A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Епископ Фирмилијан (Оцокољић)

Рођен је у Властељицама (Драгачево) 25. 12. 1909. године. Његов отац Урош Оцокољић службовао је као свештеник у цркви каонској, бавио се политиком и био, поред осталог, председник Каонске земљорадничке задруге, а мајка Даринка, рођена Плазинић, бринула је о домаћинству.

Родитељи су били поносни на свог сина, који се од вршњака издвајао бистрином и готово урођеном мудрошћу. Такав је био и као основац, такав и као гимназијалац. Након завршетка четири гимназијска  разреда у Чачку, учио је богословију у Сарајеву, коју је завршио 1931. године.

.

Пошто је рукоположен за свештеника, службовао је као капелан свога оца у Каони, где је остао до јануара 1934. године, када је прешао у Крагујевац. Ту му је, исте године, заједно са новорођеним дететом, на порођају, преминула супруга Надежда. Све ово га је потресло, па је напустио Крагујевац и отишао у Београд, где је постављен за вероучитеља у Основној школи "Свети Сава". Истовремено је студирао теологију на Београдском универзитету, где је дипломирао 1938, а потом постављен за суплента Богословије на Цетињу. Касније ће предавати веронауку у Женској гимназији у Београду.

Замонашио се 1939. године у манастиру Острог и том приликом добио је име Фирмилијан.

Синод Српске православне цркве упутио га је 1. марта 1940. године у Сједињене Америчке Државе. Постављен је за секретара Америчко-канадске епархије, једине епархије Српске православне цркве у том делу света. Посао је обављао крајње савесно, а монашки чин и ризу достојанствено је и богоугодно носио.

У току Другог светског рата живео је у Енглеској, где је био дворски свештеник краља Петра II Карађорђевића, кога је и венчао 1944. године. У то време унапређен је у чин архимандрита.

На Оксфордском универзитету слушао је 1945. године историју и философију. По повратку у Сједињене Америчке Државе докторирао је 1. марта 1963. на Универзитету у Чикагу са темом "Законик Цара Душана". Једно време предавао је историју на Академији Светог Владимира, а службовао је и у црквама(Чикаго, Детроид, Питсбург). Потом је био свештеник у Либертвилу, где се налазило седиште Америчко-канадске епархије и владике Дионизија Миливојевића.

Уследио је расцеп у Српској православној цркви. Америчко-канадска епархија подељена је 10. маја 1963. године. За једног од епископа, средњезападноамеричког, постављен је управо Фирмилијан Оцокољић. Седиште му је било у Либертвилу. Епископ Дионисије, који је рашчињен, није прихватио овакве одлуке Синода СПЦ. Он није хтео да преда дужност Фирмилијану, па су настали спорови. Ипак, Фирмилијан Оцокољић уведен је у дужност, а рашчињени епископ Дионисије основао је Слободну српску православну цркву.

Наравно, Фирмилијану Оцокољићу није одговарао расцеп у СПЦ, па је настојао да последице буду што мање. Због тога је походио цркве и у Енглеској, и у Француској, и у Аустралији. Он је, иначе, 10. маја 1965. године, након смрти епископа источноамеричко-канадског Саве, постављен и за администратора те епархије. Ову одговорну дужност обављаће две године.

Први пут после одласка у САД, у мају 1967. године боравио је у Београду. Тада је посетио и своју родбину у Властељицама.

Године 1968. представљао је СПЦ на Ламбетској конференцији у Лондону.

Сем бављења црквеним пословима, много је и на друге начине учинио на очувању идентитета српског живља у Америци. Организовао је светосавске и друге прославе, а на његову иницијативу написане су и две значајне књиге: "Историја модерне Србије 1804-1918" и "Историја Срба у Америци". Иницијатор је отварања Хиландарског одељења на Универзитету у држави Охајо(САД). И сам је писао, нарочито о догађајима из историје српског народа и СПЦ. У листу "Православље" објавио је запажену расправу "Из српске историје-Педесетогодишњица првог српског црквено-народног сабора у Америци".

У јануару 1984. године доживео је срчани удар и смештен у болницу у Чикагу. Уследио је мождани удар. Срби у Америци жалили су га и упућивали му жеље за оздрављење. Нису заборављали његове заслуге, оне које су, рецимо, 25. јануара 1971. исказане при прослави четрдесете годишњице свештеничке службе епископа Фирмилијана у Чикагу. "Православље" ће, тим поводом, писати да је "епископ др Фирмилијан један од најугледнијих личности у српским црквеним круговима у Америци и један од ретких људи који познаје прилике, историју и живот Срба у САД".

Због болести разрешен је епископске дужности 14. јуна 1987. Умро је 2. новембра 1992. године у Либертвилу, где је и сахрањен.

Извор: Др Бранко Ковачевић, Ника-Никола Стојић и Радован М. Маринковић, "Драгачевци у науци и уметности I", Чачак, 1993.


People Directory

Bishop Mardarije (Uskokovic)

The First Serbian Bishop of America and Canada
Bishop Mardarije was born in Podgorica on December 22, 1889, his father, Pero, being a tribal captain and mother Jela, nee Bozovic. He finished elementary school in Cetinje where he started high school, continuing in Belgrade. Leaving high school in his fifth year, he went to Studenica Monastery. In 1906, with the blessing of Bishop Sava (Barac) of Zica, he took monastic vows and was ordained a deacon. He graduated from the Seminary in Kisenjev where a collection of his sermons was published. From here he went to St. Petersburg, graduating from the Theological Academy in 1916.

.
Read more ...

Publishing

Sailors of the Sky

A conversation with Fr. Stamatis Skliris and Fr. Marko Rupnik on contemporary Christian art

In these timely conversations led by Fr. Radovan Bigovic, many issues are introduced that enable the contemporary reader to deepen and expand his or her understanding of the role of art in the life of the Church. Here we find answers to questions on the crisis of contemporary ecclesiastical art in West and East; the impact of Impressionism, Expressionism, Cubism, Surrealism and Abstract painting on contemporary ecclesiastical painting; and a consideration of the main distrinction between iconography and secular painting. The dialogue, while resolving some doubts about the difference between iconography, religious painting, and painting in general, reconciles the requirement to obey inconographic canons with the freedom essential to artistic creativity, demonstrating that obedience to the canons is not a threat to the vitatlity of iconography. Both artists illumine the role of prayer and ascetisicm in the art of iconography. They also mention curcial differences between iconography in the Orthodox Church and in Roman Catholicism. How important thse distinctions are when exploring the relationship between contemporary theology and art! In a time when postmodern "metaphysics' revitalizes every concept, these masters still believe that, to some extent, Post-Modernism adds to the revitatiztion of Christian art, stimulating questions about "artistic inspiration" and the essential asethetic categories of Christian painting. Their exceptionally wide, yet nonetheless deep, expertise assists their not-so-everday connections between theology, ar, and modern issues concerning society: "society" taken in its broader meaning as "civilization." Finally, the entire artistic project of Stamatis and Rupnik has important ecumenical implications that aswer a genuine longing for unity in the Christian word.

The text of this 94-page soft-bound book has been translated from the Serbian by Ivana Jakovljevic, Fr. Gregory Edwards, and Andrijana Krstic. Published by Sebastian Press, Western American Diocese of the Serbian Orthodox Church, Contemporary Christian Thought Series, number 7, First Edition, ISBN: 978-0-9719505-8-0

.