A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

ФБИ је чувао Пупина

Највећа изложба о нашем великом научнику, која се ускоро отвара у Историјском музеју Србије, функционише тако да се готово сваким кораком активира нека пројекција у простору.

„Ако пропадне Србија, нек пропаднем и ја” речи су које је изговорио Михајло Пупин дајући своју комплетну тадашњу имовину као залог савезницима за зајам Србији у Првом светском рату, због чега је на себе привукао толику пажњу аустроугарске и немачке тајне службе да је амерички Федерални истражни биро почео да га надгледа. Не да би га контролисали, већ да би га чували од оних који би му због споја његовог патриотизма и ванредног утицаја можда наудили у то ратно време. Делови досијеа, са којег је недавно скинута ознака тајности, ексклузивно ће се од 24. септембра наћи у Београду. Биће то само један од сегмената изложбе о Пупину, која се тог дана званично отвара у Историјском музеју Србије, да би за посетиоце била доступна од 25. септембра па све до 20. фебруара 2016.

Осим што је најсвеобухватнија поставка икада урађена о овом значајном човеку и што је највећа која је осмишљена а да није реч о сталној изложби у неком музеју, већина експоната функционише тако да се прича одвија потпуно интерактивно – готово сваким кораком, што несвесно што свесно, можете да активирате пројекције у простору, било визуелне, било звучне… Сасвим посебно конструисан и херметичан свет за себе. Судећи према искуству које смо имали током шетње у време последњих припрема пред отварање – на овој изложби сигурно вам неће бити досадно. 

Екипу која стоји иза подухвата под називом „Пупин – од физичке до духовне реалности”, који се реализује у години коју је Унеско прогласио „годином Михајла Пупина” , чине Александра Нинковић Ташић, ауторка поставке, Марко Савић, вођа пројектног тима и Марко Тодоровић, аутор интерактивног дизајна. На пројекту се у простору музеја радило чак шест месеци. Посебно је упечатљива иновативна употреба технологије, руку под руку са самим Пупином, великим проналазачем.

– Решили смо да технологије које младима одвлаче највећу пажњу у овом случају искористимо у супротном смеру – да им пажњу привучемо. Користили смо читав низ алатки сензора за детекцију покрета и препознавање лица, али их једна платформа  све уједињује, а то је нови медиј који зовемо проширена стварност. За нашу децу једног дана то ће бити исто што је за нас био телевизор. Она се заснива на могућности да било који дигитални садржај интегришете у стварни простор у којем се налазите. У виртуелној стварности реч је о стварању потпуно новог света који је од вас одвојен док је овде реч о кораку даље – уз помоћ мобилног телефона, таблета, рачунара или интерактивних наочара у постојећем свету појављује се нешто што у њему до тада није постојало – објашњава Марко Савић.

И баш због тога публика ће Пупина у природној величини сретати неколико пута током шетње кроз музеј, чак ће са њим и разговарати.

Све почиње у Идвору – месту где је Пупин, иначе једини Србин добитник „Пулицерове награде”, рођен.  

– На преко 1.800 квадрата обухваћен је читав његов живот, са нагласком на кључним моментима. А њих је неколико – почев од односа са мајком, која је кључна фигура у његовом животу, преко одласка бродом „Вестфалија” у Америку и студирања на Колумбији, изузетне научне каријере, блиског односа са његовим савременицима међу којима су и Никола Тесла и Алберт Ајнштајн, па до националног ангажмана и великог доброчинства, затим учешћа у оснивању НАСЕ и чувеног Удружења инжењера Америке, чији је био и први председник – додаје Савић.       

Све се завршава распродајом целе његове имовине након његове смрти.

– Убрзо пошто је Пупин преминуо, његова ћерка Варвара огласила је његову заоставштину на аукцији и све је завршило у рукама једне америчке секте. Готово свим његовим личним стварима од тада се губи сваки траг чиме употреба нове технологије о којој сам говорио добија додатно на значају, будући да смо путем ње могли доста тога да реконструишемо. Срећом, део уметничких слика његовог легата чува се у Народном музеју и ми смо изложили неколико њих. 

Сви његови проналасци

Нису заборављени ни његови проналасци. Ту је његов познати калем, који је имао изузетан значај у телекомуникацијама и који се и данас користи. Када је реч о рендген апарату многи не знају да је управо Пупин тај који га је конструисао, иако је икс зраке открио Рендген. Наш научник успео је да скрати време експозиције после којег настаје слика, чиме је патентирао познату машину. За време Првог светског рата радио је и на тајним пројектима америчке војске, том приликом осмишљен је сонар, након чијег открића Америка улази у рат.  

