A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Јован Дучић међу великанима у кливлендској башти

Биста песника и дипломате постављена је у Рокфелер парку у Кливленду у знак сећања на његове бесмртне стихове, али и на његову мисију у САД, где је провео последње године живота.

На плацу број 32 у Рокфелер парку у Кливленду (Охајо) међу бистама 10 српских великана у Српској културној башти, у чијем се средишту налази бронзана икона Светог Саве, недавно је откривена биста још једног знаменитог Србина који је оставио значајан траг како у матици, тако и у животу српске дијаспоре – песника и дипломате Јована Дучића.

Први амбасадор у историји југословенске дипломатије, и међу првима у српском песништву и књижевности, Дучић је био дипломата и изасланик у девет држава света, а са последње дипломатске службе у Мадриду отишао је у САД након што је Немачка окупирала Југославију 1941. године. Ту је провео и последње године живота и био веома активан члан српске дијаспоре, радећи оно што је најбоље умео – пишући. Како нас подсећа Милош Растовић, координатор за културу Српског народног савеза из Питсбурга, Јован Дучић настанио се у Гери у држави Индијани, где му је живео рођак Михајло Дучић.

– Његова делатност у Америци везује се за рад у српско-америчким организацијама као што су Српска народна одбрана и Српски народни савез. Дао је велики допринос „Американском Србобрану”, најстаријим српским новинама које излазе у континуитету на америчком континенту од 1906. године. Др Александар Петров, бивши уредник „Американског Србобрана” истакао је у књизи „Првих 100 година Српског народног савеза” да је „Американски Србобран” „место где је Јован Дучић извршио своју последњу мисију на овом континенту”. „Посветивши се у потпуности овој мисији, Дучић је писао политичке чланке и песме искључиво за ’Американски Србобран’. Његов допринос је био допринос песника и патриоте.” Дучић је предвидео да ће комунизам и југословенство бити највећа опасност за опстанак српске државе. Он је истакао да немањићка српска држава не може бити ствар ценкања на пијаци за утопијску идеју Југославије која је доживела слом у Другом светском рату. Сматрао да ће овај слом дати добру лекцију српском народу или ће постати знак коначног пораза – наводи Растовић.

Велики песник и искусни дипломата преминуо је у Гери 7. априла 1943, а сахрањен је на српском православном гробљу манастира Светог Саве у Либертивилу. Његова последња жеља, да почива у родном Требињу, испуњена је 2000. године, када су његови посмртни остаци пренети у завичај.

Срби у Америци постављањем бисте у зеленилу живописне Српске културне баште одали су пошту чувеном сународнику, чувајући успомену на њега. Како објашњава Растовић, домаћин ове манифестације је био Алекс Маћески, оснивач Српске културне баште и почасни конзул Републике Србије. Након освећења бисте, које су обавили прота Драгослав Косић и отац Нектарије Тешановић, Маћески је срдачно поздравиo присутне госте. Он је подсетио присутне да је Српска културна башта основана 5. октобра 2008. године и указао на њен значај наводећи да су народ и земља Србије инспирисали ову културну башту.

Она је смештена у чувеном Рокфелер парку, у којем се на око 12 хектара простиру кливлендске културне баште. Њихов зачетак је у 1916. години, када је оснивана она посвећена Вилијаму Шекспиру. Данас је то Британска културна башта, а осим ње, још 33 земље света имају своје културне баште с бистама знаменитих личности из своје земље. На симболичан начин, оне представљају мир и разумевање међу народима и различите етничке групе чији су исељеници допринели развоју Кливленда и САД у целини, објашњава Растовић.

– Сваке године културне баште постају место окупљања за догађај „Један светски дан”, на којем различите етничке групе представљају своју културу уз мото: мир кроз узајамно разумевање – каже наш саговорник.

Он додаје да су у баштама бисте познатих песника, писаца, филозофа, композитора, уметника, научника и спортиста представљених земаља, као што су Шекспир, Данте, Јохан Себастијан Бах, Семјуел Бекет, Фредерик Шопен, Конфучије, Никола Коперник, Антоњин Дворжак, Јури Гагарин, Гете, Џејмс Џојс, Марк Твен, Томас Мор и многи други.

Србија и Хрватска придружиле су се Словеначкој башти, основаној 1932, и заједно су чиниле Југословенску башту из које су иступиле после распада заједничке државе деведесетих година прошлог века. Југословенска башта поново је била посвећена Словенији, а она српска основана је трудом и залагањем Маћеског, који и дан-данас брине о њеном одржавању. Осим бронзане иконе Светог Саве у центру Српске баште, красе је и мозаици из Хиландара, Пећке патријаршије и манастира Жиче. У њој су постављене бисте Николе Тесле, Михајла Пупина, Милеве Марић, краља Петра Првог, Петра Петровића Његоша, Стевана Стојановића Мокрањца, Вука Стефановића Караџића, Милутина Миланковића, Надежде Петровић, Десанке Максимовић, а однедавно и Јована Дучића, српског песника, писца и дипломате.

Извор: Политика


SA

 

People Directory

Momčilo Moma Nikolić

Momo was born in the ancient city of Novi Sad in Vojvodina, a multi-cultural province of the former Yugoslavia. The rich heritage of his upbringing instilled in him a love of Slavic and classical music. Momo studied music at the music school "Isidor Bajic" in Novi Sad. He is an extremely gifted musician, who plays many stringed instruments. Momo plays the Prim Tamburitza, and is known to be a master of this instrument. He was a member of the great Tamburitza orchestra of RTV-Novi Sad (1970-1990) as instrumental soloist. He is best known in performing with the legendary Janika Balaz Orchestra "8 Tamburitza of Petrovaradin."

.
Read more ...

Publishing

Христос – Нова Пасха – Божанствена Литургија

Serbian Edition, author Bishop Athanasius Yevtich (издање на српском језику, аутор епископ Атанасије Јевтић)

Период двадесетог века представљао је врло комплексно раздобље везано за развој литургијско-богословске мисли у нашој помесној Цркви. Осећајући насушну еклисијалну и пастирску потребу да поменуту мисао надгради и истовремено је учини приступачнијом народу Божијем, епископ Атанасије Јевтић се одлучио да понуди тротомно дело под насловом: Христос – Нова Пасха – Божанствена Литургија. Иако се објављивање трећег тома тек очекује, сматрамо да богословској и читалачкој пажњи треба представити два тома који су већ изашли.

Сложени назив овог епохалног издања, које може бити препознато као „српска литургијска стромата двадесет и првог века“, аутор је начинио на основу одељка из Прве Посланице Коринћанима светог апостола Павла: Јер се Пасха наша Христос жртвова за нас (1Кор 5, 7). Дело се састоји из два тома и намењено је, према речима епископа Атанасија, „богобојажљивим и христочежњивим љубитељима Божанских Тајни, усрдним учесницима Свете Литургије и причесницима Богочовечанских Светиња“. Наиме, у њему су сабрани текстови о Светој и Божанственој Евхаристији од најранијих времена Цркве Христове (првог века) све до савременог доба, а сâм циљ јесте „раскривање литургијских, еклисиолошких, космичких и есхатолошких димензија Светајне Христа и Његове Цркве“. Највећи део сабраних литургијско-светоотачких текстова се по први пут појављује на српском језику, благодарећи преводилачком и прегалачком труду епископа Атанасија. Уз то, веома су драгоцени његови оригинални коментари. Треба истаћи да су оба тома штампана са тврдим корицама у штампарији Интерклима Графика у Врњачкој Бањи.

Read more ...