A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Zoran Perisic

Zoran Perišić, rođen 16. marta 1940. godine u Zemunskoj bolnici, a odrastao u Prokuplju.
Filmski i televizijski reditelj, majstor vizuelnih efekata, producent i scenarista, pisac stručnih knjiga koje koriste studenti širom sveta, dobitnik Oskara, majstor za razvoj vizuelnih efekata, dobio je Zlatnu statuu Američke akademije za film 1971. godine za svoj izum, specijalni efekat "zoptik" primenjen u filmu "Supermen" Ričarda Donera. U radu na specijalnim efektima već je stekao reputaciju kada ga je angažovao Stenli Kjubrik i uvrstio u ekipu filma "Odiseja 2001".

.


Zoran Perisic (IMDb)

He is an inventor and holder of several patents on Front-Projection and 3-D Cinematograph. He was Special Effects Director/Supervisor or Consultant on: Superman - The Movie, Thief of Bagdad, Superman II, Superman III, Batman Returns, Cliffhanger. He has won many awards for his work in Visual Effects and Technical Achievement.


From POLITIKA, објављено 2007.

Кад Супермен полети

Британско-амерички филмски и телевизијски редитељ, мајстор визуелних ефеката, продуцент и сценариста, писац стручних књига које користе студенти широм света, оскаровац Зоран Перишић, био je гост Београда и Четвртог европског фестивала анимираног филма Балканима 07, на чијем му је почетку уручен Златни печат Југословенске кинотеке.
Своја искуства у раду на великим филмским пројектима, сарадњи са многим, сада историјским, редитељским именима светског филма, о својим изумима у домену визуелних филмских ефеката који су унапредили светску кинематографију, говорио је и студентима на мастер класи коју је одржао, управо захваљујући овом, у програмском смислу елитном фестивалу анимације, иза којег стоје велики напори и много знања професора Николе Мајдака (оснивач и уметнички директор Балканиме), нашег врсног творца анимираних филмова.

У Дому културе Студентски град, где се ова манифестација одржава, било је задовољство срести Перишића и поделити време у разговору са човеком захваљујући чијем је филмском изуму, Супермен полетео и сазнати више о историји развоја визуелних ефеката без којих је било који савремени филм незамислив. "Визуелни филмски ефекти се више направе у глави него што се физички ураде. Ако пажљиво не испланирате у глави и не прорачунате све, не вреди вам да почнете снимање. Технички развој замишљеног и прорачунатог, тек је на другом месту", рећи ће Перишић, иначе рођен 16. марта 1940. године у Земунској болници, а одрастао у Прокупљу.

Овај, одавно већ у свету признати и потврђени стваралац и иноватор, филмску каријеру почео је као асистент сниматеља у екипи филма "Дуги бродови" Џека Кардифа, који је сниман у атељеима "Авала филма" и екстеријерима широм ондашње Југославије, а постпродукцијски завршаван у Лондону у којем се обрео и задржао Перишић. У британској престоници је наставио да ради у разним студијима, био је и асистент у Британском филмском институту, радио и као сниматељ на трик камерама. У раду на специјалним ефектима већ је стекао репутацију када га је ангажовао Стенли Кјубрик и уврстио у екипу филма "Одисеја 2001". У реализацији ефеката овог култног дела Перишић је провео готово три године и на крају био један од ретких Кјубрикових сарадника који је успео да задржи посао. Какав је Стенли Кјубрик био за сарадњу, питали смо нашег саговорника.

– Кјубрик је био врло добар човек, миран али врло строг. Никада га нисам видео љутог или чуо да је викнуо на некога, али велики број људи је био отпуштен. Имао је репутацију да је тежак човек, да је тешко радити са њим, а ја бих рекао све супротно. Он је само захтевао да његов филм буде и на првом и на другом и на трећем месту, да то буде једина ствар у животу сарадника који на том филму раде док раде. Ако једеш и дишеш филм, онда си његов човек. Многи су рекли: "Добро је радити са њим ако можеш да издржиш". Кјубрик је био захтеван и према себи и према другима, али тачно је знао шта жели, имао много знања и тежио је савршенству у фотографији. Мени је било задовољство радити и истраживати скоро три године у његовом тиму, трошити траку, бити неоптерећен роковима, добити од Кјубрика подршку да експериментишем колико год хоћу. Таква прилика се не указује тако често, каже Перишић.

