A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Наш глумац Дејан Јелача, који живи и ради у Њујорку, недавно овенчан наградом за најбољег глумца у филму „Blossoms of Faith” на филмском фестивалу у Вирџинији.

Добити награду за најбољег глумца у Америци, а да сте при том странац, није мала ствар, каже у разговору за „Политику” наш глумац Дејан Јелача. То је, како тврди, значајна потврда да оно што ради вреди и нема граница. Занимљиво је да је у награђеном филму „Blossoms of Faith” први пут играо Американца.

– Изненадио сам се јер ово заиста нисам очекивао. Морам да признам да су ми сузе кренуле од среће. После више од деценије боравка и рада у Њујорку, проглашен сам за најбољег глумца и то за првог одиграног Американца. Многима се то никада и не деси, колико год велики глумци били – искрено прича Јелача, који у паузама снимања, повремено ради и у Београду („Заборављени умови Србије” на РТС).

Невероватан је то осећај, преноси нам своје утиске и емоције. Када је чуо лепу вест, у првом тренутку је помислио да је реч о шали његових пријатеља.

– Ова награда ми отвара многа врата, даје другачији третман и положај – искрен је и открива да су после доделе награде уследили позиви за нове пројекте, тако да за неколико дана почиње да снима једну романтичну драму.

Недавно је у Њујорку завршио снимање филма „My Name is Udoka, a Nigerian not a Scammer” према сценарију и у режији Удеа Силажа, по истинитој причи. У овом остварењу игра несрећног расисту, шовинисту и манијака. После Кориолана, ово је сигурно, тврди, један од најкомплекснијих и најтежих ликова које је одиграо у његовој досадашњој глумачкој каријери. Снимали су на локацијама у Бруклину и премијера се очекује следеће године.

– Обожавам да играм карактере који су потпуно другачији од мене. У досадашњој каријери сам имао ту срећу. Осим изазова, ту је и жеља да осетим другачији живот и мислим другом главом. Тако најбоље пливам. Показало се да у томе имам највише успеха – прича глумац.

Следеће године требало би да почне са снимањем девете сезоне његове ауторске емисије „30 минута”, која се до недавно емитовала на ТВ Арт. Будући да је ова телевизија угашена, у преговорима је на ком каналу ће емисија наставити живот.

– Тужан сам што је овај канал угашен јер је био право оличење културе. Али, морамо даље, да заједничким снагама пропагирамо праве вредности. Моја емисија управо то и ради већ осам година. Већ увелико размишљам ко би отворио нову сезону. Нимало ми није лак задатак, јер толико великана сам угостио, да више не знам ко је њих достојан, да би био мој следећи гост – истиче наш саговорник

Додаје и да је од гостију у ТВ емисији много научио.

– Када успете да доведете уметнике попут Милене Дравић, Небојше Глоговца, Мирјане Карановић, Драгана Мићановића, Мише Јанкетића, Светозара Цветковића, Радмиле Живковић… онда морате да будете и више него поносни. Веровали или не, постоји велики број њих које нисам стигао да угостим, а велика ми је жеља да се нађем преко пута таквих професионалаца у деветој сезони. Списак је дугачак, али издвојио бих неке од наших заиста дивних личности: Емира Кустурицу, Матију Бећковића, Предрага Микија Манојловића…

Можда ће гледаоци „30 минута” видети управо ове људе у деветој сезони емисије јер Јелача никада не заборавља земљу одакле је потекао:

– Скоро 14 година сам у Америци, али не заборављам своје корене и моју Србију. Моја емисија је једна од мостова са мојом земљом. Полако пакујем кофере и долазим после Нове године. Ужелео сам се свог народа. Једва чекам!

Извор: Политика

SA

 

People Directory

Metropolitan Irinej (Kovačević)

(1963–1998)

Milan Kovačević was born to Sreten and Kristine Kovačević on 6 September, 1914, in the village Vrnčani near Gornji Milanovac in the Kingdom of Serbia. Milan completed primary school in his village, and high school in Gornji Milanovac. After completing the course at the Teachers High School, he served as a teacher in the village Ljutovnica near Gornji Milanovac.

In 1941, during World War II, because he was at that time an army reserve officer, he was taken by the Nazis to a camp in Germany, where he remained until 1945. After the liberation, Milan went to England, where he temporarily attended a seminary in Dorchester.

In 1950, he emigrated to the USA, and he enrolled in the Saint Vladimir’s Orthodox Theological Seminary in New York, and also in Columbia University.

In October, 1953, Milan entered the Serbian Orthodox Monastery of Saint Sava in Libertyville, Illinois. On 30 December, 1953, he was tonsured to be a monk by Archimandrite Firmilian (Ocokoljić), and he was given the name Irinej. On 31 December, 1953, the Monk Irinej was ordained to the Holy Diaconate in the monastery by Bishop Dionisije, while on April, 1954, the Hierodeacon Irinej was ordained to the priesthood in the monastery by Bishop Dionisije. On 31 August, 1956, the Hieromonk Irinej was elevated to the dignity of igumen (abbot).

Read more ...

Publishing

The Church at Prayer

by Archimandrite Aimilianos of Simonopetra

Publisher’s note

Many readers of the addresses of Elder Aimilianos, which have been published in the five-volume series, rchimandrite Aimilianos, Spiritual Instructions and Discourses (Ormylia, 1998-2003), have frequently expressed the wish for an abridged and more accessible form of his teaching. In response, we are happy to inaugurate a new series of publications incorporating key texts from the above-mentioned collection. Other considerations have also contributed o this new project, such as the selection of specific texts which address important, contemporary questions; the need for a smaller, more reader-friendly publication format; and the necessity for editing certain passages in need of clarification, without however altering their basic meaning.

Above all, the works collected in this volume reflect the importance which the Elder consistently attached to prayer, spirituality, community life, worship, and liturgy. Thus the experientially based works "On Prayer", and "The Prayer of the Holy Mountain", which deal primarily with the Prayer of the Heart, appear first, followed by the summary addresses on "The Divine Liturgy", and "Our Church Attendance". These are in turn followed by the more socially oriented discourses on "Our Relations with Our Neighbor", and "Marriage: The Great Sacrament". Finally, the present volume closes with the sermons on "Spiritual Reading" and "The Spiritual Life", which in a simple and yet compelling manner set forth the conditions for "ascending to heaven on the wings of the Spirit".

It is our hope that The Church at Prayer will meet the purpose for which it is issued and will serve as a ready aid and support for those who desire God and eternal life in Him.