A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Архив Војводине: Сведочанства времена у спомен на херојске претке

НОВИ САД: Из издавачке радионице Архива Војводине ускоро ће изаћи по много чему изузетна књига „Авантура на Балкану, 1915.” лекара и писца Дагласа Меривердера Долда (1888 - 1931), једног из групе легендарних америчких студената с Колумбија универзитета, који су се у јеку Великог рата упутили преко океана у Србију како би се ставили на располагање домовини свог професора Михајла Пупина коју су напале свеколике војне силе Аустроугарске, Немачке и Бугарске.

Вођени жељом да својим знањем помогну српском народу у борби са последицама ратних ужаса, глади и смртоносних епидемија, не тако што ће војевати, већ неговати и лечити, ризикујући при томе своје животе, ови млади Американци доказали су да борба за идеале хуманости и правде има виши, универзални смисао.

Најбоља потврда за то су управо записи Дагласа Долда, тад тек свршеног лекара, које је у збирци докумената др Николе Коче Јончића, похрањених у Архиву Војводине, пронашла и обрадила виши архивиста Љиљана Дожић. Ауторка је приређени рукопис допунила низом артефаката, од фотографија чланова тзв. Колумбија експедиције до оригиналних чланка Дагласа Дојла и његових колега о искуствима из Србије, који су објављивани у америчкој штампи, те је резултат ванредно вредно штиво које осликава време великог страдања али и јунаштва, из посебног, нама мање познатог угла. Иначе, Дагласа М. Долда, који је током рада у пољској болници у Добруну готово у потпуности изгубио вид, југословенска Краљевска влада постхумно је, 1935, одликовала Крстом милосрђа за санитетске заслуге у Првом светском рату.

Даглас М. Долд оставио је јединствено сведочанство времена. Публикујући ову грађу, Архив Војводине жели да изрази захвалност неумрлој генерацији српског народа који је превазишао себе борбом, патњама, али и величанственим победама у одбрани слободе и отаyбине, као и америчким пријатељима, племенитим младим људима који су се борили на страни слободе и правде. Истовремено, надамо се да ће наша книга бар мало помоћи бољем разумевању Срба и Американаца, које нам је у овом времену итекако потребно како бисмо превазишли трагичне неспоразуме, па и непријатељство с којим смо завршили прошло столеће. То нам је тим више потребно, јер смо скоро цео 20. век, у много тежим околностима, били највећи савезници. Нека херојска мисија дагласа Долда и његових другова из 1915. буде залог нашим бољим везама и односима, речи су директора Архива Војводине др Небојше Кузмановића.

Долдова „Авантура на Балкану 1915.” представља нови прилог Архива Војводине обележавању века од завршетка Првог светског рата и присаједињења Војводине матици Србији. Претходно, низом манифестација, научних и стручних скупова, зборника радова, тематских изложби и објављивањем грађе коју Архив чува настале у периоду између 1914. и 1918, као и оне која носи ођеке Великог рата, једна од најзначајнијих архивских институција на јужнословенским просторима већ је дала итекако значајан допринос осветљавању и тумачењу догађаја који ће усмерити ток историје Европе али и целог света.

У том правцу ће се и наставити, па је тако припремљена изложба „Први светски рат у изворима Архива Војводине”, у оквиру које ће бити презентовано равно сто докумената са аналитичким описом, од оних војних, као што су споразум аустријског и угарског министра за земаљску одбрану о оснивању тзв. Ратног припомоћног уреда, затим забране дистрибуције листова „Балкански свет” из Чикага и „Нови Хорват” из Њујорка или наредбе о расподели новчане помоћи лицима које су током рата постали војни инвалиди, па до оних свакодневних, животних, попут молбе пекарских занатлија из Петроварадина да се дозволи поскупљење хлеба или месечног ценовника животних намирница из августа 1916.

Као седма књига у едицији „Присаједињење” биће публиковани записници са седница привремених органа власти из 1918. и 1919: Српског народног одбора, Великог народног савета, Народне управе за Банат, Бачку и Барању, као и са седнице Велике народне скупштине, на којој су изабрани народни посланици са овог простора у Привременом народном представништву Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, наводи др Кузмановић.

Како је додао, на ову књигу од преко 450 страна су нарочито поносни, јер ће се из докумената, које ће на овај начин бити предочени јавности, видети како је текао пренос власти с империје у нестајању на другу државу која је стварана.

Архив Војводине је, уз неке оригиналне документе, дао и део себе за будући Музеј присаједињења, уступајући одређени простор Музеју Војводине. А када је реч о самој поставци у Музеју присаједињења, она ће заиста бити репрезентативна, јер ће 25. новембра посетиоце дочекати више од две хиљаде предмета, фотографија, докумената, као и артефакати представљени путем интерактивних мултимедијалних панела. Али и након отварања различитим изложбама и програмима посвећеним присаједињењу ми ћемо наставити да обогаћујемо овај нови музејски простор, каже наш саговорник.

