A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Срећна је ових дана млада лекарка из Ужица Марија Каљевић, јер је, каже, почела да остварује свој сан. Чврсто решена да се што боље у струци усавршава, добила је специјализацију из интерне медицине у Њујорку и радиће је по програму престижне болнице „Маунт Синај” с Менхетна.

Успела је то Марија у конкуренцији неколико хиљада лекара из целог света, сврставши се међу 28 одабраних којима је пружена шанса да се специјализују за жељену област медицине. Но тај изазов неће бити лак за Ужичанку: већ после прве године ове специјализације од почетних 28 њих 18 добија пролаз у другу годину и могућност да заврше целокупан трогодишњи посао, док ће осталих десеторо морати да тражи другу шансу.

.

– Верујем у себе, сматрам да сам привилегована добијеном шансом. Али још не сматрам да сам успела, биће то тек кад будем промовисана на другу годину и потом завршила специјализацију. С тим што, наглашавам, не бих успела без мојих колега из Србије који су тамо раније отишли на специјализацију. Њима дугујем захвалност, они су ми били највећа помоћ и подршка, ветар у леђа. Нема успеха без правих људи, контаката, препорука – казује за наш лист ова девојка.

Потекла из угледне ужичке породице Каљевић(отац јој је дугогодишњи директор фирме „Јединство – Металоградња”, мајка лекар гинеколог у овдашњој болници), Марија је кроз школовање у Ужицу имала само петице. Свира клавир, играла је фолклор, воли дружење. Студије медицине у Београду завршила је у року, а недавно је на ВМА обавила приправнички стаж.

–Определила сам се да у Америку идем на специјализацију, па за мање од годину дана положила све испите потребне за нострификацију дипломе, да бих могла да добијем радну дозволу за САД. Те захтевне испите, од којих полагање сваког траје по осам или девет сати дневно, полагала сам у тестинг центру у Загребу(код нас нема таквог центра), а практичан део обавила у Филаделфији, као једини лекар из Европе међу тридесетак у мојој групи. Мало се, иначе, мојих колега одлучује на овај тежи корак: углавном одлазе у европске земље где је потребно само одређено познавање језика.

Пут до специјализације у САД није лак. Једном у години америчке болнице отварају конкурс, уз интересовање хиљада лекара с разних меридијана. За интервју се од толиког броја одабере свега неколико стотина кандидата. Тако је Марија позвана на разговоре у четири болнице(две у Чикагу, по једна у Њујорку и Тусону), које је обавила крајем прошле године.

– У фебруару ми из Њујорка стиже мејл са понудом за специјализацију по програму угледнеболнице „Маунт Синај”. Била сам усхићена, јер сам ушла у узак круг одабраних. У тој болници већ има неколико наших лекара на специјализацији, неки су и завршили, а биће нас ту на првој години чак петоро из Србије. Чека ме велики рад: радна недеља од 70 до 80 сати, посао у болници с пацијентима, редовно учење и, на крају, полагање специјалистичког испита. Стижем из Ужица на Менхетн, са Ђетиње на Ист ривер, идем ка високим медицинским знањима – задовољна је наша саговорница.

На питање где намерава да се запосли после специјализације одговара да је рано за ту одлуку, јер све ради корак по корак. – А волела бих да се вратим у своју домовину као специјалиста интерне медицине и овде да радим користећи стечена знања из развијеног света. Но, видећемо – додаје Марија.

О томе шта значи наведена специјализација говорио нам је др Миљко Пејић, ужички васкуларни хирург који већ четири године ради у норвешком граду Кристијансанду. Миљко је својевремено, док је радио у ужичкој болници, био најмлађи потпредседник Српског лекарског друштва и потпредседник Лекарске коморе Србије.– Веома ми је жао што последњих година изузетно вредна деца мојих колега одлазе у Америку и Немачку са великом опасношћу да тамо заувек остану. Марија је добила јединствену прилику да се пробије у врх медицине у Америци, на једној од најпознатијих медицинских институција у свету. Верујем да ће шансу искористити, а њен евентуални повратак у Србију донео би квалитет и подстакао друге младе људе да се по стицању изузетних знања и вештина врате кући, допринесу изградњи једне боље и лепше Србије. Последњих година разлике између медицине на развијеном Западу и у Србији постају веће, због наше економске слабости нисмо у стању да технолошки у довољној мери пратимо Запад. Зато су нам, у недостатку технологије, потребни кадрови са светским искуством, правилима понашања у професији, хуманим односом према пацијенту – каже др Миљко Пејић.

Бранко Пејовић
Политика, 5. 5. 2015.

SA

 

People Directory

Miroslav Marcovich / Мирослав Марковић

Miroslav Marcovich, Professor Emeritus in the Department of the Classics at the University of Illinois at Urbana-Champaign, was born in Belgrade on 18 March 1919. He died on 14 June 2001 at the age of 82. He is survived by his gracious wife Vera, whom he married on 30 May 1948 and who was to be the unfailing companion of the remainder of his life, and his son, Dr. Dragoslav (Michael) Marcovich, a chemist.

Read more ...

Publishing

The Church at Prayer

by Archimandrite Aimilianos of Simonopetra

Publisher’s note

Many readers of the addresses of Elder Aimilianos, which have been published in the five-volume series, rchimandrite Aimilianos, Spiritual Instructions and Discourses (Ormylia, 1998-2003), have frequently expressed the wish for an abridged and more accessible form of his teaching. In response, we are happy to inaugurate a new series of publications incorporating key texts from the above-mentioned collection. Other considerations have also contributed o this new project, such as the selection of specific texts which address important, contemporary questions; the need for a smaller, more reader-friendly publication format; and the necessity for editing certain passages in need of clarification, without however altering their basic meaning.

Above all, the works collected in this volume reflect the importance which the Elder consistently attached to prayer, spirituality, community life, worship, and liturgy. Thus the experientially based works "On Prayer", and "The Prayer of the Holy Mountain", which deal primarily with the Prayer of the Heart, appear first, followed by the summary addresses on "The Divine Liturgy", and "Our Church Attendance". These are in turn followed by the more socially oriented discourses on "Our Relations with Our Neighbor", and "Marriage: The Great Sacrament". Finally, the present volume closes with the sermons on "Spiritual Reading" and "The Spiritual Life", which in a simple and yet compelling manner set forth the conditions for "ascending to heaven on the wings of the Spirit".

It is our hope that The Church at Prayer will meet the purpose for which it is issued and will serve as a ready aid and support for those who desire God and eternal life in Him.