A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Епископ Фирмилијан (Оцокољић)

Рођен је у Властељицама (Драгачево) 25. 12. 1909. године. Његов отац Урош Оцокољић службовао је као свештеник у цркви каонској, бавио се политиком и био, поред осталог, председник Каонске земљорадничке задруге, а мајка Даринка, рођена Плазинић, бринула је о домаћинству.

Родитељи су били поносни на свог сина, који се од вршњака издвајао бистрином и готово урођеном мудрошћу. Такав је био и као основац, такав и као гимназијалац. Након завршетка четири гимназијска  разреда у Чачку, учио је богословију у Сарајеву, коју је завршио 1931. године.

.

Пошто је рукоположен за свештеника, службовао је као капелан свога оца у Каони, где је остао до јануара 1934. године, када је прешао у Крагујевац. Ту му је, исте године, заједно са новорођеним дететом, на порођају, преминула супруга Надежда. Све ово га је потресло, па је напустио Крагујевац и отишао у Београд, где је постављен за вероучитеља у Основној школи "Свети Сава". Истовремено је студирао теологију на Београдском универзитету, где је дипломирао 1938, а потом постављен за суплента Богословије на Цетињу. Касније ће предавати веронауку у Женској гимназији у Београду.

Замонашио се 1939. године у манастиру Острог и том приликом добио је име Фирмилијан.

Синод Српске православне цркве упутио га је 1. марта 1940. године у Сједињене Америчке Државе. Постављен је за секретара Америчко-канадске епархије, једине епархије Српске православне цркве у том делу света. Посао је обављао крајње савесно, а монашки чин и ризу достојанствено је и богоугодно носио.

У току Другог светског рата живео је у Енглеској, где је био дворски свештеник краља Петра II Карађорђевића, кога је и венчао 1944. године. У то време унапређен је у чин архимандрита.

На Оксфордском универзитету слушао је 1945. године историју и философију. По повратку у Сједињене Америчке Државе докторирао је 1. марта 1963. на Универзитету у Чикагу са темом "Законик Цара Душана". Једно време предавао је историју на Академији Светог Владимира, а службовао је и у црквама(Чикаго, Детроид, Питсбург). Потом је био свештеник у Либертвилу, где се налазило седиште Америчко-канадске епархије и владике Дионизија Миливојевића.

Уследио је расцеп у Српској православној цркви. Америчко-канадска епархија подељена је 10. маја 1963. године. За једног од епископа, средњезападноамеричког, постављен је управо Фирмилијан Оцокољић. Седиште му је било у Либертвилу. Епископ Дионисије, који је рашчињен, није прихватио овакве одлуке Синода СПЦ. Он није хтео да преда дужност Фирмилијану, па су настали спорови. Ипак, Фирмилијан Оцокољић уведен је у дужност, а рашчињени епископ Дионисије основао је Слободну српску православну цркву.

Наравно, Фирмилијану Оцокољићу није одговарао расцеп у СПЦ, па је настојао да последице буду што мање. Због тога је походио цркве и у Енглеској, и у Француској, и у Аустралији. Он је, иначе, 10. маја 1965. године, након смрти епископа источноамеричко-канадског Саве, постављен и за администратора те епархије. Ову одговорну дужност обављаће две године.

Први пут после одласка у САД, у мају 1967. године боравио је у Београду. Тада је посетио и своју родбину у Властељицама.

Године 1968. представљао је СПЦ на Ламбетској конференцији у Лондону.

Сем бављења црквеним пословима, много је и на друге начине учинио на очувању идентитета српског живља у Америци. Организовао је светосавске и друге прославе, а на његову иницијативу написане су и две значајне књиге: "Историја модерне Србије 1804-1918" и "Историја Срба у Америци". Иницијатор је отварања Хиландарског одељења на Универзитету у држави Охајо(САД). И сам је писао, нарочито о догађајима из историје српског народа и СПЦ. У листу "Православље" објавио је запажену расправу "Из српске историје-Педесетогодишњица првог српског црквено-народног сабора у Америци".

У јануару 1984. године доживео је срчани удар и смештен у болницу у Чикагу. Уследио је мождани удар. Срби у Америци жалили су га и упућивали му жеље за оздрављење. Нису заборављали његове заслуге, оне које су, рецимо, 25. јануара 1971. исказане при прослави четрдесете годишњице свештеничке службе епископа Фирмилијана у Чикагу. "Православље" ће, тим поводом, писати да је "епископ др Фирмилијан један од најугледнијих личности у српским црквеним круговима у Америци и један од ретких људи који познаје прилике, историју и живот Срба у САД".

Због болести разрешен је епископске дужности 14. јуна 1987. Умро је 2. новембра 1992. године у Либертвилу, где је и сахрањен.

Извор: Др Бранко Ковачевић, Ника-Никола Стојић и Радован М. Маринковић, "Драгачевци у науци и уметности I", Чачак, 1993.


People Directory

Nikola Tesla

Nikola Tesla (July 10th, 1856 - January 7th, 1943) was a Serbian-American inventor and visionary genius. Tesla is recognized among the most accomplished scientists of the late 19th and early 20th centuries. His patents and theoretical work form the basis of modern polyphase alternating current electric power (AC) systems of motors, generators and transformers, with which he helped usher in the Second Industrial Revolution.

.
Read more ...

Publishing

The One and the Many

Studies of God, Man, the Church, and the World today

by Metropolitan John D. Zizioulas

This volume offers a collection of Zizioulas articles which have appeared mostly in English, and which present his trinianatarian doctrine of God, as well as his theological account of the Church as the place in which freedom and communion are actualized. The title, The One and the Many, suggests the idea of a profound relationship that exists between the Persons in the Holy Trinity, between Christ and the Church, between one Catholic Church and many catholic Churches. On each of these levels of communion, each one is called to receive from one another and indeed to receive one another. And while this is understandable at the Triadological and Christological levels, it raises all sorts of fundamental ecclesiological questions, since the highest point of unity in this context is both the mutual ecclesial-eucharistic recognition and agreement on doctrine and canonical-eccelesiological organization.

Read more ...