу нисам планирао да будем историчар холокауста и да 365 дана проучавам гасне коморе и начине умирања. Нисам тако замишљао живот, али прихватио сам тај посао као своју мисију” – каже у разговору за „Политику” проф. др Гидеон Грајф, главни историчар на Институту за холокауст Шем Олам у Израелу и за образовне пројекте о холокаусту у Мајамију, иначе експерт за Аушвиц.

Професор Грајф је први пут посетио Београд, а потом и Андрићград где је заједно са историчарима из света ових дана одржао више предавања о холокаусту. Указао је да је евидентно да је данас најважније добити рат против ревизионизма, јер смо сведоци да се води интензиван рат сећања.

Грајф је представио своју књигу „Плакали смо без суза”, и разговарао са редитељем Емиром Кустурицом, изразивши спремност да напише текстове за изложбу о Јасеновцу, планирану за јануар 2017. године у Њујорку.

– Све је почело од састанка са амбасадором Србије у Израелу Милутином Станојевићем и могао бих да кажем да је он сада мој велики пријатељ, а потом је уследио позив амбасадора др Љиљане Никшић из Београда за учешће на мајској Конференцији српске академске дијаспоре о Јасеновцу у Њујорку, у организацији Института за Јасеновац, где сам изабран за члана Савета. Настојаћу да у Тел Авиву угостимо изложбу о Јасеновцу, а у Вишеград ћемо довести најбоље предаваче из света и направити бисер едукативног програма о холокаусту – истиче професор.

Read more ...

Сећања оснивача и председника Конгреса српског уједињења

Када је српска нација у питању, друга и последња деценија двадесетог века биле су пресудне за његову судбину. И док је на почетку века Србија била славна победница Великог рата, а Срби су били поштован народ, у последњој деценији тог века Србија је поражена и сврстана међу светске парије. У тек изашлој књизи у издању издавачке куће Клио „Деценија илузија” Мајкл Ђорђевић, један од наших најпознатијих емиграната, оснивач и председник Конгреса српског уједињења, српски Американац који је емигрирао у САД још 1956. бави се детаљно тим периодом историје који „карактеришу пропуштене прилике, закаснела деловања и погрешне одлуке”. Кад говори о дијаспори, Америци и Србији, главним актерима трагедије деведесетих, Ђорђевић се не ослања само на своје сећање и сведочења, већ и на јако богату архивску грађу, због чега се оцењује да ова књига има велики значај и са историографског становишта. О дијаспори се код нас говори мало, а историографија за њу чак има често слепу мрљу, па је ова књига јединствена и по томе што на хиљаду страница приказује политичке и друге напоре да помогне земљи матици и разоткрива све заблуде које приликом тог сусрета произилазе.

Као човек који је учествовао у готово свим покушајима дијаспоре да својим саветима и везама у Америци помогне матици у тим преломним годинама, како са ове дистанце гледате на тај период? Шта је била ваша највећа заблуда?

Ми смо чврсто веровали да ће наш интелектуални и материјални капитал помоћи да се направи један мост између Србије и дијаспоре. И то је била заблуда. У многим разговорима са опозицијом и политичарима на власти често би им се омакло да нам дају до знања да их интересују паре, а да они имају памет, да је памет у матици, а паре су у дијаспори. Веровали смо да су промене система могуће и да наше искуство у Америци, наш интелектуални потенцијал могу да помогну политичкој елити. Али брзо се испоставило да ниједан савет нису уважили.

Read more ...

Why should we go at the Council in Crete?

by Bishop Maxim of Western American Diocese

At this year’s May session of the Holy Assembly of Bishops of the Serbian Orthodox Church held in Belgrade, it was clearly and unambiguously expressed that the will of the Bishops assembled is to support the convening of the upcoming Holy and Great Council, as well as confirming the participation of the Serbian Orthodox Churches, and by so doing affirm the Council, which will, God-Willing, be held in the Orthodox Academy of Crete on Pentecost from 17 to 26 June 2016.