После искуства са Кјубриком и успеха његове "Одисеје 2001", за Зорана Перишића отворила су се још многа врата, а највећи успех је постигао реализацијом и конструкцијом специјалног система за извођење трикова познатом (и заштићеном) под именом Зоптик. Најпоједностављеније могуће, реч је о једној врсти предње пројекције, дуалног зума. Овај патентирани визуелни ефекат први пут је примењен у филму "Супермен" Ричарда Донера и то у сценама лета главног јунака (касније и у друга два наставка саге о Супермену које је режирао Ричард Лестер). За то техничко достигнуће и његово усавршавање, Зоран Перишић је добио и Оскара, награду Америчке академије за филм. Његов патентирани изум Зоптик коришћен је и у многим другим СФ филмовима британске и холивудске производње, у којима се Перишић све чешће потписује као редитељ визуелних ефеката ("Багдадски лопов", "Повратак у Оз", "Земља минотаура", "Ђаволови људи", "Летећи ћилим"...), а 1986. године дебитовао је и као редитељ самосталног научно-фантастичног играног филма "Летећи бандити".

Посао, сталне иновације и позиви на сарадњу, све чешће од њега захтевају дуже боравке у Лос Анђелесу и Холивуду. Наметнуло се питање, са ким се у том великом холивудском свету најчешће дружи?

– Знате како, познајем много људи, али је тешко бити добар пријатељ. То су највише пословна пријатељства и међусобно уважавање. Да будем искрен, нисам уопште тип човека који воли журке и пријеме, који воли превелику гужву и празну причу. Мени је то досадно. Ја бих радије растурио и саставио целу камеру него био на каквој лосанђелеској журци. То ми је већа разонода и веће задовољство, каже Перишић.

Овај велики занесењак и заљубљеник у свој посао, тренутно ради на новом патенту у домену 3Д визуелних ефеката. Добили смо обећање, када патент прође тестове, бићемо обавештени о чему је тачно реч...


People Directory

Дејан Јелача

Дејан Јелача (Јагодина, 7. јун 1979) је српски глумац, аутор и водитељ ТВ емисије 30 минута. Јелача већ тринаест година живи и ради у Њујорку.

Дејан Јелача је прву улогу добио 1998. у ТВ серији Канал Мимо, па наредну тек 2010. у популарној серији Приђи ближе где је играо Дејана Ракића и био запажен међу српском публиком. Будући да се 2004. преселио у Њујорк, Јелача је остварио неколико улога у америчким продукцијама: у кратким филмовима Blossoms of Faith и American Rouge, као и веће улоге у документарној серији A Crime to Remember и у крими–мистерији Elementary, поред Луси Лу. Дејан својим највећим глумачким достигнућем сматра улогу краља Александра Карађорђевића, која му је поверена у другој сезони серије Заборављени умови Србије.

Read more ...

Publishing

Poemes de Jovan Dučić / Песме Јована Дучића

Translated into French by Petar Bubresko. Bilingual edition (French and Serbian)

The first bilingual edition translations of poems in French of this prince of Serbian poetry. These translations of poems Dučić meet two objectives: to publicize the work of the poet to Francophone readers and pay tribute to both the Serbian language Dučić and French language to which the great poet and Petar Bubreško were passionately attached. This book is dedicated to Leposava Bubreško (1923-2013) professor Bubreško’s wife who wanted so much this work to be published.

Publishers: Sebastian Press, Vidoslov, and Metokhia

216 pages, soft bound, published in 2015, price $15


Песме Јована Дучића

На француски језик превео проф. др Петар Д. Бубрешко

Ова књига је посвећена Лепосави Бубрешко (1923-2013), супрузи професора Петра Д. Бубрешка, која је толико желела да ово дело изађе на светлост

Саиздавачи: Видослов, Требиње и Metokhia, Paris

ПОЕЗИЈА

Мирна као мрамор, хладна као сена,
Ти си бледо тихо девојче што снева.
Пусти песма других нека буде жена,
Што по нечистим улицама пева.

Ја не мећем на те ђинђуве са траком,
Него жуте руже у те косе дуге:
Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,
Одвећ горда да би живела за друге.

Буди одвећ тужна са сопствених јада,
Да би ишла икад да тешиш ко страда,
А чедна, да водиш гомиле што нагле.

И стој равнодушна, док око твог тела,
Место китњастог и раскошног одела,
Лебди само прамен тајанствене магле.

Read more ...