A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Father the Movie


We are writing to inform you about a significant Serbian national project – FATHER the Movie – making of the first historical feature film about the lives of Saint Sava and Stefan Nemanja, and the very beginnings of Serbian statehood!

This undertaking has received the support of several Serbian institutions and personages, and most importantly the support of the brotherhood of The Holy Monastery Hilandar.

The film is a part of a larger project - a crucial battle for the preservation of Serbian national identity, restoration of our value system and survival of the most positive part of our national being, the part that makes us special in the global family of nations.

The Founder's Mosaic - online mosaic of the Serbian spiritual restoration can be found on the following page.

You can join others on The Founder’s Mosaic with the donation at the very beginning, when mutual recognition and the power that comes of it is most needed.

Take part in laying the foundation of Serbian spiritual restoration!

Our first promotional music video recorded in support of the project by various Serbian musicians can be viewed by clicking on the following link.

Serbia is on its knees. Defeated in almost all areas of life. Now we need faith that it is still not too late to come together to save Her. However, even if we find a semblance of that faith – we find it hard to decide where to start. There is so much to be done immediately.

What is certain is that we need to preserve the cultural and spiritual identity and in it find the strength for the struggle that is ahead. To seek out the true repentance that will restore us and to cease to annihilate ourselves in false repentance that is imposed on us by force. If we who have not surrendered want to recognize how and where to go to get out of the backwater in which we have strayed – we need to take notice with love and attention the signs from the beginnings of our historic journey.

We need to turn to the holy founders of our nation – St. Sava and St. Simeon Nemanja and seek help from them. We believe that of great assistance in this task will be the historical feature film about the feats of the great fathers and the inception of a vision that has led the Serbian people through history, which today we either do not recognize or do not understand – The Father. Past work on the realization of The Father film project has shown that the interest and support that a film about St. Sava and St. Nemanja enjoys are great in Serbia and in the Diaspora alike, in government and ecclesiastical circles, with prominent individuals from the fields of business, sports, culture. The cultural and social potential of The Father greatly surpasses the boundaries of the cinematic art. To exercise this potential, it is essential that the film results from a common will. A will of each of us. A will for the survival of the community.

In addition, before us is an attempt to take a big step, both symbolically and concretely, in ending the protracted common wandering that has tired all of us, jeopardized the future of our children, brought into question the achievements of our ancestors, and the very survival of the Serbian people.

This is the first call to join forces and make a dignified, congregational consecration to the fathers of Serbia, to hear from them again and to approach them – and with their support seek the hope of a new beginning.



However often referred to, and however, within the specific Serbian religiousness, sometimes even inappropriately placed in front of other Christian saints, even in front of the Church, as much as every year historical and literary texts about his life are read at school events – St. Sava is actually a little known fact in our midst. Serbs respect and like St. Sava but they do not actually find him close to their hearts. They praise him, but they do not take him as a role model. They ask him for help, but do not reach for it. The image of him has ultimately become sentimental and unnaturally stiff. More like a tapestry than an icon. Yet this is a multi-gifted man of deep spirituality who was also a volcano of active energy. Someone who can again become a true role model for young people.


Serbs have two great symbols, two strong roots of their spiritual and cultural identity. Both are Christian, but one relates to war and the other – to peace. One relates more to event and the other more to person. Over time, one has become more attached to heroic sacrifice and the other – to life of ascetic feat.

About the undoubted importance of the Battle of Kosovo and of Lazar’s choice for the Serbian history, and the present, one should not spend too many words.

The older, “peaceful” symbol of the Serbian identity is tied to the work of Saint Sava and his father Nemanja – St. Simeon. Without him, even Covenant of Kosovo becomes opaque and vulnerable to abuses of all kind. It is not dealt in the film, and in popular culture in general it did not leave any conspicuous traces.

Put in simplest terms – at this juncture, when they got tired of symbolising The Rampart Nation, the Serbs had to address their older symbol – The Bridge Nation. A blend of the East and the West, of the national and of the cosmopolitan, of spiritual and practical, traditional and modern – this all is the legacy of St. Sava built into the foundations of the Serbian Orthodoxy, a legacy which today is often misunderstood exclusively in the key of guardianship of tradition. Besides, tradition always includes a meld, a transfer from the past into the future.