“The message” of our Holy Assembly of Bishops to other Churches, which was read during the final session of our Assembly, and in no way included any conditions to our requests to the Holy and Great Council. We simply offered our views on some of the current issues raised, and by no means implied anything else. Specifically, our message stated that it is about “principled position on all the key issues on which will be discussed and decided upon by the Great Council.” It is important to point out, however, that the decision for the participation of our church was not made merely “in principle,” nor was it left for any further consideration or requirements to be made by anyone, including our Synod with the Patriarch at its head. We need not mention here that for decades now, the entire Orthodox Church in conciliarity and through various preconciliar commissions, has been preparing for this Council, and that the Primates recently confirmed and signed the decision for convening of the Holy and Great Council in the year 2016 (in Constantinople, or now in Crete). Additionally, members of the delegations from the local Churches signed not only the decision for the convening of the Council, but also the documents that will be considered by the Council, as well as the rules of procedure for the Council, and by so doing agreed to the agenda that was drafted for the Council. For these reasons, the efforts made in recent days to imply that the Serbian Church after all of its Hierarchical Assembly decisions would now ignore the will of its Assembly and the position of its delegation in the preparation for the Great Council which they themselves confirmed with their signature, is simply dishonest.

Therefore, we will be going to this Holy and Great Council, with the desire that it establish and guarantee the unity between the local Church within the one Church “in the ecumene,” and by so doing, pour forth the hope for our salvation from death. The Serbian Church does not sympathize with those of little faith which one might see in some who would in advance decide that the Great and Holy Council will not be the way they thought it should be. The bishops of our Church are conceding to the blessing of the Great and Holy Council, which is, as history testifies, in and of itself a “miracle” and an “event,” by which the Eucharist heals all wounds, those seen and those unseen.

Read more ...

Треба ићи на Сабор на Криту

Епископ западноамерички Максим (Васиљевић)

На овогодишњем мајском заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве у Београду јасно и недвосмислено је изражена воља свих архијерејев да се подржи одржавање предстојећег Светог и великог сабора као и то да Српска православна црква потврђује своје учешће и тиме афирмише Сабор, који ће, ако Бог дâ, бити одржан у Православној академији на Криту о Педесетници, од 17. до 26. јуна 2016. године.

„Порука” нашег сабора осталим црквама, која је читана на завршној седници нашег сабора, ниуколико није подразумевала условљавање Светог и великог сабора нашим захтевима. Mи смо у њој само изнели ставове о неким актуелним питањима и нипошто нисмо имплицирали било шта друго. Наиме, у саборском саопштењу је речено да се ради о „начелном ставу по свим кључним питањима о којима ће се расправљати и одлучивати на Великом сабору”. Ваља истаћи, међутим, да одлука о учешћу наше цркве није донета „у начелу”, нити препуштена на додатно разматрање и условљавање ниједној даљој инстанци, па ни Синоду с патријархом на челу. Да не помињемо да је целокупна Православна црква деценијама саборно и комисијски радила на припреми овог сабора, те да су предстојатељи коначно у неколико наврата протеклих година потврдили и потписали одлуку о сазивању Светог и великог сабора 2016. године (у Цариграду, односно на Криту).

Oсим тога, чланови делегација помесних цркава потписали су не само одлуку о сазивању Сабора, већ и сва документа која се имају разматрати, као и правилник о раду Сабора, а тиме и пристали на агенду коју је Сабор зацртао. Због тога су непоштени покушаји који се последњих дана намећу да Српска црква после свих својих саборских одлука игнорише не само вољу свог сабора, већ и став њених делегата у припремама великог Сабора коју су и они сами потврдили и својим потписом.

Према томе, полазимо на овај свети и велики сабор са жељом да он васпостави и зајемчи заједништво међу локалним црквама унутар једне цркве „по васељени” и да тиме улије наду у спасење од смрти. Српска црква не испољава маловерје које се дâ приметити код појединих, који би да унапред одлуче да Свети и велики сабор неће бити онакав каквим су га они замислили. Архијереји наше цркве се препуштају благослову Светог и великог сабора који је – историја то сведочи – сâм по себи „чудо” и „догађај”, и он својом евхаристијом зацељује све ране, како оне видљиве тако и не невидљиве.

Read more ...

Српски мост: Уметнички фотограф г. Лари Ангиер из Калифорније

Људе треба волети, живети вером и дати лични пример

Американац Лари Ангиер је, како сам каже, „под старе дане“ прешао у православље. Заволео је Србију и њене духовне лепоте забележио фотографијама које су своје место нашле у многим тиражним магазинима у САД, енциклопедијама и стручној литератури. Говори о „својој“ парохији, граду Џексону у Калифорнији где је прва српска Црква на тлу Америке, значајна и због Св. Себастијана Дабовића који је ту цркву осветио, а кога је недавно СПЦ прибројала Сабору светих у храму у Алхамбри, те је његов лик, први у цркви, осликао иконописац Милоје Милинковић.

