A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Константин Фотић

Константин Д. Фотић (Шабац, 1891 - Вашингтон, 1959) школовао се у Шапцу, а затим завршио права у Бордоу. У Балканским paтовима служио је као коњички официр,  а током I светског рата као официр за везу са Француском војном командом на Солунском фронту; 1915. постављен је у Министарство спољних послова Краљевине Србије и са Николом Пашићем учествовао на мировним преговорима у Паризу. Kао дипломата је службовао је Берну, Лондону, Паризу, Стокхолму, Бeчу итд., а обављао је и разне дужности у министарству спољних послова Краљевине СХС/Југославије (шеф Одељења за Лигу народа, директор Политичког одељења, помоћник министра спољних послова). Као стални делегат Југославије при Друштву народа, учествовао је на скоро свим међународним конференцијама од 1926. до 1935. Смишљене интервенције и контруктивни предлози донели су Фoтићу велики углед међу колегама; често је био позиван да равноправно са делегатима великих сила учествује у најважнијим састанцима водећих европских државника.

За посланика у Вашингтону постављен је 1935. Кад је 1942. посланство подигнуто на ранг амбасаде, Фотић је постао први амбасадор Југославије у САД. Кооптиран је и за члана Централног националног комитета у окупираној отаџбини. Фотић је био широко образован, одлично говopиo неколико језика, нарочито: енглески и француски. Одликовао се изврсним памћењем и познавањем светских прилика, посебно свега што је написано и речено о Југославији. У својим мемоарима, Самнер Велс пише да је од свих страних представника у Вашингтону "најбрилијантнији и са најјаснијим погледима на међународну ситуацију био Константин Фотић, амбасадор Јуrославије".

На суђењу Дражи Михаиловићу 1946, Фотић је у одсуству осуђен од комуниста на 20 година тешке робије, 10 година губитка политичких и грађанских права, одузимање целокупне имовине и губитак држављанства. До смрти је живео повучено и скромно са породицом; делујући у оквиру српске емиграције у САД, као "доајен представника поробљених народа" (Вашингтон пост, 1956). Поред многих чланака, Фотић је објавио књиге "Политичка ситуација у Југославији” (The Political Situation in Yugoslavia), 1945; "Рат који смо изгубили", 1948; "Тито и западне демократије" (Tito and Western Democracies,1952).

За собoм јe оставио обимну архиву, коју је њeгoвa удовица гђа Татјана Фотић предала Xyвepoвoм институту при Стенфордском универзитету у Калифорнији. Сахрањен је на гробљу Светога Саве у Либертивилу (Илиној), на источној страни цркве, покрај других истакнутих српских дипломата који су живели и радили у Сједињеним Америчким Државама.


People Directory

Алиса Марић

Алиса Марић (Њујорк, САД, 10. јануара 1970), професор универзитета и доктор економских наука, позната је српска шахисткиња, велемајстор, бивша министарка омладине и спорта у Влади Републике Србије. Према својим резултатима сматра се најбољом југословенском и српском шахисткињом свих времена.

Рођена је 10. јануара 1970. у Њујорку (САД), где је њен отац радио у Уједињеним нацијама. У породици математичара, оца Небојше, професора факултета и мајке Живане, професора у средњој школи, Алиса и сестра близнакиња Мирјана Марић-Стаменковић научиле су да играју шах веома рано, у узрасту од четири године.

Read more ...

Publishing

Theological Disambiguations

An Unconventional Handbook of Orthodox Theology

by Rev. Vladan Perisic

Foreword
by Fr John Behr

It is a great pleasure to see this work published, making available some of the most important writings of Fr Vladan Perisic over the last couple of decades available, together in one volume, to an English speaking audience. Fr Vladan’s work is well known in Serbia, and in broader academic and ecumenical circles. But it can now receive the much wider readership that it deserves, and, as a collected volume, its scope, coherence, and significance is sure to receive the recognition it deserves.

The eighteen essays collected here treat diverse topics, from academic theology (and its place in the Church) to questions of life and death, from historically oriented studies, on Sts Ignatius and Gregory Palamas, to contemporary issues, such as human rights and ecology. Each of them is characterized by meticulous scholarship and great insight, clarity of thought and expression.

.
Read more ...