To continue in this difficult period for the Serbian cultural identity without reaching for a symbol around which we can reunite, revive and recuperate, is simply unacceptable. Taking on this symbol as a healthy root, perhaps we can do something on the way out of the malaise in which we are today. When cinema is in question – much has been invested exactly in the deepening of this malaise.


Screenplay for The Father deals with the period from the arrival of the aging sovereign Nemanja as a monk to Mount Athos to the return of his son Sava with his father's miraculous, myrrh-gushing relics to civil war-torn, impoverished and starving Serbia – ten years later.

Why this period of lives of these two great figures of Serbian history, these two great saints?

The reunion, far away from Serbia, of two strong personas – of the father, the successful aging ruler and his son, a young monk of deep spirituality – created the foundation of the Serbian state, Serbian culture and church. Both of them had done everything that was necessary to serve God and their kindred with their whole might. They bore the sacrifice. Nemanja sacrificed his well-deserved comfortable old age so as to touch the life of heaven in ascetic feat even during life and leave to his successors a holy exemplar, while Sava gave up the peace of the Holy Mountain to lead Serbs into the ranks of serious, spiritually enlightened nations.

With their love, they practically forced one another to this. Sometimes perhaps on the verge of conflict, they helped one another to get the best out of themselves and thus always remain together to serve God and their kindred. The father and the son. The role models for eternity.

The Father will help us to leave aside, for a moment, the clichés with which we have captured the two Greats (while we have done it to make it easier for us to accept the passivity and weaknesses of our own). The film will look at the miracle of the transformation of the old ruler, roughened by many a war and burden of power – into a meek and benevolent saint, one who is literally guided by the evangelical credo “he who wants to be elder, let him be under all and servant of all” and, on the other hand, the transformation of a young man of great spiritual gift, entirely dedicated to self-improvement – into the Father of the Nation, who returns to the turmoil of the world to serve his neighbour with all his forces.

The jeopardy in the cinematic approach to this subject matter lies in the prevailing sentimental formula, while the full disclosure and understanding of it is possible only in a sincere, realistic perception of human destiny. In order for the film not to remain just a well-intentioned but tendentious view of Serbian national history, we must not lose a sense of holiness, but we must not forget the casual conflict and humour, which is necessary for the truthful insight into events and characters.

To make it easier for us to access these greats, we are also aided by the precious characters of Nemanja’s companions, old warriors who had sworn allegiance to their master until the end, who had come to Mount Athos with him to follow him to the death. Like most of the audience, they initially do not understand the highly spiritual topics, but when they begin to try to convert their military skills into spiritual – this becomes the source of a series of endearing, even comical situations. Only when they set their sights to building a Serbian monastery on Mount Athos – for posterity – they find themselves in full. In the end, with love, together with their master, they will find triumph.


Today, Serbia is becoming a country of elderly people. How much meaning, in this context, bears a reminder that old age is not only expectation of death and that repair of oneself can and should last until the last breath! How important is that, in the time of dominant individualism, the young are warned that only service to others leads to the full development of one's God-given gifts!

It is always moving and inspiring to see how a son, regardless of his yearnings, with love accepts and meets his father’s covenant, yet it is especially amazing and rarely seen that a son become a spiritual father to his father! This is something that today still, in the general hopelessness that is pressing Serbia, may serve as example to the younger generations, but also as hope to the older ones. Overcoming obstacles and hard work in achieving the fullness of love and holiness is something that has universal significance, something that is potentially interesting to all people and all cultures.

By celebrating both the youth and the old age, Serbia may as well rejuvenate.


Through a film about the worldly and the spiritual, a film in which we will rediscover the tears and smiles of healing, runs a series of parallels with present time.

In The Father, we follow the reconstruction of previously abandoned Hilandar Monastery; today, we follow its reconstruction after a fire.

Exhausted and impoverished by wars and internal conflicts, Serbia of The Father has a clear parallel in the present poor state of the country.

The hope that the coming back of Sava and Simeon brought to the land has a parallel in our hope from which The Father has come to be.


