„Кронос квартет” о Великом рату

Музичко-филмски пројекат композиторке Александре Вребалов и Била Морисона вечерас у „Сава центру”.

Музичко-филмски пројекат композиторке Александре Вребалов и америчког редитеља Била Морисона „Бијонд зиро” у извођењу „Кронос квартета”, након премијере у Њујорку у априлу имаће и српску премијеру.

Дело ће данас у 20 сати бити изведено у „Сава центру”, а сутра и у Српском народном позоришту у Новом Саду. Композиторка Вребалов, чија се дела дочекују са подједнаком пажњом публике и критике у Србији и свету, допутовала је из Њујорка где живи и ствара већ две деценије.

Од српске премијере „Бијонд зиро”, пројекта који је поруџбина Беркли универзитета у Калифорнији и неколико америчких образовних институција поводом обележавања 100-годишњице Великог рата, композиторка очекује да види како ће се остварити контакт између ансамбла који свира по целом свету и публике која не само што има живо сећање на тај рат него и на све ратове који су се дешавали у међувремену.

„За ’Кронос квартет’ је велики догађај што свирају пред публиком која има живо сећање на те ратове”, изјавила је у разговору за Танјуг Вребалова.

.

На пројекту је радила неколико година са америчким редитељем Морисоном, та сарадња је, како је казала, била фантастична, остварили су добру симбиозу у овом делу, Морисон приступа стваралачком процесу са потпуно интуитивне стране и што се тиче музике оставио је потпуну слободу.

Тему Првог светског рата вероватно не би сама одабрала зато што су се нека њена ранија дела већ бавила српском историјом и идентитетом, али је у овај пројекат позвана и било јој је драго да се на на још неки другачији, дубљи начин позабави том тематиком.

„Оно што сам желела у ’Бијонд зиро’ да изнесем као свој став је осећај да се ми у Србији ратом често бавимо из позиције хероизма, за нас је рат или освежавање сећања на рат, прилика да се то исполитизује или да се бавимо ко је победио ко није, ко је био у праву, ко није. Уметност оперише на сасвим другом плану и желела сам да хуманистички аспект буде изражен и на првом месту, да свако ко слуша и види комад који смо направили буде свестан трагичности рата из било чије позиције, победника или онога ко је изгубио”, казала је Вребалова.

Стваралачку снагу уметника који су живели у време Великог рата, велика дела која су настала упркос ратним разарањима народа и земаља, Вребалова тумачи као неминовност да се преживи.

„То су уметници који су отишли у ровове са идејом да остваре неке идеале, али довољно је било да неко време проведу у рововима и да схвате шта то заиста јесте. Највеће освешћивање које ми можемо да добијемо по питању тог ратног доба је управо сведочанство уметника који су се у рату затекли”, оценила је композиторка.

На питање о стваралаштву у времену које није мање ружно од времена Великог рата, о томе шта јој даје снагу да ствара дела која изванредно комуницирају са савременицима Вребалова каже да је поласкана оценом да њена дела добро комуницирају, јер мисли да је уметност комуникација, и да се савременост управо огледа у томе колико смо повезани са реалношћу и светом који нас окружује, без обзира колико је она пријатна или непријатна.

Важан део пројекта су документарни записи сачувани на нитратним филмовима, које савремена публика никада није имала прилике да види. После обимног претраживања архиве у Вашингтону у потрази за тридесетпетомилиметарским филмовима снимљеним током Великог рата, филмски аутор Морисон је направио потпуно нове HD верзије оригинала.

Пројекат „Бијон зиро” се изводи као јединствено музичко филмско дело и као такво био је приказан на ретроспективи Морисонових филмова у Музеју модерне уметности у Њујорку, са снимком „Кронос квартета”.

Публика у Србији имаће прилику да чује живо извођење овог реномираног квартета у чијем саставу су Дејвид Харингтон и Џон Шерба (виолина), Хенк Дат (виола) и Сани Јанг (виолончело). За четири деценије каријере „Кронос квартет” је један од најутицајнијих састава, одржали су на хиљаде концерта широм света, сарађивали са истакнутим савременим композиторима међу којима је и Александра Вребалов.

Танјуг
објављено 5. 11. 2014.