Свет је ових дана обишла вест да је Ричард Ли Норис (39) из Мериленда, човек коме је пре две године урађена најкомпликованија трансплантација лица на свету поново ужива у животу и да је успео готово у потпуности да поврати некадашњи изглед. Више се не стиди да се слика, научио је поново да једе и говори и нашао је девојку. Захвалан је лекарима што су му вратили веру у живот, извевши једну од најкомпликованијих трансплантација у историји медицине.

.

У петочланом тиму лекара који су направивли ново лице овом човеку, који је у лову себи случајно пуцао у главу, учествовао је и др Бранко Бојовић (38), пластични хирург и стручњак за операције лица и лобање деце и одраслих, микрохирургију урођених, онколошких и трауматских стања из Медицинског центра Универзитета у Мериленду, иначе пореклом из Србије.

Он каже да је операција трајала 36 сати, али и да је пацијент до тада морао да иде на више од 20 интервенција које нису биле успешне. Захваљујући трансплантацији, пацијент је добио ново лице, зубе, језик и вилицу.

– До сада је у свету урађена 31 трансплантација лица. Сада имамо нове кандидате за следеће операције, који имају тешке повреде и ожиљке. Можда ћемо наредну интервенцију да урадимо код војника са тешким деформитетом лица. Кад се оформи трансплантациони тим, сваки лекар мора да зна да спроведе операцију од почетка до краја. Тешко је пронаћи одговарајућег донора који има адекватну боју коже и друге подударности. Трансплантације лица се планирају, али је недавно био случај где је таква интервенција урађена хитно код тешко повређене особе која се такође успешно опоравља – објаснио је др Бојовић, додајући да знање и едукација у Србији није далеко од осталог света, али да нам недостају техника и опрема и да се он залаже за то да се потпише неки споразум са Министарством здравља о довођењу стручњака из Америке како би се образовали наши лекари.

Он борави у Београду због четвртог конгреса Српске ортопедско-трауматолошке асоцијације (СОТА) са међународним учешћем, чији је председник један од најбољих европских микрохирурга професор др Марко Бумбаширевић. Ортопедска елита из целог света јуче и данас размењује искуства из ове области, а међу њима је велику пажњу привукао професор др Милан Стевановић, оснивач српске микрохирургије, директор програма микрохируршке едукације у Америци и професор Универзитета у Јужној Калифорнији у Лос Анђелесу.

– Значи ми много сваки долазак у Београд, јер сам радио у Клиници за ортопедију, а имао сам част да радим са највећим доајенима српске ортопедије професором др Живком Бумбаширевићем, Бранком Радуловићем, Пеђом Клисићем и другим великанима. Пре 20 година сам напустио Србију и од тада живим у Америци. Право је задовољство доћи овде и видети ђаке који су сада водећи српски ортопеди и микрохирурзи. Програм којим руководим у Америци намењен је за најбоље студенте. Тамо се на медицински факултет јави 12.000 људи, а прими се око 4.000 особа. Од тог броја ако немате максималну оцену која износи 280 поена, не можете да рачунате на добијање специјализације из области које се највише траже, попут оних за ортопедију, миркохирургију, неурохирургију, ОРЛ, кожне болести – каже др Стевановић.

Роботска хирургија као будућност

Медицина се брзо мења, а нова технологија је успела да побољша резултате лекара, каже др Стевановић, напомињући да се у Америци све више даје на значају примени такозваних Да Винчи инструмената – робота за операције који коштају по 200, 300 милиона долара. „Ко успе да обезбеди ове инструменте за рад имаће боље резултате и технологију и моћи ће много више да помогне болесницима. Микрохирургија је веома важна област, јер је потребна код реконструкције функције мозга, екстремитета, унутрашњих и гениталних органа. Сада се све више „иде” на такозвану нанохирургију. Јапанци сада покушавају да ушију крвни суд од 200 микрона, што је дебљина две људске длаке. Ми смо у Србији у стању да ушијемо крвни суд са 400 микрона, што је 600 пута мање од једног милиметара. То је одличан резултат – закључио је др Стевановић.

Данијела Давидов-Кесар
Политика, 3. 10. 2014.