In the selection of events to be covered in the screenplay, care was taken of the unfortunate economic situation and the difficulties that stand in the way of raising funds for the film. Avoided are the large mass scenes, cumbersome set design efforts and an abundance of expensive historic costumes. Yet, it is a “spectacle in miniature”. By the choice of events and locations, the costume and the set design are condensed, but everything needs to be done with maximum realism nonetheless. The cinematic language must be contemporaneous, with effective use of technology and high-demand procedures in post-production. The film is visually challenging, while the specific atmosphere of the Holy Mountain and of the stirring historical reconstructions needs a hand from the music score, which will be given special attention.

Overall, The Father is a film of national importance that has to be done according to excellent standards, but in a way of St. Sava – by connecting the spiritual and the material, the prayer and the craft, that which is religious with that which is artistic.


The work on the realization of the cinematic project The Father was primarily taken on by co-producers in the likes of Foundation for Promotion and Expansion of the Christian Orthodox and National Serbian Culture Heritage of the Fathers (founders are Serbs of Berlin and Belgrade) and a new production house OPET&OPET of Belgrade. Past endeavours have shown that the interest in this film about Sava and Nemanja is great both in Serbia and abroad.

Already in its initial stage, prior to the public launch late last year and early this year, the project was presented and received support from the Brotherhood of the Hilandar Monastery, from His Holiness Serbian Patriarch, and from the Minister of Culture of the Government of Serbia. The interest and support to The Father exists not only in government and ecclesiastical circles but also in prominent individuals from the field of business, sports, culture. One could say that a consensus is brewing on the invaluable importance of working on this great theme of Serbian history, exactly at this time, a time of a multifaceted crisis that has stricken Serbia.

The general opinion is that this is a cinematic feat of national importance, one that will also be interesting to foreign viewers, primarily those from the countries of Orthodox cultural circle, and that its cultural and social potential greatly exceeds the boundaries of cinematic art. To realize this potential, it is essential that the Film be a cooperative of wills. Will of each of us. Will to preserve togetherness.


For everything about the film and additional interesting background material, visit our site www.film-otac.com.

At the online presentation of the film Father, you will be able follow the development of the screenplay for the film, give your comments and suggestions, find interesting material that is used in the development of the Film, together with images, illustrations, historical records, video and audio recordings from the Holy Mountain, where most part of the plot of the film takes place.

How can someone engage in an extensive family of those who feel insufficiently worthy heirs of the great Fathers, primarily Sava and Simeon, and of those who want to do something so that the attitude of the Serbs towards the holy founders of the nation change?

We are awaiting signing of an agreement with a banking institution on online payments by credit cards, so that all interested parties in the country and around the world were allowed easier participation.

Until then, on offer is an opportunity to participate in the project by donating a desired amount via online payments by credit cards or payment to the account of the Foundation Heritage of the Fathers.

All who have donated any amount will become members of the Friends of the Film Club and will be able to follow the development of the screenplay, and when the time comes – auditions for certain roles – together with certain extra content that will not be available to everyone. As a symbolic token of appreciation – anyone who donates 20 euro, or equivalent, will receive a block in the great Patron Mosaic located on the Internet presentation of the Film at www.film-otac.com. Higher contributions correspond to more blocks in the Mosaic. Each block carries the name of its patron and sports a link to an Internet location of choice of the new Friend of the Film (personal or business website, Facebook page, etc.)

Take your place among the first who will contribute and appear on ktetor's mosaic. Give an example in the first call!

For more information about the Film and for more interesting background material, visit our site at www.film-otac.com.


  • Deacon Nenad Ilić
  • Vladimir Petrović


  • Archimandrite Metodius, Hegumen of the Hilandar Monastery
  • Dr Srđan Pirivatrić, Research Assistant at the Byzantological Institute of the Serbian Academy of Science and the Arts (SANU)
  • Dr Aleksandra Pavićević, Senior Research Fellow at Ethngraphic Institute of SANU
  • Dr Milan Radujko, Research Fellow at the Belgrade University Faculty of Philosophy Institute of Art History
  • Viktor Savić, M.A, Research Assistant at the Serbian Language Institute of SANU
  • Professor Dr Mirko Kovačević, Chief Architect in charge of Renovation of Hilandar Monastery



Имамо част и задовољство да Вас обавестимо о једном значајном српском националном пројекту - филм ОТАЦ

Уз подршку више српских институција и личности, а пре свих братства Манастира Хиландара, покренут је рад на играном филму о Светом Сави и Немањи, о почецима српске државе!

