A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Iva Dostanić

Iva was born on January 23, 1976 in Belgrade, Serbia to Predrag and Dragana Dostanić.

Iva Dostanić has finished the Fifth Belgrade Gymnasium and with her family moved to Vienna and then to Athens where she attended the American International School being the best student. She continued her studies at Manhattanville. Her did her postgraduate studies in biochemistry and molecular biology in Cincinnati where she defended her doctoral theses.

While at Cleveland clinic she received the Award for Medicine and Humanity.

She passed away on Tuesday, December 27, 2011.

The Iva Dostanic Physician Scientist Trainee Award is given annually by the Department of Medicine for the individual whose passion for the science of medicine, intelligence, creativity, work ethic, and accomplishments exemplify the best of medical research and the physician scientist.


Ива Достанић је из Пете београдске отишла са својом породицом у Беч, а затим у Атину. Након Vienna International School, у Атини је похађала American International School и била међу најбољима у својој класи. У Атини је добила крила и одлучила да школовање настави у САД. Била је примљена на више колеџа, али се одлучила да оде у Менхетенвил, који су завршиле девојке из породице Кенеди. Ту је дипломирала на катедри за биологију и хемију као најбољи студент. Последипломске из биохемије и молекуларне биологије наставила је у Синсинатију, где је затим и докторирала код проф. др Лингрела, члана Америчке академије наука и кандидата за Нобелову награду. Након доктората добила је позиве да ради као професор на Јејлу и Харварду, али је она хтела да упише медицину. Одабрала је Кливленд клинику која је за докторе научнике имала посебан програм, на који се годишње прима само 32 од хиљада кандидата.

Током студија на Кливленд клиници имали су час из кардиологије где је професор поменуо један од њених радова из доктората о високом притиску. Ива га је исправила у нечему и кад је он питао одакле то она зна, њенииз класе су рекли да је она та Достаниц – аутор рада који он помиње, а он је рекао да први пут држи предавање некоме ко зна више од њега. Као најбоља у класи, добила је награду за медицину и хуманост (Award for Medicine and Humanity).

По завршетку студија Иву су тражили водећи медицински центри. Одлучила се за Јејл, где је, као прва од 2.000 кандидата, уписала специјализацију из интерне медицине. Дан пре почетка специјализације дијагностикован јој је рак јајника,а она је наставила са едукацијом и истраживањем и под хемотерапијом која је уследила. Осим постигнутим резултатима,своје сараднике је запањила храброшћу, радном етиком и ентузијазмом. Друштво у коме је живела, радила и коме је енормно допринела уме да цени њена дела: у част Иве Достанић на Јејлу је уведена годишња награда за најбољег доктора научника, која носи њено име: IVA DOSTANIC AWARD FOR BEST PHYSICIAN SCIENTIST. Ова награда, чији је Ива била први добитник, додељиваће се сваког јуна све док постоји Јејл. Поред тога, успостављен је фонд којиноси њено име и који новчано помаже научна истраживања.

И сам као лекар знам да на судбину наших живота често не можемо да утичемо када се умеша тешка и неизлечива болест. Међутим, да ли смо могли да утичемо да смањимо број људи који одлази из наше земље? Да ли можемо да спречимо да се то не деси онима који су управо матурирали? Можемо ли и ми да се боримо за оне који вреде и шта им можемо понудити? Можда би поштовање и захвалност некима били довољни...

Политика, 30. 7. 2014.


People Directory

Gordana Vunjak-Novaković

Gordana Vunjak-Novakovic is a Serbian American engineer and currently a professor of biomedical engineering at Columbia University. She is the director of Columbia's Laboratory for Stem Cells and Tissue Engineering. Vunjak-Novakovic is a highly cited researcher, having published 235 engineering papers, two books, 45 book chapters, and 34 patents. She had also given over 150 lectures across the world. Vunjak-Novakovic is an advisor to the federal government on tissue engineering and regenerative medicine, serving as chair of NIH's tissue engineering section. Vunjak-Novakovic's areas of research include tissue engineering, bioreactors, biophysical regulation, tissue development, and stem cell research.

.
Read more ...

Publishing

Notes On Ecumenism

Written in 1972 by St. Abba Justin Popovich, edited by Bishop Athanasius Yevtich, translated from Serbian by Aleksandra Stojanovich, and proofread by Fr Miroljub Ruzich

Abba Justin’s manuscript legacy (on which Bishop Athanasius have been working for a couple of years preparing an edition of The Complete Works ), also includes a parcel of sheets/small sheets of paper (in the 1/4 A4 size) with the notes on Ecumenism (written in pencil and dating from the period when he was working on his book “The Orthodox Church and Ecumenism”; there are also references to the writings of St. Bishop Nikolai [Velimirovich], short excerpts copied from his Sermons, some of which were quoted in the book).

The editor presents the Notes authentically, as he has found them in the manuscripts (his words inserted in the text, as clarification, are put between the slashes /…/; all the footnotes are ours).—In the appendix are present the facsimiles of the majority of Abba’s Notes which were supposed to be included in his book On Ecumenism (written in haste then, but now significantly supplemented with these Notes. The Notes make evident the full extent of Justin’s profundity as a theologian and ecclesiologist of the authentic Orthodoxy).—The real Justin is present in these Notes: by his original language, style, literature, polemics, philosophy, theology, and above all by his confession of the God-man Christ and His Church. He confesses his faith, tradition, experience and his perspective on man, on the world and on Europe—invariably in the Church and from the Church, in the God-man Christ and from Him, just as he did in all of his writings and in his entire life and theologizing.