A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Епископ Фирмилијан (Оцокољић)

Рођен је у Властељицама (Драгачево) 25. 12. 1909. године. Његов отац Урош Оцокољић службовао је као свештеник у цркви каонској, бавио се политиком и био, поред осталог, председник Каонске земљорадничке задруге, а мајка Даринка, рођена Плазинић, бринула је о домаћинству.

Родитељи су били поносни на свог сина, који се од вршњака издвајао бистрином и готово урођеном мудрошћу. Такав је био и као основац, такав и као гимназијалац. Након завршетка четири гимназијска  разреда у Чачку, учио је богословију у Сарајеву, коју је завршио 1931. године.

.

Пошто је рукоположен за свештеника, службовао је као капелан свога оца у Каони, где је остао до јануара 1934. године, када је прешао у Крагујевац. Ту му је, исте године, заједно са новорођеним дететом, на порођају, преминула супруга Надежда. Све ово га је потресло, па је напустио Крагујевац и отишао у Београд, где је постављен за вероучитеља у Основној школи "Свети Сава". Истовремено је студирао теологију на Београдском универзитету, где је дипломирао 1938, а потом постављен за суплента Богословије на Цетињу. Касније ће предавати веронауку у Женској гимназији у Београду.

Замонашио се 1939. године у манастиру Острог и том приликом добио је име Фирмилијан.

Синод Српске православне цркве упутио га је 1. марта 1940. године у Сједињене Америчке Државе. Постављен је за секретара Америчко-канадске епархије, једине епархије Српске православне цркве у том делу света. Посао је обављао крајње савесно, а монашки чин и ризу достојанствено је и богоугодно носио.

У току Другог светског рата живео је у Енглеској, где је био дворски свештеник краља Петра II Карађорђевића, кога је и венчао 1944. године. У то време унапређен је у чин архимандрита.

На Оксфордском универзитету слушао је 1945. године историју и философију. По повратку у Сједињене Америчке Државе докторирао је 1. марта 1963. на Универзитету у Чикагу са темом "Законик Цара Душана". Једно време предавао је историју на Академији Светог Владимира, а службовао је и у црквама(Чикаго, Детроид, Питсбург). Потом је био свештеник у Либертвилу, где се налазило седиште Америчко-канадске епархије и владике Дионизија Миливојевића.

Уследио је расцеп у Српској православној цркви. Америчко-канадска епархија подељена је 10. маја 1963. године. За једног од епископа, средњезападноамеричког, постављен је управо Фирмилијан Оцокољић. Седиште му је било у Либертвилу. Епископ Дионисије, који је рашчињен, није прихватио овакве одлуке Синода СПЦ. Он није хтео да преда дужност Фирмилијану, па су настали спорови. Ипак, Фирмилијан Оцокољић уведен је у дужност, а рашчињени епископ Дионисије основао је Слободну српску православну цркву.

Наравно, Фирмилијану Оцокољићу није одговарао расцеп у СПЦ, па је настојао да последице буду што мање. Због тога је походио цркве и у Енглеској, и у Француској, и у Аустралији. Он је, иначе, 10. маја 1965. године, након смрти епископа источноамеричко-канадског Саве, постављен и за администратора те епархије. Ову одговорну дужност обављаће две године.

Први пут после одласка у САД, у мају 1967. године боравио је у Београду. Тада је посетио и своју родбину у Властељицама.

Године 1968. представљао је СПЦ на Ламбетској конференцији у Лондону.

Сем бављења црквеним пословима, много је и на друге начине учинио на очувању идентитета српског живља у Америци. Организовао је светосавске и друге прославе, а на његову иницијативу написане су и две значајне књиге: "Историја модерне Србије 1804-1918" и "Историја Срба у Америци". Иницијатор је отварања Хиландарског одељења на Универзитету у држави Охајо(САД). И сам је писао, нарочито о догађајима из историје српског народа и СПЦ. У листу "Православље" објавио је запажену расправу "Из српске историје-Педесетогодишњица првог српског црквено-народног сабора у Америци".

У јануару 1984. године доживео је срчани удар и смештен у болницу у Чикагу. Уследио је мождани удар. Срби у Америци жалили су га и упућивали му жеље за оздрављење. Нису заборављали његове заслуге, оне које су, рецимо, 25. јануара 1971. исказане при прослави четрдесете годишњице свештеничке службе епископа Фирмилијана у Чикагу. "Православље" ће, тим поводом, писати да је "епископ др Фирмилијан један од најугледнијих личности у српским црквеним круговима у Америци и један од ретких људи који познаје прилике, историју и живот Срба у САД".

Због болести разрешен је епископске дужности 14. јуна 1987. Умро је 2. новембра 1992. године у Либертвилу, где је и сахрањен.

Извор: Др Бранко Ковачевић, Ника-Никола Стојић и Радован М. Маринковић, "Драгачевци у науци и уметности I", Чачак, 1993.


People Directory

George Vid Tomashevich

Prof. George Vid Tomashevich, Ph.D. Mar. 3, 1927 - Dec. 3, 2009. Dr. Tomashevich was of Serbian origin, born in the city of Bocin in what was then Yugoslavia. He came to the United States after World World II. He received his bachelor's degree in sociology from Roosevelt University and his master's and doctoral degrees in anthropology from the University of Chicago. He came to Buffalo in 1968 to teach anthropology at Buffalo State College and retired in 1995. A scholar of universal erudition, Professor Emeritus of Anthropology at State University of New York, College at Buffalo.

.
Read more ...

Publishing

Man and the God-Man

by Archimandrite Justin Popovich

"Father Justin Popovich, pan-orthodox witness to the God-revealed and Christ-given Eternal Truth, whose testimony can be even seen within this collection of his articles - that "the mystery of Truth is not in material things, not in ideas, not in symbols, but in Personhood, namely the Theanthropic Person of the Lord Christ, Who said: I am the Truth (John 14:6), Truth perfect, never diminished, always one and the same in its complete fullness - yesterday, today, and forever (Heb.13:8)."

The treasure to be found in this anthology of neopatristic syntheses consists of: "Perfect God and perfect man" - Nativity Epistle, where Fr Justin boldly exclaim that "man is only a true man when he is completely united with God, only and solely in God is man a man, true man, perfect man, a man in whom all the fullness of Godhead lives."; "The God-man" - The foundation of the Truth of Orthodoxy - Ava Justinian language of love in Christ-centered reflections of Truth; "The Supreme Value and Infallible Criterion"- contemporary philosophical reflections on visible and invisible realities; "Sentenced to Immortality" - a homily on the Resurrection or Our Lord Jesus Christ; "Humanistic and Theanthropic Culture"-criticism of European anti-Christian culture; "Humanistic and Theanthropic Education" - indicative pondering of consequences of education without God.. ; "The Theory of Knowledge of Saint Isaac the Syrian" - Faith, prayer, love, humility, grace and freedom, the purification of the intellect, mystery of knowledge; "A Deer in a Lost Paradise" - Ava's renowned poetic essay, a confession, and deepest longing for all-sweetest Jesus...