Филм је покренут као неопходан допринос одсудној борби за очување српског националног идентитета, за обнављање нашег система вредности, за опстанак оног позитивног дела наше посебности у светској породици народа.

Препоручујемо да посебно погледате страницу презентације филма са “ктиторским мозаиком”. Великим “онлајн” мозаиком српске духовне обнове. Идеја је да наши пријатељи допринесу остваривају филма, и и учествују у попуњавању ктиторског мозаика. Величина прилога није битна, важно је учлањење у круг национално одговорних Срба на почетку, кад су међусобно препознавање и снага која из тог препознавања долази најпотребнији.


Ако желите, можете да погледате и чујете и први промотивни спот који су за Фондацију као подршку пројекту снимили српски музичари, или да посетите страну првог покретача филма ОТАЦ - “Фондација Наслеђе Отаца


Oно што је извесно, то је да треба да сачувамо културни и духовни идентитет и да у њему пронађемо снагу за борбу која нам предстоји. Да пронађемо истинско покајање које ће нас обновити, а да престанемо да се поништавамо у лажном покајању које нам се силом намеће. Ако ми, који се нисмо предали, хоћемо да препознамо куда и како даље са странпутице на коју смо запали – треба са пажњом и љубављу да погледамо путоказе са почетака нашег историјског пута.

Коме сада да се обратимо, ако не светим утемељивачима наше нације – Сави и Симеону Немањи. Затражимо помоћ од њих. Верујемо да ће нам у томе значајно помоћи и историјски играни филм о подвигу великих отаца и настанку визије која је водила српски народ кроз историју, а коју данас или не препознајемо или не разумемо – филм ОТАЦ. Заправо, ради се о нечем већем од једног филма - ма колико он значајан био.

Пред нама је да, и симболички и конкретно, направимо велики корак у прекидању предугог заједничког лутања које нас је преморило, угрозило будућност наше деце, довело у питање сва постигнућа наших предака, па и сам опстанак српског народа.
Ово је први позив да удруженим снагама, саборно, направимо достојну посвету оцима Србије, да их поново чујемо и да им се приближимо – да уз њихову помоћ пожелимо наду новог почетка.



Колико год често био помињан, колико год у оквиру специфичне српске религиозности био постављен понекад и непримерено испред осталих хришћанских светитеља, па чак и испред саме Цркве, колико год се сваке године на школским приредбама читали историјски и књижевни текстови о његовом животу – о Светом Сави се код нас заправо мало зна. Светог Саву Срби поштују и воле, али им уствари није близак. Хвале га, али га не узимају као узор. Траже од њега помоћ, али не посежу за њом. Слика о њему временом је постала сентиментална и неприродно укочена. Више као гоблен него као икона. А ради се о вишеструко обдареном човеку дубоке духовности који је истовремено био и вулкан радне енергије. Некоме ко поново може постати истински узор младима.


Срби имају два велика симбола, два јака корена свог духовног и културног идентитета. Оба су хришћански, али један је везан за рат а други за мир. Један се више везује за догађај а други више за личност. Временом један је постао више везан за херојску жртву, а други за живот у подвигу.

О несумњивом значају Косовске битке и Лазаревог избора за српску историју и садашњост не треба трошити превише речи.
Старији, „мирнодопски“ симбол српског идентитета је везан за дело Светог Саве и његовог оца Немање – Светог Симеона. Без њега и Косовски завет постаје неразумљив и подложан злоупотребама свих врста. Њиме се нисмо бавили на филму, а и уопште у популарној култури није оставио упечатљивијих трагова.

Најједноставније – у овом тренутку, кад су се уморили од симбола народ-бедем, Срби би мограли да се позабаве својим старијим симболом: народ-мост. Спој Истока и Запада, националног и космополитског, духовног и практичног, традиционалног и модерног – све је то наслеђе Светог Саве уграђено у темеље српског Парвославља, које се данас често погрешно тумачи искључиво у кључу чувара традиције. Уосталом традиција увек укључује спајање, преношење из прошлости у будућност.
Недопустиво је да и даље, у веома тешком тренутку за српски културни идентитет, не посежемо за симболом који нас може поново ујединити, освестити и ојачати. Бавећи се тим симболом као здравим кореном, можда можемо учинити понешто на изласку из нездравог стања у коме се налазимо. Кад су филмови у питању – превише је било улагано управо у продубљивање нездравог стања.


