A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Амерички сценариста и режисер Џозеф Сикорски већ неколико година припрема филм о раду Николе Тесле у лабораторији у Варденклифу, где је хтео да докаже свету да је могуће добијати бесплатну и неограничену електричну енергију.

Пре две године је добио награду за сценарио за филм „Честице са Олимпа - Теслина визија” (IMDbtrailer), а управо ради на прикупљању средстава и истовремено жели да помогне у обнови Теслине лабораторије у Варденклифу, која је стављена на продају и скоро разрушена.

Млади амерички сценариста и режисер Сикорски каже да у школи ништа није научио о Тесли и његовим изумима. „Нисам учио о његовим жртвама и шта је све урадио да би помогао човечанству, а умро је напуштен, без пребијене паре у џепу у хотелској соби. То није праведно. Желим да одам пошту и упознам људе са његовом борбом”, истакао је он у интервјуу „Гласу Америке”.

.

Он је казао да је сценарио написао у сарадњи са Мајклом Каломином и да се нада се да сценарио поставља добру основу за филм који није једноставна биографија.

„Наш филм више износи тајне стварног живота. У нашем филму се даје историја Теслиног живота, с тим што почињемо од краја и идемо ка почетку. Приказујемо Теслин живот кроз истрагу Федералног истражног бироа о његовом изуму који су медији назвали - зрак смрти. Када је Тесла преминуо, агенти ФБИ су испретурали хотелску собу и запленили све његове записе”, каже Сикорски.

Сикорски је рекао да су, захваљујући закону о слободи информација, успели да прикупе око 200 веома занимљивих докумената на основу којих су написали сценарио.

На почетку истраге, шеф канцеларије у Њујорку, био је Перси Фоксворт, који је лично истраживао Теслин рад и записе нађене у соби хотела „Њујоркер”, додао је Сикорски.

„Филм ћемо снимати у Њујорку, на Лонг Ајленду, а надамо се да ће нам бити дозвољено да снимамо у Варденклифу. Један од наших циљева је да спасимо Варденклиф и спречимо продају. Четвртину прихода ћемо поклонити тој научној институцији да би била сачувана за будућа покољења и да би се на том месту саградио Теслин музеј”, казао је режисер.

Сикорски се нада да ће Теслу играти Ралф Фајнс, а Сару Бернар Сара Џесика Паркер, док би Џеј Пи Моргана могао да игра Шон Конери. Агента ФБИ Персија Фоксворта игра Лио Роси, који се већ придружио тиму. Још неколицина америчких уметника покушава да сними филм о Тесли и Сикорски сматра да је то фантастично.

„Што више људи представи Теслу јавности, то је боље. Биће лакше спасити Варденклиф, више стручњака ће се посветити истраживању Теслиних изума, а ми ћемо остварити задатак - да свет упознамо са Теслиним радом”, казао је Сикорски.

Он је уверен да ће његов филм упознати много већи број људи широм света са Теслом и да ће у многим земљама порасти интересовање за његове изуме.

Танјуг

SA

 

People Directory

Radovan Lale Đurić

Born: May 7, 1945 Nis, Yugoslavia
Studied: College of Architecture, Nis 1960-1964

Studied fine art and decorative painting in Belgrade, Venice, Paris and Amsterdam.

The appeal of Lale Djuric's handsome screens, whether installed in a home or a commercial environment, is both sculptural and pictorial. Djuric first worked as a stage designer for the National Theater in Belgrade. Moving to Paris, he executed murals for the design firm Dalmas.

.
Read more ...

Publishing

Serbian Americans: History—Culture—Press

by Krinka Vidaković-Petrov, translated from Serbian by Milina Jovanović

Learned, lucid, and deeply perceptive, SERBIAN AMERICANS is an immensely rewarding and readable book, which will give historians invaluable new insights, and general readers exciting new ways to approach the history​ of Serbian printed media. Serbian immigration to the U.S. started dates from the first few decades of 19th c. The first papers were published in San Francisco starting in 1893. During the years of the most intense politicization of the Serbian American community, the Serbian printed media developed quickly with a growing number of daily, weekly, monthly and yearly publications. Newspapers were published in Serbian print shops, while the development of printing presses was a precondition for the growth of publishing in general. Among them were various kinds of books: classical Serbian literature, folksong collections, political pamphlets, works of the earliest Serbian American writers in America (poetry, prose and plays), first translations from English to Serbian, books about Serb immigrants, dictionaries, textbooks, primers, etc.

Read more ...