A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Епископ Стефан (Ластавица)

Стефан Ластавица (Дивош, 14. септембар 1908 — Кливленд, 10. мај 1966) је био епископ источноамерички и канадски.

Рођен је у свештеничкој породици. Отац Јова је био дуго година свештеник у Дивошу. Основну школу је завршио у родном селу, Богословију Светог Саве у Сремским Карловцима, а Богословски факултет у Београду.

Након завршетка Богословије био је службеник суда Архиепископије београдско-карловачке, а по рукоположењу у чин ђакона и секретар истог суда. За секретара Светог архијерејског синода изабран је 1951. године а на овом положају се није дуго задржао. Као један од најбољих познавалаца српског народног црквеног појања, постављен је наставника појања у Богословији Светог Саве у Београду.

.

Пред одлазак у Трст за пароха (1956) рукоположен је у чин презвитера и произведен у чин протојереја. У Трсту се није могао дуго да задржи због ситуације која је тада била у овој црквено-школској општини, те је отишао за пароха у Виндзор (Канада). На овом положају га је затекао избор, 11. маја 1963. године за епископа источноамеричког и канадског. Хиротонисали су га 13. јула 1963. године у Аликвипи браничевски епископ Хризостом и банатски Висарион.

Одличан певач (драмски баритон) са личним стилом у појању и изузетно музикалан, почео је да се бави мелографским радом и решио да изда Осмогласник (1951). Радећи на њему, у предговору каже: „Старао сам се да ускладим мелодиски нагласак са нагласком српског језика, али не по сваку цену, па и по цену да се изгуби карактер гласа. Стога има места у овом Осмогласнику где се за љубав језичког акцента није могла жртвовати утврђена мелодиска линија.“ Осмогласник је објављен епископова живота, а Празнично појање, у два тома, издала је Епархија источноамеричка и канадска у редакцији проф. Војислава Илића (1969). Према записима епископа Стефана, проф. Илић је за хор хармонизовао све три статије које је такође издала источноамеричка и канадска епархија.

Неколико месеци пред смрт пренео је седиште Епархије источноамеричке и канадске из Клертона (Пенсилванија) у Кливленд (Охајо). Сахрањен је на српском православном гробљу у Аликвипи.

Извор: Википедија


People Directory

Nebojša Malić

Nebojša Malić (Sarajevo, 1977) is a translator, foreign policy blogger and columnist.

He holds a BA in History and International Studies from Graceland University in Iowa.

Since October 2000, he has been a regular columnist for Antiwar.com focusing on the former Yugoslavia, Europe, and Russia. In addition to his two weblogs - in Serbian and English - Malić has written for several Serbian magazines, and is a contributing editor to the web magazine "Stanje Stvari." He also frequently appears on RT International and Russia's Kanal1 television, as a foreign policy commentator.

.

Read more ...

Publishing

On Divine Philanthropy

From Plato to John Chrysostom

by Bishop Danilo Krstic

This book describes the use of the notion of divine philanthropy from its first appearance in Aeschylos and Plato to the highly polyvalent use of it by John Chrysostom. Each page is marked by meticulous scholarship and great insight, lucidity of thought and expression. Bishop Danilo’s principal methodology in examining Chrysostom is a philological analysis of his works in order to grasp all the semantic shades of the concept of philanthropia throughout his vast literary output. The author overviews the observable development of the concept of philanthropia in a research that encompasses nearly seven centuries of literary sources. Peculiar theological connotations are studied in the uses of divine philanthropia both in the classical development from Aeschylos via Plutarch down to Libanius, Themistius of Byzantium and the Emperor Julian, as well as in the biblical development, especially from Philo and the New Testament through Origen and the Cappadocians to Chrysostom.

With this book, the author invites us to re-read Chrysostom’s golden pages on the ineffable philanthropy of God. "There is a modern ring in Chrysostom’s attempt to prove that we are loved—no matter who and where we are—and even infinitely loved, since our Friend and Lover is the infinite Triune God."

The victory of Chrysostom’s use of philanthropia meant the affirmation of ecclesial culture even at the level of Graeco-Roman culture. May we witness the same reality today in the modern techno-scientific world in which we live.