A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Архив Војводине: Сведочанства времена у спомен на херојске претке

НОВИ САД: Из издавачке радионице Архива Војводине ускоро ће изаћи по много чему изузетна књига „Авантура на Балкану, 1915.” лекара и писца Дагласа Меривердера Долда (1888 - 1931), једног из групе легендарних америчких студената с Колумбија универзитета, који су се у јеку Великог рата упутили преко океана у Србију како би се ставили на располагање домовини свог професора Михајла Пупина коју су напале свеколике војне силе Аустроугарске, Немачке и Бугарске.

Вођени жељом да својим знањем помогну српском народу у борби са последицама ратних ужаса, глади и смртоносних епидемија, не тако што ће војевати, већ неговати и лечити, ризикујући при томе своје животе, ови млади Американци доказали су да борба за идеале хуманости и правде има виши, универзални смисао.

Најбоља потврда за то су управо записи Дагласа Долда, тад тек свршеног лекара, које је у збирци докумената др Николе Коче Јончића, похрањених у Архиву Војводине, пронашла и обрадила виши архивиста Љиљана Дожић. Ауторка је приређени рукопис допунила низом артефаката, од фотографија чланова тзв. Колумбија експедиције до оригиналних чланка Дагласа Дојла и његових колега о искуствима из Србије, који су објављивани у америчкој штампи, те је резултат ванредно вредно штиво које осликава време великог страдања али и јунаштва, из посебног, нама мање познатог угла. Иначе, Дагласа М. Долда, који је током рада у пољској болници у Добруну готово у потпуности изгубио вид, југословенска Краљевска влада постхумно је, 1935, одликовала Крстом милосрђа за санитетске заслуге у Првом светском рату.

Даглас М. Долд оставио је јединствено сведочанство времена. Публикујући ову грађу, Архив Војводине жели да изрази захвалност неумрлој генерацији српског народа који је превазишао себе борбом, патњама, али и величанственим победама у одбрани слободе и отаyбине, као и америчким пријатељима, племенитим младим људима који су се борили на страни слободе и правде. Истовремено, надамо се да ће наша книга бар мало помоћи бољем разумевању Срба и Американаца, које нам је у овом времену итекако потребно како бисмо превазишли трагичне неспоразуме, па и непријатељство с којим смо завршили прошло столеће. То нам је тим више потребно, јер смо скоро цео 20. век, у много тежим околностима, били највећи савезници. Нека херојска мисија дагласа Долда и његових другова из 1915. буде залог нашим бољим везама и односима, речи су директора Архива Војводине др Небојше Кузмановића.

Долдова „Авантура на Балкану 1915.” представља нови прилог Архива Војводине обележавању века од завршетка Првог светског рата и присаједињења Војводине матици Србији. Претходно, низом манифестација, научних и стручних скупова, зборника радова, тематских изложби и објављивањем грађе коју Архив чува настале у периоду између 1914. и 1918, као и оне која носи ођеке Великог рата, једна од најзначајнијих архивских институција на јужнословенским просторима већ је дала итекако значајан допринос осветљавању и тумачењу догађаја који ће усмерити ток историје Европе али и целог света.

У том правцу ће се и наставити, па је тако припремљена изложба „Први светски рат у изворима Архива Војводине”, у оквиру које ће бити презентовано равно сто докумената са аналитичким описом, од оних војних, као што су споразум аустријског и угарског министра за земаљску одбрану о оснивању тзв. Ратног припомоћног уреда, затим забране дистрибуције листова „Балкански свет” из Чикага и „Нови Хорват” из Њујорка или наредбе о расподели новчане помоћи лицима које су током рата постали војни инвалиди, па до оних свакодневних, животних, попут молбе пекарских занатлија из Петроварадина да се дозволи поскупљење хлеба или месечног ценовника животних намирница из августа 1916.

Као седма књига у едицији „Присаједињење” биће публиковани записници са седница привремених органа власти из 1918. и 1919: Српског народног одбора, Великог народног савета, Народне управе за Банат, Бачку и Барању, као и са седнице Велике народне скупштине, на којој су изабрани народни посланици са овог простора у Привременом народном представништву Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, наводи др Кузмановић.

Како је додао, на ову књигу од преко 450 страна су нарочито поносни, јер ће се из докумената, које ће на овај начин бити предочени јавности, видети како је текао пренос власти с империје у нестајању на другу државу која је стварана.

Архив Војводине је, уз неке оригиналне документе, дао и део себе за будући Музеј присаједињења, уступајући одређени простор Музеју Војводине. А када је реч о самој поставци у Музеју присаједињења, она ће заиста бити репрезентативна, јер ће 25. новембра посетиоце дочекати више од две хиљаде предмета, фотографија, докумената, као и артефакати представљени путем интерактивних мултимедијалних панела. Али и након отварања различитим изложбама и програмима посвећеним присаједињењу ми ћемо наставити да обогаћујемо овај нови музејски простор, каже наш саговорник.

Иако се делатност заштите писаних докумената у Србији везује се за другу половину 19. века, и то за Друштво српске словесности и Српско учено друштво, прва упутства и детаљне описе поступака за системско прикупљање, сређивање и нарочито стварање услова за смештај и чување писане грађе, донео је 1925, и то из Брисела, Риста Одавић, ондашњи управник Архива Србије. Посленик широких културних видика и европског образовања, Одавић беше један од најзаслужнијих и за оснивања 1926. године Државне архиве у Новом Саду, садашњег Архива Војводине, чији ће први управник бити угледни историчар др Димитрије Кириловић. Архивска грађа која се у овом дому данас чува је разноврсна – од списа, мапа и планова до фотографија, при чему су неки од докумената стари пет и више векова, а најстарији артефакт је изузетно вредан пергамент из доба Крсташких ратова.