Сценарио филма ОТАЦ бави се периодом од доласка остарелог владара Немање као монаха на Свету Гору до повратка са очевим чудесно мироточивим моштима његовог сина Саве у грађанским ратом опустошену, осиромашену и изгладнелу Србију – десет година касније.

Зашто баш овај период живота две велике личности српске историје, два велика светитеља?

У поновном сусрету, тамо далеко од Србије, две јаке личности – оца, остарелог успешног владара и сина, младог монаха дубоке духовности – формиран је темељ српске државе, културе и цркве. Обојица су учинили оно неопходно да би свим својим силама послужили Богу и своме роду. Поднели су жртву. Немања је жртвовао заслужену удобну старост да би у аскетском подвигу још за живота додирнуо небеско и оставио наследницима свети узор, а Сава се одрекао мира Свете Горе да би Србе увео у ред озбиљних, духовно освешћених народа.

Један другог су својом љубављу на то практично принудили. Један другом су, понекад можда и на ивици сукоба, помогли да извуку најбоље из себе и тиме заувек остали да заједно служе Богу и роду. Отац и син. Као узори за вечност.

Филм ОТАЦ ће нам помоћи да за тренутак оставимо по страни клишее којима смо заробили два великана (а урадили смо то да бисмо лакше прихватили сопствену пасивност и раслабљеност). У филму ћемо сагледати чудо преображаја старог владара огрубелог од многих ратова и терета власти – у кротког и незлобивог светитеља, онога који се дословно руководи јеванђељским „кo хоће да буде старији, нека буде млађи од свију и свима слуга“ и, с друге стране, преображају младог човека великог духовног дара, у потпуности посвећеног самоусавршавању – у оца нације, који се враћа у немир света како би свим силама служио својим ближњима.

Опасност у филмском приступу овој теми лежи у владајућем сентименталном клишеу, а њено пуно откривање и разумевање могуће је тек у искреном, реалистичком сагледавању људских судбина. Да филм не би остао само добронамеран али тенденциозан поглед на националну историју, не смемо изгубити осећај за светост, али не смемо заборавити ни на успутне сукобе као и хумор, неопходан за истинито сагледавање догађаја и ликова. 

Да бисмо лакше приступили великанима помажу нам и драгоцени ликови Немањиних пратилаца, старих ратника који су се заклели свом господару на верност до краја, који су дошли са њим и на Свету Гору да га прате до смрти. Као и већина публике они у почетку немају разумевање за високе духовне теме, а кад почну да се труде да ратничке способности претворе у духовне – то постаје извор низа симпатичних, па и комичних ситуација. Тек кад приону на подизање српског манастира на Светој Гори – за потомство – они у потпуности пронађу себе. На крају, љубављу ће и они заједно са својим господарем однети победу.


Данашња Србија постаје земља старих људи. Колико у том контексту значи подсећање на то да старост није само ишчекивање смрти и на то да поправљање себе може и треба да траје до последњег даха! Колико је важно да се, у времену владајућег индивидуализма, млади упозоре на то да тек служење другима доводи до пуног развоја нечијих богомданих дарова!

Увек је дирљиво и инспиративно видети како син, без обзира на своја хтења, љубављу прихвата и испуњава очев завет, али посебно је узбудљиво и ретко виђено да син постане духовни отац своме оцу! То је нешто што и данас у општем безнађу које је притисло Србију може послужити као узор млађој генерацији, али и нада старијој генерацији. Савладавање препрека и труд на путу постизања пуноће љубави и светости је нешто што има и универзални значај, потенцијално интересантно свим људима и свим културама.
Слављењем и младости и старости Србија се можда може подмладити.


Кроз филм о овосветском и духовном, филм у коме ћемо поново пронаћи оздрављујуће сузе и смех, провлачи се низ паралела са данашњицом.

У филму ОТАЦ пратимо обнову запустелог Хиландара, данас пратимо његову обнову после пожара.

