A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla
Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt
While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson
John 1873 - 1898, Eli V. 1877 - 1930
Предња страна споменика
ОВЂЕ
БЛАГОПОЧИВШИ
ЗЕМНИ ОСТАТЦИ
ПОЧИВШЕГ
ЈОВАНА
В. БИЈЕЛИЋА
РОЂЕН
У ХЕРЦЕГОВИНИ
СЕЛО БИЈЕЛИЂЕ
4 АПР. 1872
ПРЕДСТАВИСЕ
Y ВЈЕЧНОСТ
Y АНЂЕЛС КАМП
8 ФЕБ 1898
ВЈЕЧНАМYПAMJAT
ELII V. BIELICH
1877 - 1930
Zadnja strana spomenika
IN MEMORY OF
JOHN
BIJELICH
BORN
AP 16TH 1873
IN AUSTRIA
DIED
FE 20TH 1898
ANGELS CAMP
As the son of Stevan Udicki, notary, and Anica Udicki Pavlovich, he was born on January 14, 1911, in Velika Kikinda, Banat. He finished the public and secondary school at Velika Kikinda and Timisoara (Romania), the Seminary in Sremski Karlovci (Yugoslavia) in 1930, when he entered the University of Belgrade and finished the Faculty of Orthodox Theology in June 1934.
After the military service in the Red Cross company in Bitola (Yugoslavia) in 1934/35, he became a teacher of the Seminary and gymnasium in Bitola on March 15, 1935. On November 14, he was ordained a priest, on special duty at the monastery church of St. John the Baptist in Bitola till 1938, when passed the examination of a Master degree.
He took monastic vows in the Monastery of Hilandar in 1936.
In September 1938 he went to the U.S.A., to Libertyville, Illinois, taking up there the job of a secretary of the Orthodox Diocese and later on duty of a priest at the Holy Trinity Church at Butte, Montana. In order to complete the studies necessary for getting the PhD degree, he went in 1939 to Athens (Greece), but soon returned to Yugoslavia because of the war between Greece and Italy. Having transferred studies to the University of Belgrade he passed the examination on June 11, 1940. Working on preparation of the dissertation he went to Petrovgrad, Banat (Yugoslavia), where he remained till 1945. During the wartime between Yugoslavia and Germany, he was just a manual worker, and later in 1943 he became again a teacher in Gymnasium and helped at the Church in Petrovgrad. In June 1945 he was forced by communists to leave because of his faith.
Период двадесетог века представљао је врло комплексно раздобље везано за развој литургијско-богословске мисли у нашој помесној Цркви. Осећајући насушну еклисијалну и пастирску потребу да поменуту мисао надгради и истовремено је учини приступачнијом народу Божијем, епископ Атанасије Јевтић се одлучио да понуди тротомно дело под насловом: Христос – Нова Пасха – Божанствена Литургија. Иако се објављивање трећег тома тек очекује, сматрамо да богословској и читалачкој пажњи треба представити два тома који су већ изашли.
Сложени назив овог епохалног издања, које може бити препознато као „српска литургијска стромата двадесет и првог века“, аутор је начинио на основу одељка из Прве Посланице Коринћанима светог апостола Павла: Јер се Пасха наша Христос жртвова за нас (1Кор 5, 7). Дело се састоји из два тома и намењено је, према речима епископа Атанасија, „богобојажљивим и христочежњивим љубитељима Божанских Тајни, усрдним учесницима Свете Литургије и причесницима Богочовечанских Светиња“. Наиме, у њему су сабрани текстови о Светој и Божанственој Евхаристији од најранијих времена Цркве Христове (првог века) све до савременог доба, а сâм циљ јесте „раскривање литургијских, еклисиолошких, космичких и есхатолошких димензија Светајне Христа и Његове Цркве“. Највећи део сабраних литургијско-светоотачких текстова се по први пут појављује на српском језику, благодарећи преводилачком и прегалачком труду епископа Атанасија. Уз то, веома су драгоцени његови оригинални коментари. Треба истаћи да су оба тома штампана са тврдим корицама у штампарији Интерклима Графика у Врњачкој Бањи.