За већину Новосађана прве асоцијације везане за Архив Војводине су Рибља пијаца и зграда бившег затвора. То желим да променим, истиче др Кузмановић.

Према његовим речима, намера им је да ребрендирају установу и да заправо њихова кућа убудуће буде тај топоним према којем ће се неко равнати, али не само у физичком него и у програмском и идејно-стручном смислу, баш као што ће то бити и Музеј присаједињења.

Дакле, да не будемо место где залазе само научници-истраживачи, писци или грађани којима циљано треба неки документ, рецимо из катастра, старих матичних књига или судских списа, него да нас много шире препознају и као храм културе под чијим се окриљем одржавају одличне изложбе, добри концерти, говорни програми... Идеја је, рецимо, да ставимо на располагање наш изложбени простор студентима Академије уметности у Новом Саду, али и да кроз архивистичку педагогију приближимо младим људима, основцима и средњошколцима, гимназијалцима, значај бриге о документима и у нашој лабораторији их упознамо с тим како се чува папир, како се он рестаурира, конзервира..., прича наш саговорник.

У току је уређење негдашњег економског дворишта, које излази на Улицу Жарка Васиљевића, и кроз које ће такође убудуће моћи да се улази у Музеј присаједињења. План је и да друго двориште, које је данас ограђена зелена површина, такође буде уређено, и то тако да оно добије амфитеатар античког типа са седамдесет места, као и да се уклањањем ободног зида физички споји са Парком присаједињења, чиме би се још атрактивнијим учинио простор који оивичавају Архив, Музеј Војводине и Музеј савремене уметности. Посебно поглавље у развоју Архива ипак ће бити изградња новог депоа у саставу постојеће зграде, на плацу трећег архивског дворишта. Пројекат је то за чију ће реализацију бити потребно две до три године, али који ће омогућити да се обезбеди додатних хиљаду квадратних метара за смештај грађе, односно простор за још пет до шест километара докумената на постојећих девет, колико се данас чува под кровом Архива.

Обрађени докуменати из појединих фондова, који су више усмерени ка истраживачима, публикују се уз кратак њихов опис у електронској форми, док материјали за које би био заинтересован шири круг читалаца, као што је случај са „Авантуром на Балкану”, добијају и своја штампана издања. Као важан корак и за нашу установу, али и за домаћу архивистику, од 1. новембра је сајт Архива Војводине доступан и на енглеском језику, а у плану је и превод на немачки. Међутим, колико год да су инвестиције важне, још важнији су људи, а наша установа заиста располаже изузетним стручним кадром, који има и искуство, и знање, и радну етику и елан. Са таквим колективом, и са свиме што радимо, убеђен сам у то да Архив Војводине може да служи на понос и граду Новом Саду и Покрајини и Србији.

М. Стајић

Извор: Дневник


SA

 

People Directory

Дејан Јелача

Дејан Јелача (Јагодина, 7. јун 1979) је српски глумац, аутор и водитељ ТВ емисије 30 минута. Јелача већ тринаест година живи и ради у Њујорку.

Дејан Јелача је прву улогу добио 1998. у ТВ серији Канал Мимо, па наредну тек 2010. у популарној серији Приђи ближе где је играо Дејана Ракића и био запажен међу српском публиком. Будући да се 2004. преселио у Њујорк, Јелача је остварио неколико улога у америчким продукцијама: у кратким филмовима Blossoms of Faith и American Rouge, као и веће улоге у документарној серији A Crime to Remember и у крими–мистерији Elementary, поред Луси Лу. Дејан својим највећим глумачким достигнућем сматра улогу краља Александра Карађорђевића, која му је поверена у другој сезони серије Заборављени умови Србије.

Read more ...

Publishing

Sailors of the Sky

A conversation with Fr. Stamatis Skliris and Fr. Marko Rupnik on contemporary Christian art

In these timely conversations led by Fr. Radovan Bigovic, many issues are introduced that enable the contemporary reader to deepen and expand his or her understanding of the role of art in the life of the Church. Here we find answers to questions on the crisis of contemporary ecclesiastical art in West and East; the impact of Impressionism, Expressionism, Cubism, Surrealism and Abstract painting on contemporary ecclesiastical painting; and a consideration of the main distrinction between iconography and secular painting. The dialogue, while resolving some doubts about the difference between iconography, religious painting, and painting in general, reconciles the requirement to obey inconographic canons with the freedom essential to artistic creativity, demonstrating that obedience to the canons is not a threat to the vitatlity of iconography. Both artists illumine the role of prayer and ascetisicm in the art of iconography. They also mention curcial differences between iconography in the Orthodox Church and in Roman Catholicism. How important thse distinctions are when exploring the relationship between contemporary theology and art! In a time when postmodern "metaphysics' revitalizes every concept, these masters still believe that, to some extent, Post-Modernism adds to the revitatiztion of Christian art, stimulating questions about "artistic inspiration" and the essential asethetic categories of Christian painting. Their exceptionally wide, yet nonetheless deep, expertise assists their not-so-everday connections between theology, ar, and modern issues concerning society: "society" taken in its broader meaning as "civilization." Finally, the entire artistic project of Stamatis and Rupnik has important ecumenical implications that aswer a genuine longing for unity in the Christian word.

The text of this 94-page soft-bound book has been translated from the Serbian by Ivana Jakovljevic, Fr. Gregory Edwards, and Andrijana Krstic. Published by Sebastian Press, Western American Diocese of the Serbian Orthodox Church, Contemporary Christian Thought Series, number 7, First Edition, ISBN: 978-0-9719505-8-0