Read more ...

Conciliarity on the Light of Day

Bishop Maxim (Vasiljevic) - interview for the Serbian newspaper „Politika“ 2016

Question: Why is a Pan-Orthodox Council being called at this time, after so long, and what thematics will the Orthodox Churches convey to the world?

Answer: The historical fate of all Orthodox Churches without exception over the prior centuries has at times repressed a conciliar practice of broader proportions. Thus, the upcoming „Holy and Great Council“ has immeasurable significance for the renewing of the conciliarity and canonical self-consciousness in our Church. Conciliarity (or synodality) is not an epithet of the Church. In its very being and existence it is „synodos“, or assembly. In addition, one should not overlook the charismatic character of an Ecumenical council, which is more of an extraordinary ad hoc event, rather than an institutionalized reality. In this „world“, in which divisive powers rule, the Church through the Council calls for a unified attempt of a dynamic preservation of the ontological unity and communal witnessing of love.

Since some of the themes of the agenda of the Holy and Great Council sound anachronistic (the fast, calendar, marital restrictions, autonomy, diaspora, mission, etc.), it is no wonder that some argue the real shortcomings in those texts particularly is that they are overly „contractual “. Important topics resist a „contractual“ existence. Nevertheless, we believe that the Council will address contemporary problems and challenges, send a message to the youth, look back at biomedical technology, family crises, the ignoring of religious identity in the process of integration, terrorism, defense of persecuted Christians, sympathy with the supporters of other religious traditions, etc. It would be frightening if we do not consider the tumultuous life we find ourselves in.

At times we forget how important, and sufficient it is, to assemble and serve the Liturgy. The Church does not save us through words or actions but by its true being.

Read more ...

Саборност на светлости дана

Епископ проф. др Максим (Васиљевић) - интервју за ”Политику” 2016.
Разговор водио: Живојин Ракочевић

Питање: Откуд свеправославни Сабор у овом тренутку, после толико времена, и које су теме пресудиле да православни заједно нешто поруче свету?

Одговор: Историјски усуд свих Православних Цркава без изузетка у протеклим вековима учинио је да се за једно време потисне саборска пракса ширих размера. Стога предстојећи ”Свети и Велики Сабор” има непроцењиви значај за обнову саборног и канонског самосазнања у нашој Цркви. Саборност (или синодалност) није епитет Цркве. Она је у самом свом бићу и постојању ”синодос”, заједница. Уз то, не треба превидети харизматски карактер једног Васељенског сабора који је био више један ванредни ad hoc догађај, неголи институционална реалност. У овом „свету”, у коме владају разједињујуће силе, Црква кроз Сабор позива на заједнички покушај динамичког очувања онтолошког јединства и заједничко сведочење љубави.

С обзиром да неке од тема Дневног реда Светог и Великог Сабора звуче анахронo (пост, календар, брачне сметње, аутономија, дијаспора, мисија итд.), не чуди да постоје гласови који указују на реалне недостатке у тим текстовима управо зато што су оне претерано ”уговаране”. Праве теме се опиру уласку у ”уговорени” живот. Ипак, верујемо да ће се Сабор позабавити проблемима и изазовима данашњег дана, упутити поруку омладини, осврнути се на биомедицинску технологију, кризу породице, игнорисање верског идентитета у процесима интеграција, тероризам, стати у одбрану прогоњених хришћана, саосећајући и са патњама присталицâ других верских традиција, итд. Страшно ће бити ако не будемо размишљали о животу у коме се као људи налазимо сви помало пометени.

Понекад заборављамо колико је важно, па и довољно, сабрати се и служити Литургију. Црква не спасава речима или акцијама него својим истинским бићем.

Read more ...

More Articles ...

People Directory

Predrag V. Neskovic

Adjunct Associate Professor of Brain and Neural Systems

I received my B.Sc. in theoretical physics from Belgrade University and a Ph.D. in physics from Brown University. I was a post-doc and then a faculty at the Institute for Brain and Neural Systems. I moved to Washington, DC in 2008 where I currently work in the Federal Government as a program manager covering the area of Mathematical Data Science.

Read more ...

Publishing

To Christ and the Church

The Divine Eucharist as the All-Encompassing Mystery of the Church

by Nenad Milosevic