A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Епископ Фирмилијан (Оцокољић)

Рођен је у Властељицама (Драгачево) 25. 12. 1909. године. Његов отац Урош Оцокољић службовао је као свештеник у цркви каонској, бавио се политиком и био, поред осталог, председник Каонске земљорадничке задруге, а мајка Даринка, рођена Плазинић, бринула је о домаћинству.

Родитељи су били поносни на свог сина, који се од вршњака издвајао бистрином и готово урођеном мудрошћу. Такав је био и као основац, такав и као гимназијалац. Након завршетка четири гимназијска  разреда у Чачку, учио је богословију у Сарајеву, коју је завршио 1931. године.

.

Пошто је рукоположен за свештеника, службовао је као капелан свога оца у Каони, где је остао до јануара 1934. године, када је прешао у Крагујевац. Ту му је, исте године, заједно са новорођеним дететом, на порођају, преминула супруга Надежда. Све ово га је потресло, па је напустио Крагујевац и отишао у Београд, где је постављен за вероучитеља у Основној школи "Свети Сава". Истовремено је студирао теологију на Београдском универзитету, где је дипломирао 1938, а потом постављен за суплента Богословије на Цетињу. Касније ће предавати веронауку у Женској гимназији у Београду.

Замонашио се 1939. године у манастиру Острог и том приликом добио је име Фирмилијан.

Синод Српске православне цркве упутио га је 1. марта 1940. године у Сједињене Америчке Државе. Постављен је за секретара Америчко-канадске епархије, једине епархије Српске православне цркве у том делу света. Посао је обављао крајње савесно, а монашки чин и ризу достојанствено је и богоугодно носио.

У току Другог светског рата живео је у Енглеској, где је био дворски свештеник краља Петра II Карађорђевића, кога је и венчао 1944. године. У то време унапређен је у чин архимандрита.

На Оксфордском универзитету слушао је 1945. године историју и философију. По повратку у Сједињене Америчке Државе докторирао је 1. марта 1963. на Универзитету у Чикагу са темом "Законик Цара Душана". Једно време предавао је историју на Академији Светог Владимира, а службовао је и у црквама(Чикаго, Детроид, Питсбург). Потом је био свештеник у Либертвилу, где се налазило седиште Америчко-канадске епархије и владике Дионизија Миливојевића.

Уследио је расцеп у Српској православној цркви. Америчко-канадска епархија подељена је 10. маја 1963. године. За једног од епископа, средњезападноамеричког, постављен је управо Фирмилијан Оцокољић. Седиште му је било у Либертвилу. Епископ Дионисије, који је рашчињен, није прихватио овакве одлуке Синода СПЦ. Он није хтео да преда дужност Фирмилијану, па су настали спорови. Ипак, Фирмилијан Оцокољић уведен је у дужност, а рашчињени епископ Дионисије основао је Слободну српску православну цркву.

Наравно, Фирмилијану Оцокољићу није одговарао расцеп у СПЦ, па је настојао да последице буду што мање. Због тога је походио цркве и у Енглеској, и у Француској, и у Аустралији. Он је, иначе, 10. маја 1965. године, након смрти епископа источноамеричко-канадског Саве, постављен и за администратора те епархије. Ову одговорну дужност обављаће две године.

Први пут после одласка у САД, у мају 1967. године боравио је у Београду. Тада је посетио и своју родбину у Властељицама.

Године 1968. представљао је СПЦ на Ламбетској конференцији у Лондону.

Сем бављења црквеним пословима, много је и на друге начине учинио на очувању идентитета српског живља у Америци. Организовао је светосавске и друге прославе, а на његову иницијативу написане су и две значајне књиге: "Историја модерне Србије 1804-1918" и "Историја Срба у Америци". Иницијатор је отварања Хиландарског одељења на Универзитету у држави Охајо(САД). И сам је писао, нарочито о догађајима из историје српског народа и СПЦ. У листу "Православље" објавио је запажену расправу "Из српске историје-Педесетогодишњица првог српског црквено-народног сабора у Америци".

У јануару 1984. године доживео је срчани удар и смештен у болницу у Чикагу. Уследио је мождани удар. Срби у Америци жалили су га и упућивали му жеље за оздрављење. Нису заборављали његове заслуге, оне које су, рецимо, 25. јануара 1971. исказане при прослави четрдесете годишњице свештеничке службе епископа Фирмилијана у Чикагу. "Православље" ће, тим поводом, писати да је "епископ др Фирмилијан један од најугледнијих личности у српским црквеним круговима у Америци и један од ретких људи који познаје прилике, историју и живот Срба у САД".

Због болести разрешен је епископске дужности 14. јуна 1987. Умро је 2. новембра 1992. године у Либертвилу, где је и сахрањен.

Извор: Др Бранко Ковачевић, Ника-Никола Стојић и Радован М. Маринковић, "Драгачевци у науци и уметности I", Чачак, 1993.