Ратовима и унутрашњим сукобима измучена и осиромашена Србија из филма ОТАЦ има јасну паралелу у данашњем лошем стању у земљи.

Нада коју доноси повратак Саве и Симеона у земљу има паралелу у нашој нади из које и настаје филм ОТАЦ.


У избору догађаја који се обрађују у сценарију водило се рачуна о лошој економској ситуацији и тешкоћама које стоје на путу прикупљања средстава за филм. Избегнуте су велике, масовне сцене, гломазни сценографски захвати и обиље скупих историјских костима. Па ипак се ради о „спектаклу у малом“. Избором догађаја и места, костим и сценографија су сведени, али све мора бити максимално реалистично урађено. Филмски језик мора бити савремен, уз ефектно коришћење технике и великих захтева у постпродукцији. Филм је ликовно захтеван, а специфичну атмосферу Свете Горе и потресних историјских реконструкција треба да подупире музика којој ће бити посвећена посебна пажња.

Све у свему, ОТАЦ је филм од националног значаја који се мора урадити по светским стандардима, али на светосавски начин – спајањем духовног и материјалног, молитвеног и занатског, црквеног и уметничког.


Рад на реализовању филмског пројекта ОТАЦ као први копродуценти су предузели Фондација за унапређивање и ширење хришћанске православне и националне српске културе НАСЛЕЂЕ ОТАЦА (оснивачи су Срби из Берлина и Београда) и нова продукцијска кућа ОПЕТ & ОПЕТ из Београда. Досадашњи рад показао је да је интересовање за овај филм о Сави и Немањи велико и у Србији и у дијаспори. 

Пројекат је већ у својој почетној фази, пре јавне промоције, крајем прошле године и почетком ове представљен и наишао на подршку код братства манастира Хиландара, код Његове Светости Српског Патријарха, код Г. Министра културе Републике Србије. Интересовање и подршка филму ОТАЦ постоје осим у државним и црквеним круговима и код истакнутих појединаца из области бизниса, спорта, културе. Могло би се рећи да се успоставља консензус о непроцењивој важности обраде ове велике теме из српске историје, баш данас, у времену српске свеколике кризе.

Опште мишљење је да се ради о филмском пројекту од националног значаја, који ће бити занимљив и страним гледаоцима, на првом месту онима из земаља православног културног круга, а да његов културни и друштвени потенцијал у многоме надилази границе филмске уметности. Да би се тај потенцијал реализовао, неопходно је да филм буде резултат заједничке воље. Воље сваког од нас. Воље за опстанком заједништва.


Све о раду на филму и додатне занимљиве пратеће материјале потражите на нашој презентацији. На презентацији филма ОТАЦ можете да пратите настанак сценарија филма, да дајете и своје коментаре и сугестије, можете пронаћи занимљиве материјале који се користе при раду на филму, слике, илустрације, историјске записе, видео и тонске записе са Свете Горе на којој се догађа највећи део радње филма.

Како неко може да се укључи у велику породицу оних који се осећају недовољно достојним наследницима великих Отаца, пре свега Саве и Симеона, а који желе да учине нешто да се однос Срба према светим оснивачима нације промени?

Чека се закључење уговора са банком о плаћању `онлајн`, кредитним картицама, како би свима заинтересованима из земље и света било омогућено лакше учествовање.

До тада је понуђена могућност учествовања у пројекту прилогом, уплатом донације у изабраном износу, на рачун фондације НАСЛЕЂЕ ОТАЦА.

Сви који уплате било који износ постају чланови клуба пријатеља филма и моћи ће да прате настанак сценарија, кад дође време за то - аудиције за поједине глумце и још понешто што неће бити доступно свима. Као симболичан знак захвалности - свако ко уплати 20 евра добиће своју коцкицу на великом ктиторском мозаику који се налази на интернет презентацији филма. Веће уплате носе и више коцкице мозаика. Свака коцкица носи име свог дародавца и могућност повезивања са интернет страном по избору новог пријатеља филма (лична или пословна интернет презентација, Фејсбук страна, итд).

Детаљније информације о филму и додатне занимљиве пратеће материјале потражите на нашој презентацији.


