A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Рајко Д. Блажић, професор за уметност и консервацију СПЦ, и др Предраг Ристић, професор на Академији СПЦ, израдили типологију надгробних крсних знамења.

У доба комунизма, разбијена је и сама помисао о васкрсењу, а народ истеран из Цркве. Али, хтели не хтели, опет су на гробљу морали да се сретну и они који верујуи они који не верују. Они који су смело веровали, знали су како се моли и шта је део њихове молитве. Неверни су, уместо цркве добили „спомен-лопату” и празне речи пропаганде у често трагикомичним посмртним говорима и раштимовану плех музику.

Ово је теза верујућих: Рајка Д. Блажића, професора за уметности и консервацију СПЦ, и др Предрага Ристића, архитекте и професора на Академији СПЦ. Професори су, после бројних истраживања, одлучили да представе десет типова надгробних споменика, ликовно решених на основу историјске традиције црквених уметника и мајстора са наших простора, кроз векове уназад, али и у нашем времену. Њихов покушај је вредан пажње: они желе да бар покушају да спрече да гробља, као вечна коначишта, често изгледају као – дивља насеља живих.

– Треба само бацити поглед на гробља, па се сетити гробних споменика у Неготинској крајини, наших крајпуташа, као и древних споменика око Петрове цркве – набраја Блажић, подсећајући како је, после прве фазе ортодоксног режима, уследила изградња соцреалистичких револуционарних херојских споменика чија је стилизација диригована и усмеравана страхом од чистки међу уметницима.

Можда је највећи преломни културни успех постигнут тек после смрти

Стаљина 1956. године, када је Богдан Богдановићпосле конкурса, направио „споменик” стрељаним у Јајинцима.

– Богдановић је стекао признање у иностранству и имао велики утицај уопште на градњу споменика на свим нашим гробљима, и тражио је своје инспирације у неком органском стилу сецесије и паганским споменицима преисторије. Данас, после мале временске дистанце, могли бисмо да закључимо да су његови бројни споменици обележили комунистичку епоху. Тако се догодило да су верници само кришом на тип комунистичких надгробних споменика стидљиво додали неки крстић – сећа се Блажић.

Нажалост, такви иначе врло скупи споменици од црног гранита су без икакве уметничке вредности.

– Ми смо покушали да унесемо неку од ових традиција у савремену гробоградњу, са надгробним спомеником Ава Јустину у Ћелијама, и приметили смо да овај споменик ипак има већ десетине реплика.

Слично се догодило и са споменицима у манастиру Каона. Мислимо да је тај пример добар само за почетак, али да је незавршен и да га треба поспешити. Замислили смо да треба штампати један прост мали бесплатни проспект достојних решења гробних крстова и поделити га бесплатно свим каменоресцима и у то укључити више аутора-вајара, а нарочито нашу академију, јер сматрамо да је то њена дужност.

Презентовање такве типологије надгробних крсних знамења произашла је од личног интересовања на тему крсног бележења гробног места, а кроз уметнички рад и скромне покушаје решавања различитих проблематика треће димензије у црквеној уметности, како би се указало на „зачарану” путању бесконачног импровизаторства у многим областима, па и у овој – истиче професор.

Он сматра да су та крсна знамења примерена времену у којем живимо, јер су оригинална, квалитетна, постојана, да се брзо израђују и да су јефтина. Типологија је архитектонско-вајарски и колегијални резултат заједничког, вишегодишњег рада професора Блажића и Ристића на ову тему.

Наиме, њихова крсна знамења су уметнички, без сумње супериорна у односу на досадашња опште наметнуто, и трговачки прихваћена мегалитско-гранитно-црно-тужна решења гробних места.

Професор Блажић је прави саговорник о овој теми, јер је управо он обновио гробна места Светог Саве и Светог краља Владислава (манастир Милешева 2001–2003. године), као и ликовно решење ћивота Светог патријарха Максима, Пећку патријаршију, 2006. године, и мноштво приватних ауторских радова до сада.

– На овај начин делимично ћемо сачувати траг о нашим оцима и праоцима од генерацијског заборава, али и потомцима оставити путоказ да кроз овај пример, употребе Крсног знамења за обележавање гробног места, могу осећати како понос припадности једном народу, његовој култури и вери тако и његовој нади за васкрсење. Крсна знамења биће рађена по каталошки представљеним димензијама и типовима, у мермеру беле боје, а који имају своју симболичну поруку – чистоте, радости и васкрсења. Постојаност је загарантована како квалитетом камена тако и хемијском заштитом од атмосферских утицаја: киселих киша, чађи, маховине, лишајева, на које у данашње време велике загађености, ни најотпорнији природни материјали не могу да остану имуни – каже професор Блажић.

Александар Апостоловски
Политика, 18. 1. 2014.


SA

 

People Directory

Predrag Pedja Stojakovic

Predrag Stojakovic was born June 9, 1977 in Slavonska Pozega, Yugoslavia.

He is currently the director of player personal for the Sacramento Kings and the General Manager of the Reno Bighorns.

Stojakovic spent most of his career in the NBA. At 6'9'' he played small forward. He won the NBA Three points shootout two times, was the first European (Serbian-Greek) player to win one of the All Star Weekend Competitions.

Read more ...

Publishing

On Divine Philanthropy

From Plato to John Chrysostom

by Bishop Danilo Krstic

This book describes the use of the notion of divine philanthropy from its first appearance in Aeschylos and Plato to the highly polyvalent use of it by John Chrysostom. Each page is marked by meticulous scholarship and great insight, lucidity of thought and expression. Bishop Danilo’s principal methodology in examining Chrysostom is a philological analysis of his works in order to grasp all the semantic shades of the concept of philanthropia throughout his vast literary output. The author overviews the observable development of the concept of philanthropia in a research that encompasses nearly seven centuries of literary sources. Peculiar theological connotations are studied in the uses of divine philanthropia both in the classical development from Aeschylos via Plutarch down to Libanius, Themistius of Byzantium and the Emperor Julian, as well as in the biblical development, especially from Philo and the New Testament through Origen and the Cappadocians to Chrysostom.

With this book, the author invites us to re-read Chrysostom’s golden pages on the ineffable philanthropy of God. "There is a modern ring in Chrysostom’s attempt to prove that we are loved—no matter who and where we are—and even infinitely loved, since our Friend and Lover is the infinite Triune God."

The victory of Chrysostom’s use of philanthropia meant the affirmation of ecclesial culture even at the level of Graeco-Roman culture. May we witness the same reality today in the modern techno-scientific world in which we live.