Тасовац: Таблет није врста послужавника

Изложба о Михајлу Пупину показаће колико нове технологије могу да преобразе нашу музеолошку праксу. Сада родитељи, или баке и деке, чак и они за који сматрају да је таблет – врста послужавника, могу да поведу на изложбу своје најмилије, без страха да ће се клинци, навикнути на три-де компјутерске игрице, у музеју занесвестити од досаде. И сви они уживаће заједно и, сигурно, научити нешто ново. Сарадња Министарства културе и информисања, Историјског музеја Србије, Телекома, „Нелта” и Кодек института „LiveViewStudio” афирмише јавно-приватно партнерство у области културе. Очекујем да ће и друге успешне компаније, у мери у којој то не угрожава њихов основни циљ, а то је прављење профита, као и појединци, у већем обиму препознати да је улагање у културу питање јавног интереса и да ће у томе видети део своје друштвене одговорности. Надам се да ће изложба о Пупину изазвати велики интерес код публике – не само због његовог блиставог ума и научног дела које је оставио иза себе, већ и зато што је важно да не допустимо да нам наше пословично кукање о стању у култури толико замути поглед да престанемо да примећујемо добре примере око нас.   

Милица Димитријевић

Политика, 21. 9. 2015.

People Directory

Nenad Vukićević

Born: Jagodina, Serbia. Education: Graduated from University of Belgrade, Electrical Engineering. Emigrated to USA in 1984. Provides consulting and software development services in the area of embedded systems, systems software, and communications. President of the Serbian Unity Congress 2002-2005, former President of the local Serbian church Board in Saratoga for many years and provides web and Internet support for SUC. President, founder and creator of the Serbian Blago Fund. Married with three children, and resides in Los Altos, California.

.

Publishing

Knowing the Purpose of Creation through the Resurrection

Proceedings of the Symposium on St. Maximus the Confessor

The present volume is a collection of presentations delivered at the St Maximus the Confessor International Symposium held in Belgrade at the University of Belgrade from 18 to 21 October 2012. The Belgrade Symposium brought together the following speakers: Demetrios Bathrellos, Grigory Benevitch, Calinic Berger, Paul Blowers, David Bradshaw, Adam Cooper, Brian Daley, Paul Gavrilyuk, Atanasije Jevtić, Joshua Lollar, Andrew Louth, John Panteleimon Manoussakis, Maximos of Simonopetra, Ignatije Midić, Pascal Mueller-Jourdan, Alexei Nesteruk, Aristotle Papanikolaou, George Parsenios, Philipp Gabriel Renczes, Nino Sakvarelidze, Torstein Tollefsen, George Varvatsoulias, Maxim Vasiljević, Christos Yannaras, and John Zizioulas. The papers and discussions in this volume of the proceedings of the Belgrade Symposium amply attest to the reputation of Saint Maximus the Confessor as the most universal spirit of the seventh century, and perhaps the greatest thinker of the Church. Twenty eight studies have been gathered in the present volume, which is organized into eight chapters, each of them corresponding to the proceedings of the Symposium, all of which are of intense interest and importance. Chapter One brings to light new evidence regarding the sources, influences, and appropriations of St Maximus’ teaching. His mediatorial role as one of the few genuinely ecumenical theologians of the patristic era is acknowledged and affirmed. Chapter Two offers some crucial clarifications on the relationship between person, nature, and freedom. In Chapter Three we find substantial discussion on body, pathos, love, eros, etc. New interpretive paradigms and insights are proposed in Chapter Four, while the next chapter presents the Confessor’s cosmological perspective in light of modern scientific discoveries. Some important ontological and ecclesiological issues are discussed in Chapter Six, while in Chapter Seven we are able to see what contemporary synthesis is possible through St Maximus’ thought. Chapter Eight offers further readings by engaging younger scholars who did not present their papers at the conference but whose studies were accepted by the organizers. In the final paper we find an important overview of the Symposium with a description of the conference’s flow. In an age of plurality and division, it is particularly important to know what our Tradition—shaped by the Fathers—can teach us. In any such endeavor, Saint Maximus the Confessor stands out as the most important theologian of the so-called Byzantine period. Yet his theology, assimilated and incorporated by Tradition, has relevance beyond any single historical period; in fact, the Confessor’s efforts to mediate between East and West distinguish his work as vital for contemporary theological discourse.