A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla
Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt
While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson
Over there, in the south, in the vicinity of Hutovo, the Neretva, and the Bregava, on a hill in Prebilovci a miracle is happening. An event is happening, the most important event for man, the world and its existence. Resurrection is happening. God is frequenting his people; God is resurrecting human bones; Lord’s Wisdom is building a home for Himself and them, the martyrs’ bones.
Seventy-five years ago the martyrs of Prebilovci lived the same lives as we do today: they worried, they worked, they feared, they hoped, they had things and were deficient in them, they rejoiced and mourned, they sang at times and at times they cried; they fantasized, loved and dreamed.
However, some other people, having let evil and the evil one into their hearts, set their minds on murdering them. Not merely to deprive them of their property, their joy and sorrow, but of much more – they set their minds on depriving them of the life itself. And they committed the misdeed. They murdered the women, the children, the adults, the elderly men and women. They threw them into pits, bottomless pits, into the deepest darkness, into the depths of soil. Then, among themselves they divided the plunder – their property, their husbandry, their sheep and horses, their oxen, their fruits and vegetables, their corn and vineyards. But soon, as soon as the war was over, it was not to be for them to enjoy the plunder. The evil people roamed about the world; the murderers and slayers; drunkards, liars; their tracks were covered and they would vanish without leaving a trace. Finally, fifty years after the Golgotha, martyrs’ bones saw the light and the sun; they shone in the midst of the darkness of human evil as peace and a reminder, and the sons of the martyrs, at last, buried their ancestors’ bones worthily.
.Када уђете у Антрополошки музеј у Сијудад Мексику, у првој сали стоји слика Лепенског вира као представника европске цивилизације, каже Србољуб Динић, шеф-диригент опере у Сијудад Мексику, који ће од данас бити гост фестивала „Бољшој” на Мокрој Гори, и са младим талентима и виолинистом Немањом Радуловићем дириговати Четврти концерт Чајковског.
Динић је 12 година био шеф-диригент опере у Берну. Гостовао је у Кини, Кореји, Италији, Немачкој. Већ две године је у Мексику за који каже да је мешавина супротности. Људи тамо воле оперу. Постоји удружење „Про опера” где имућни дају новац да најбољи млади певачи студирају у Европи.
.Председник Србије је нобеловцу поклонио књигу „Хришћанско наслеђе на Косову и Метохији - историјско и духовно средиште српског народа”.
Николић и Љоса разговарали су и о борби која је после тог распада настала за доказивање идентитета у неким новонасталим Републикама.
„Србија није пролазила кроз ту фазу, ми имамо вишевековну традицију и јасан национални идентитет, посвећени смо помирењу, али је још увек много бола у сећању народа”, рекао је председник Републике.
Љоса је говорио о Југославији и њеном угледу и значају у Латинској Америци.
„Југославија је била веома присутна и позната у Перуу и на неки начин била узор”, рекао је Љоса.
.Срећна је ових дана млада лекарка из Ужица Марија Каљевић, јер је, каже, почела да остварује свој сан. Чврсто решена да се што боље у струци усавршава, добила је специјализацију из интерне медицине у Њујорку и радиће је по програму престижне болнице „Маунт Синај” с Менхетна.
Успела је то Марија у конкуренцији неколико хиљада лекара из целог света, сврставши се међу 28 одабраних којима је пружена шанса да се специјализују за жељену област медицине. Но тај изазов неће бити лак за Ужичанку: већ после прве године ове специјализације од почетних 28 њих 18 добија пролаз у другу годину и могућност да заврше целокупан трогодишњи посао, док ће осталих десеторо морати да тражи другу шансу.
Dok se sve više priča o odlasku mladih i obrazovanih iz Srbije u svet (700 diplomaca godišnje), o tome da “neće imati ko da ugasi svetlo” jer je Srbija druga u svetu po odlivu mozgova, ipak nije sve tako crno.