Иако се делатност заштите писаних докумената у Србији везује се за другу половину 19. века, и то за Друштво српске словесности и Српско учено друштво, прва упутства и детаљне описе поступака за системско прикупљање, сређивање и нарочито стварање услова за смештај и чување писане грађе, донео је 1925, и то из Брисела, Риста Одавић, ондашњи управник Архива Србије. Посленик широких културних видика и европског образовања, Одавић беше један од најзаслужнијих и за оснивања 1926. године Државне архиве у Новом Саду, садашњег Архива Војводине, чији ће први управник бити угледни историчар др Димитрије Кириловић. Архивска грађа која се у овом дому данас чува је разноврсна – од списа, мапа и планова до фотографија, при чему су неки од докумената стари пет и више векова, а најстарији артефакт је изузетно вредан пергамент из доба Крсташких ратова.

За већину Новосађана прве асоцијације везане за Архив Војводине су Рибља пијаца и зграда бившег затвора. То желим да променим, истиче др Кузмановић.

Према његовим речима, намера им је да ребрендирају установу и да заправо њихова кућа убудуће буде тај топоним према којем ће се неко равнати, али не само у физичком него и у програмском и идејно-стручном смислу, баш као што ће то бити и Музеј присаједињења.

Дакле, да не будемо место где залазе само научници-истраживачи, писци или грађани којима циљано треба неки документ, рецимо из катастра, старих матичних књига или судских списа, него да нас много шире препознају и као храм културе под чијим се окриљем одржавају одличне изложбе, добри концерти, говорни програми... Идеја је, рецимо, да ставимо на располагање наш изложбени простор студентима Академије уметности у Новом Саду, али и да кроз архивистичку педагогију приближимо младим људима, основцима и средњошколцима, гимназијалцима, значај бриге о документима и у нашој лабораторији их упознамо с тим како се чува папир, како се он рестаурира, конзервира..., прича наш саговорник.

У току је уређење негдашњег економског дворишта, које излази на Улицу Жарка Васиљевића, и кроз које ће такође убудуће моћи да се улази у Музеј присаједињења. План је и да друго двориште, које је данас ограђена зелена површина, такође буде уређено, и то тако да оно добије амфитеатар античког типа са седамдесет места, као и да се уклањањем ободног зида физички споји са Парком присаједињења, чиме би се још атрактивнијим учинио простор који оивичавају Архив, Музеј Војводине и Музеј савремене уметности. Посебно поглавље у развоју Архива ипак ће бити изградња новог депоа у саставу постојеће зграде, на плацу трећег архивског дворишта. Пројекат је то за чију ће реализацију бити потребно две до три године, али који ће омогућити да се обезбеди додатних хиљаду квадратних метара за смештај грађе, односно простор за још пет до шест километара докумената на постојећих девет, колико се данас чува под кровом Архива.

Обрађени докуменати из појединих фондова, који су више усмерени ка истраживачима, публикују се уз кратак њихов опис у електронској форми, док материјали за које би био заинтересован шири круг читалаца, као што је случај са „Авантуром на Балкану”, добијају и своја штампана издања. Као важан корак и за нашу установу, али и за домаћу архивистику, од 1. новембра је сајт Архива Војводине доступан и на енглеском језику, а у плану је и превод на немачки. Међутим, колико год да су инвестиције важне, још важнији су људи, а наша установа заиста располаже изузетним стручним кадром, који има и искуство, и знање, и радну етику и елан. Са таквим колективом, и са свиме што радимо, убеђен сам у то да Архив Војводине може да служи на понос и граду Новом Саду и Покрајини и Србији.

М. Стајић

Извор: Дневник


SA

 

People Directory

Rastko Petrović

Rastko Petrović (Belgrade, 1898 – Washington, D.C., 1949), poet, novelist, travel writer, essayist, etnographer, giffted sketcher, camerman and photographer. He graduated law in France, and on his return to Yugoslavia he worked as an art and literary critic. After this he was employed in the diplomatic service and posted to Italy and the USA. He is considered to be one of the most important and most influential Serbian writers in the period between the two world wars.

Major works: The Burlesque of Lord Perun the God of Thunder (Burleska Gospodina Peruna Boga Groma, 1921, fiction), Revelation (Otkrovenje, 1922, poems), Africa (Afrika, 1930, travel book), People Talk (Ljudi govore, 1931, fiction), Day the Sixth (Dan šesti, 1961, novel).

.
Read more ...

Publishing

The Hagia Sophia

The Mystical Light of the Great Church and its Architectural Dress

by Charalambos P. Stathakis

Dear reader, as you run like the rest of us along the dizzy main road, stop, stay aside for a while. Let the others be dizzy, and take the secret underground trail, which will lead you through the dewdrops of the leaves, the crystal smile of the sun, the city’s underground galler- ies, your knowledge, and your feelings, to the doorstep of the Hagia Sophia. Because all dew- drops, all sunrays, and all beauty lead there. That is what you will be told by my friend, the author, whom I am fond of and whom I send you to, Charalambos Stathakis: the doctor, the warm and humane researcher, the scientist devoted to his work and his patients, who has given a series of scientific papers, who, nevertheless, retains a nest of beauty untouched in his heart, which makes him outstanding—even though he is not a specialist in architecture, nor a historian, nor a theologian, nor a Byzantinist—it makes him stand out in all these together and in entirety.

Read more ...