  • Ђакон Ненад Илић
  • Владимир Петровић


  • Архимандрит Методије, игуман Манастира Хиландара
  • др Срђан Пириватрић, истраживач-сарадник у Византолошком институту САНУ
  • др Александра Павићевић, виши научни сарадник у Етнографском институту САНУ
  • др Милан Радујко, научни сарадник у Институту за историју уметности Филозофског факултета у Београду
  • мр Виктор Савић, истраживач-сарадник у Институту за српски језик САНУ
  • проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта обнове Хиландара

Синопсис филма ОТАЦ

На полуострво Атос у касну јесен 1197. године долази остарели владар Србије Стефан Немања, замонашен под именом Симеон. Прате га његови највернији саборци из многих битака, већина њих први пут у земљи Ромеја, а да нису дошли због пљачке или препада. Донели су и богате поклоне за светогорске манастире.

Немањанин најмлађи син, Растко, сада монах Сава, задржао се у разношењу хране светогорским испосницима. Сава има другачији осећај времена и простора.Окружен је анђелима у светогорском предворју Царства Небеског као у свом природном станишту. Свуда иде бос, па и у новембру, разуме природу и животиње, мало говори а највише воли да слуша старце испоснике.

Дирљиви сусрет оца и сина дешава се на вечерњој служби на коју је Сава са закашњењем стигао.

Остарелом оцу и нагло сазрелом сину, после шест година раздвојености потребно је време да се поново упознају.

Испоставља се да је Немања дошао на Свету Гору можда пре свега да би са ње у Србију вратио Саву. Сматра да Србија не може без оца. И он је после смрти свог оца заратио са својом браћом, а сад, кад се он повукао с власти, прети сукоб између његових синова Вукана и Стефана. Немања је сигуран да ће братоубилачки рат почети чим он умре. Прети распад Србије и пропаст свега за шта се старац цели живот борио. Зато је потребно да улогу оца Србије, сад већ духовног оца, преузме Сава.

Сава је сигуран да ће сви заједно највећу корист Србији учинити задобијајући на Светој Гори Царство Божије за себе и свој род, и упорно се опире очевим плановима о његовом повратку у Србију. Немања није навикао да се противе његовим жељама.

У жељи да „зарази“ оца и његове пратиоце светогорским духом и да одложи очев притисак на доношење одлука које одбија, Сава испровоцира Немању на обилазак Свете Горе – Земље Чуда. По атоским планинама и шумама, Срби упознају необичне светогорске подвижнике. Очигледно је – најдрагоценије, Небеско Царство не задобија се оружјем. Јуродиви подвижник Данило помогне Симеону Немањи да сагледа задатке који му пред смрт предстоје.

Кад се врате у Ватопед, чека их гласник из Србије са вестима о све горем односу Стефана и Вукана и Вукановом пакту са Мађарима и папом. Вест која је Србе највише погодила је да је Савина мајка Ана, замонашена као Анастасија, умрла.
Сава одлута до рушевина манастира Хиландара где сретне тајанственог старца. Старац подсети Саву да их Бог није послао у Свету Гору да се спасу само он и његов отац, него да поставе пут спасења свима из свог рода који воле Бога. Хиландар треба што пре да постане српски манастир.

Симеон одмах прихвата идеју о оснивању српског манастира, а на Сави остаје да оде у Цариград да од Стефановог таста, византијског цара Алексија добије дозволу.

Први пут после шест година, Сава излази са Свете Горе. Већ на доковима ужурбане метрополе Сава и његова пратња упадну у гужву. Сава остаје без пратње али некако стигне до двора уз необичног водича, малог вагабунда који је пробао да га опљачка. Цар прима Саву. Остаје под утиском његове непосредности и искрености. Дозвола је добијена.

Почетком градње Хиландара отац и син ударају темеље будуће Србије. Зидање средишта српске духовности покреће из мртвила чак и оне ратнике који до тада нису нашли себе у аскетском подвигу. Са херојском енергијом стари војници приањају на рад који разумеју. Раде и моле се и мењају се. Однос оца и сина развија се у неочекиваном смеру. Један од другог добили су задатке који им наизглед не одговарају. На Немањи је да се потпуно одрекне света који је освојио, а на Сави је да се врати у свет који је одбацио. Сава води оца и његове старе ратнике на висине православне духовности, а Немања заузврата предаје Сави своју бригу, заветује га на духовно старање о Србији, коју чекају тешка времена. То што код Саве примећују и сасвим практичне и организационе дарове, буду не само код Немање него и код осталих Срба скоро страхопоштовање али и наду...

