ФБИ је чувао Пупина

Највећа изложба о нашем великом научнику, која се ускоро отвара у Историјском музеју Србије, функционише тако да се готово сваким кораком активира нека пројекција у простору.

„Ако пропадне Србија, нек пропаднем и ја” речи су које је изговорио Михајло Пупин дајући своју комплетну тадашњу имовину као залог савезницима за зајам Србији у Првом светском рату, због чега је на себе привукао толику пажњу аустроугарске и немачке тајне службе да је амерички Федерални истражни биро почео да га надгледа. Не да би га контролисали, већ да би га чували од оних који би му због споја његовог патриотизма и ванредног утицаја можда наудили у то ратно време. Делови досијеа, са којег је недавно скинута ознака тајности, ексклузивно ће се од 24. септембра наћи у Београду. Биће то само један од сегмената изложбе о Пупину, која се тог дана званично отвара у Историјском музеју Србије, да би за посетиоце била доступна од 25. септембра па све до 20. фебруара 2016.

Осим што је најсвеобухватнија поставка икада урађена о овом значајном човеку и што је највећа која је осмишљена а да није реч о сталној изложби у неком музеју, већина експоната функционише тако да се прича одвија потпуно интерактивно – готово сваким кораком, што несвесно што свесно, можете да активирате пројекције у простору, било визуелне, било звучне… Сасвим посебно конструисан и херметичан свет за себе. Судећи према искуству које смо имали током шетње у време последњих припрема пред отварање – на овој изложби сигурно вам неће бити досадно. 

Екипу која стоји иза подухвата под називом „Пупин – од физичке до духовне реалности”, који се реализује у години коју је Унеско прогласио „годином Михајла Пупина” , чине Александра Нинковић Ташић, ауторка поставке, Марко Савић, вођа пројектног тима и Марко Тодоровић, аутор интерактивног дизајна. На пројекту се у простору музеја радило чак шест месеци. Посебно је упечатљива иновативна употреба технологије, руку под руку са самим Пупином, великим проналазачем.

– Решили смо да технологије које младима одвлаче највећу пажњу у овом случају искористимо у супротном смеру – да им пажњу привучемо. Користили смо читав низ алатки сензора за детекцију покрета и препознавање лица, али их једна платформа  све уједињује, а то је нови медиј који зовемо проширена стварност. За нашу децу једног дана то ће бити исто што је за нас био телевизор. Она се заснива на могућности да било који дигитални садржај интегришете у стварни простор у којем се налазите. У виртуелној стварности реч је о стварању потпуно новог света који је од вас одвојен док је овде реч о кораку даље – уз помоћ мобилног телефона, таблета, рачунара или интерактивних наочара у постојећем свету појављује се нешто што у њему до тада није постојало – објашњава Марко Савић.

И баш због тога публика ће Пупина у природној величини сретати неколико пута током шетње кроз музеј, чак ће са њим и разговарати.

Све почиње у Идвору – месту где је Пупин, иначе једини Србин добитник „Пулицерове награде”, рођен.  

– На преко 1.800 квадрата обухваћен је читав његов живот, са нагласком на кључним моментима. А њих је неколико – почев од односа са мајком, која је кључна фигура у његовом животу, преко одласка бродом „Вестфалија” у Америку и студирања на Колумбији, изузетне научне каријере, блиског односа са његовим савременицима међу којима су и Никола Тесла и Алберт Ајнштајн, па до националног ангажмана и великог доброчинства, затим учешћа у оснивању НАСЕ и чувеног Удружења инжењера Америке, чији је био и први председник – додаје Савић.       

Све се завршава распродајом целе његове имовине након његове смрти.

– Убрзо пошто је Пупин преминуо, његова ћерка Варвара огласила је његову заоставштину на аукцији и све је завршило у рукама једне америчке секте. Готово свим његовим личним стварима од тада се губи сваки траг чиме употреба нове технологије о којој сам говорио добија додатно на значају, будући да смо путем ње могли доста тога да реконструишемо. Срећом, део уметничких слика његовог легата чува се у Народном музеју и ми смо изложили неколико њих. 

Сви његови проналасци

Нису заборављени ни његови проналасци. Ту је његов познати калем, који је имао изузетан значај у телекомуникацијама и који се и данас користи. Када је реч о рендген апарату многи не знају да је управо Пупин тај који га је конструисао, иако је икс зраке открио Рендген. Наш научник успео је да скрати време експозиције после којег настаје слика, чиме је патентирао познату машину. За време Првог светског рата радио је и на тајним пројектима америчке војске, том приликом осмишљен је сонар, након чијег открића Америка улази у рат.  

Тасовац: Таблет није врста послужавника

Изложба о Михајлу Пупину показаће колико нове технологије могу да преобразе нашу музеолошку праксу. Сада родитељи, или баке и деке, чак и они за који сматрају да је таблет – врста послужавника, могу да поведу на изложбу своје најмилије, без страха да ће се клинци, навикнути на три-де компјутерске игрице, у музеју занесвестити од досаде. И сви они уживаће заједно и, сигурно, научити нешто ново. Сарадња Министарства културе и информисања, Историјског музеја Србије, Телекома, „Нелта” и Кодек института „LiveViewStudio” афирмише јавно-приватно партнерство у области културе. Очекујем да ће и друге успешне компаније, у мери у којој то не угрожава њихов основни циљ, а то је прављење профита, као и појединци, у већем обиму препознати да је улагање у културу питање јавног интереса и да ће у томе видети део своје друштвене одговорности. Надам се да ће изложба о Пупину изазвати велики интерес код публике – не само због његовог блиставог ума и научног дела које је оставио иза себе, већ и зато што је важно да не допустимо да нам наше пословично кукање о стању у култури толико замути поглед да престанемо да примећујемо добре примере око нас.   

Милица Димитријевић

Политика, 21. 9. 2015.