Najmanje hiljadu fakultetski obrazovanih ljudi vratilo se u Srbiju iz svih krajeva sveta (od SAD preko Evrope do Australije).
Svako od njih vredno radi, pokreće projekte, primenjuje znanje stečeno napolju, ne kuka i ne čeka da dobije posao.Okupljeni su u neformalno udurženje “Repats” (povratnici), koje je osnovala Jovana Ružičić (34). Ona se 2010. godine vratila iz SAD.
After winning two Gold medals in Prague and Bratislava and IV places in Vienna, Youth Philharmonic Naissus, for the first time in the history of Serbia, invited to participate at the world competition of Youth Orchestras in Los Angeles, from 14th, to 18th, June 2015.
During this period, it will have a competitive performance in the most prestigious concert hall in the world WALT DISNEY Hall, as well as evening concert in the Disney park in LA. Also, members of the orchestra attendees one-day Masterclass with obtaining a certificate, which will lead to superior Conductor, educator Lawrence Sutherland.
More: The Naissus Youth Philharmonic Orchestra Nis - Serbia
.У јесен 2009. уписао сам докторат у Америци. Срећом, већ 2010. био сам асистент на летњем програму који води додипломце из Америке на Балкан. Те године смо ишли у Јасеновац, да видимо хрватску и српску (Доња Градина) верзију прошлости. Једва сам чекао да покажем студентима историјски контекст југословенске драме. Кад смо стигли у Доњу Градину, једва сам чекао да одемо. Практично није имало шта да се види, осим бројева жртава. У хрватском музеју Јасеновца, неколико студената је отворено коментарисало како је „све умивено”. Један је рекао: „Више верујем хрватској верзији. Они су понудили нешто више од табле са бројевима.” Студенти су свесни да долазе из најмоћније земље на свету коју сви желе да придобију за себе. Али, мало ко од њих ће посветити време читању озбиљних књига. Њихову пажњу имате док траје њихово путовање. Или ако снимите филм. Знате ли онај холивудски филм о геноциду над Србима? Знате ли било који?
.ЈЕДАНАЕСТ ГОДИНА ОД ПОГРОМА – 17. март 2004.
Призрену – граду три језика, граду три културе, граду оријенталног господства, нанет је смртни ударац.
„Билбил пиле, не пој рано, не буди ми господара”, певала је на гвозденом војничком кревету старица Наталија Крстић. Читав живот она је певала старе косовске песме, пева и сада у сабирном центру последњих призренских Срба. Побегла је из Богословије у којој је горео Душан Недељковић, и крила се по граду док је неки војни транспортер није довезао у камп немачког Кфора.
Каквог ли се она господара плашила док се боса крила испод призренских мостова да дочека зору и да на овом опскурном месту поново запева? Ко је био и остао стварни господар Призрена?
Граду три језика, граду три културе, граду оријенталног господства нанет је смртни ударац. Хришћанство ни у једном нашем граду није имало такву симбиозу с урбаношћу, ниједан наш град није имао толико дугу историју односа с православљем.
Ни један једини сегмент живота косовских Срба, Рома, Горанаца и Ашкалија није остао нетакнут, ширина тог ударца фатално је погодила све: од простих земљорадника до најважнијих фресака српског и европског средњег века, преко политичког статуса, елиминације урбаности, онемогућавања повратка расељених, уништавања књига, библиотека, градских средина, нематеријалне баштине, гробаља, убијања животиња и прихватања туђе етничке слободе. Никада у својој историји Српска православна црква, у тако кратком времену није претрпела тежи ударац.
Стотине и стотине икона страдало је у погрому: сав труд, љубав, прилоге и молитве, што су, век и по, грађани Призрена поклањали, утопљавали, посвећивали катедралној Цркви Светог Ђорђа, нестали су заједно са збирком икона, живописом и иконостасом донесеним из Сент Андреје. Све што је било у одговорности немачког Кфора потпуно је уништено и девастирано, а немачки лист„Шпигл”је своје војнике назвао зечевима с Косова.
.