Сава припрема оца за победу над смрћу. Син постаје духовни отац свом оцу. Старац је даровит ученик. Убрзано се успиње на подвижничкој лествици. Уз помоћ Савиних савета бори се против свог гнева, владарске таштине, старачке малодушности. Старац открива да највише духовно напредује кад се у потпуности послушно, као дете, преда на духовно вођење свом сину. Све је слабији али и све ведрији. Одушевљено усваја јеванђељски савет да свима постане слуга. Срби се усељавају се у још увек недовршени Хиландар.

Симеон је спреман. Предосећа приближавање смрти. Преко Саве призива монахе из околних манастира. На врхунцу духовне утакмице Симеон Немања побеђује смрт. Окупљени светогорски монаси сведоци су чудесног додира светова. Започиње легенда.

Спољни свет се распада. У Србији бесни грађански рат између Немањиних синова Стефана и Вукана. Западни крсташи предвођени Млечанима освајају Цариград. Током непрекидних бденија и подвига у испосници Сави се, осим страшних слика разорене Србије, јављају Богородица и Симеон. Сава више не жели да се одупире очевој жељи. Неугаслој жељи Преподобног Симеона, после упокојења прослављеног чудотворним и мироточивим моштима.

У Хвосну, будућој Метохији, окупљени Срби на коленима дочекују повратак светог владара Симеона Немање и великог духовног Оца-помиритеља, Саве. Колоне народа крећу се ка манастиру Студеници где се очекује велико помирење. У Хиландару, из празног Симеоновог гроба ниче млада лоза.




People Directory

Tom Jurich

By Sandi Radoja

[This article originally appeared in the American Srbobran, April 5, 2017]

LOUISVILLE, KY – On an unseasonably hot February day, Tom Jurich welcomed us to his third floor office on the campus of the University of Louisville. We were 2-1/2 hours early, but his door swung open wide despite our inability to jump time zones correctly.

Born and raised in Southern California, Tom Jurich of SNF Lodge #95-Lovcen-Los Angeles, was apologetic for the heat as if it was his fault. “We don’t turn the air conditioning on this early,” he said, an explanation we already heard from his receptionist who called her desktop fan her “new BFF.” We were immediately at ease, and the friendliness of the entire office far outweighed the heat.

It was Mercia Martich of Northridge, California, who sent us in the direction of the Tom Jurich story initially. She said he was a SNF member and someone to hoot about, adding, “He is not only successful, but a fine gentleman and a family man, too.”

Read more ...


The Church at Prayer

by Archimandrite Aimilianos of Simonopetra

Publisher’s note

Many readers of the addresses of Elder Aimilianos, which have been published in the five-volume series, rchimandrite Aimilianos, Spiritual Instructions and Discourses (Ormylia, 1998-2003), have frequently expressed the wish for an abridged and more accessible form of his teaching. In response, we are happy to inaugurate a new series of publications incorporating key texts from the above-mentioned collection. Other considerations have also contributed o this new project, such as the selection of specific texts which address important, contemporary questions; the need for a smaller, more reader-friendly publication format; and the necessity for editing certain passages in need of clarification, without however altering their basic meaning.

Above all, the works collected in this volume reflect the importance which the Elder consistently attached to prayer, spirituality, community life, worship, and liturgy. Thus the experientially based works "On Prayer", and "The Prayer of the Holy Mountain", which deal primarily with the Prayer of the Heart, appear first, followed by the summary addresses on "The Divine Liturgy", and "Our Church Attendance". These are in turn followed by the more socially oriented discourses on "Our Relations with Our Neighbor", and "Marriage: The Great Sacrament". Finally, the present volume closes with the sermons on "Spiritual Reading" and "The Spiritual Life", which in a simple and yet compelling manner set forth the conditions for "ascending to heaven on the wings of the Spirit".

It is our hope that The Church at Prayer will meet the purpose for which it is issued and will serve as a ready aid and support for those who desire God and eternal life in Him.