A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Синопсис филма ОТАЦ

На полуострво Атос у касну јесен 1197. године долази остарели владар Србије Стефан Немања, замонашен под именом Симеон. Прате га његови највернији саборци из многих битака, већина њих први пут у земљи Ромеја, а да нису дошли због пљачке или препада. Донели су и богате поклоне за светогорске манастире.

Немањанин најмлађи син, Растко, сада монах Сава, задржао се у разношењу хране светогорским испосницима. Сава има другачији осећај времена и простора.Окружен је анђелима у светогорском предворју Царства Небеског као у свом природном станишту. Свуда иде бос, па и у новембру, разуме природу и животиње, мало говори а највише воли да слуша старце испоснике.

Дирљиви сусрет оца и сина дешава се на вечерњој служби на коју је Сава са закашњењем стигао.

Остарелом оцу и нагло сазрелом сину, после шест година раздвојености потребно је време да се поново упознају.

Испоставља се да је Немања дошао на Свету Гору можда пре свега да би са ње у Србију вратио Саву. Сматра да Србија не може без оца. И он је после смрти свог оца заратио са својом браћом, а сад, кад се он повукао с власти, прети сукоб између његових синова Вукана и Стефана. Немања је сигуран да ће братоубилачки рат почети чим он умре. Прети распад Србије и пропаст свега за шта се старац цели живот борио. Зато је потребно да улогу оца Србије, сад већ духовног оца, преузме Сава.

Сава је сигуран да ће сви заједно највећу корист Србији учинити задобијајући на Светој Гори Царство Божије за себе и свој род, и упорно се опире очевим плановима о његовом повратку у Србију. Немања није навикао да се противе његовим жељама.

У жељи да „зарази“ оца и његове пратиоце светогорским духом и да одложи очев притисак на доношење одлука које одбија, Сава испровоцира Немању на обилазак Свете Горе – Земље Чуда. По атоским планинама и шумама, Срби упознају необичне светогорске подвижнике. Очигледно је – најдрагоценије, Небеско Царство не задобија се оружјем. Јуродиви подвижник Данило помогне Симеону Немањи да сагледа задатке који му пред смрт предстоје.

Кад се врате у Ватопед, чека их гласник из Србије са вестима о све горем односу Стефана и Вукана и Вукановом пакту са Мађарима и папом. Вест која је Србе највише погодила је да је Савина мајка Ана, замонашена као Анастасија, умрла.
Сава одлута до рушевина манастира Хиландара где сретне тајанственог старца. Старац подсети Саву да их Бог није послао у Свету Гору да се спасу само он и његов отац, него да поставе пут спасења свима из свог рода који воле Бога. Хиландар треба што пре да постане српски манастир.

Симеон одмах прихвата идеју о оснивању српског манастира, а на Сави остаје да оде у Цариград да од Стефановог таста, византијског цара Алексија добије дозволу.

Први пут после шест година, Сава излази са Свете Горе. Већ на доковима ужурбане метрополе Сава и његова пратња упадну у гужву. Сава остаје без пратње али некако стигне до двора уз необичног водича, малог вагабунда који је пробао да га опљачка. Цар прима Саву. Остаје под утиском његове непосредности и искрености. Дозвола је добијена.

Почетком градње Хиландара отац и син ударају темеље будуће Србије. Зидање средишта српске духовности покреће из мртвила чак и оне ратнике који до тада нису нашли себе у аскетском подвигу. Са херојском енергијом стари војници приањају на рад који разумеју. Раде и моле се и мењају се. Однос оца и сина развија се у неочекиваном смеру. Један од другог добили су задатке који им наизглед не одговарају. На Немањи је да се потпуно одрекне света који је освојио, а на Сави је да се врати у свет који је одбацио. Сава води оца и његове старе ратнике на висине православне духовности, а Немања заузврата предаје Сави своју бригу, заветује га на духовно старање о Србији, коју чекају тешка времена. То што код Саве примећују и сасвим практичне и организационе дарове, буду не само код Немање него и код осталих Срба скоро страхопоштовање али и наду...

Сава припрема оца за победу над смрћу. Син постаје духовни отац свом оцу. Старац је даровит ученик. Убрзано се успиње на подвижничкој лествици. Уз помоћ Савиних савета бори се против свог гнева, владарске таштине, старачке малодушности. Старац открива да највише духовно напредује кад се у потпуности послушно, као дете, преда на духовно вођење свом сину. Све је слабији али и све ведрији. Одушевљено усваја јеванђељски савет да свима постане слуга. Срби се усељавају се у још увек недовршени Хиландар.

Симеон је спреман. Предосећа приближавање смрти. Преко Саве призива монахе из околних манастира. На врхунцу духовне утакмице Симеон Немања побеђује смрт. Окупљени светогорски монаси сведоци су чудесног додира светова. Започиње легенда.

Спољни свет се распада. У Србији бесни грађански рат између Немањиних синова Стефана и Вукана. Западни крсташи предвођени Млечанима освајају Цариград. Током непрекидних бденија и подвига у испосници Сави се, осим страшних слика разорене Србије, јављају Богородица и Симеон. Сава више не жели да се одупире очевој жељи. Неугаслој жељи Преподобног Симеона, после упокојења прослављеног чудотворним и мироточивим моштима.

У Хвосну, будућој Метохији, окупљени Срби на коленима дочекују повратак светог владара Симеона Немање и великог духовног Оца-помиритеља, Саве. Колоне народа крећу се ка манастиру Студеници где се очекује велико помирење. У Хиландару, из празног Симеоновог гроба ниче млада лоза.

.

SA

 

People Directory

Bishop Jovan (Mladenović)

(1994–2002)

The Divine provision brought the spiritual father of the Monastery Studenica, Bishop Jovan, to continue the work left by the equally most esteemed and humblest spiritual father of the Monastery Hilandar, Bishop Chrysostom.

As an accomplished monastic with the spiritual wealth he attained in the Studenica Monastery, he enriched his flock and clergy. Very soon he gained respect and confidence of his clergy and the faithful.

Bishop Jovan was born in 1950 of father Radojko and mother Stana Mladenović in the village of Dobrace, near Arilje, Serbia. He finished elementary school in his village. At the age of twelve, he went to the Klisura Monasteiy where he remained for one year and then went to the Studenica Monastery. He attended the monastic school in the Ostrog Monastery from 1967 until 1969. He was ordained a hierodeacon in the Studenica Monastery on April 25, 1971. He retained his baptized name of Jovan. Rt. Rev. Vasilije, Bishop of Žiča ordained him as hieromonk in 1973. He graduated from St. Sava Seminary in Belgrade in 1974 and from Theologcial College in Belgrade in 1980.

Read more ...

Publishing

The Meaning of Reality

Essays on Existence and Communion, Eros and History

by Christos Yannaras

The collection of articles traces the thought of Christos Yanaras through his long journey in discovering the meaning of existence, communion, eros, and history. It is a cause of immense joy that no fewer than twenty articles of passionate significance and substance have at present been gathered together in this volume under the title The Meaning of Reality.

Yannaras is undoubtedly one of the most significant thinkers of our time. Kallistos Ware once described him as "the most creative and prophetic religious thinker at work in Greece today," while Rowan Williams characterizes him as "one of the most significant Christian philosophers in Europe." His very wide and no less deep education helps him to develop an inimitable blend of philosophy, theology, and social criticism, and to speak in an original way about the traditional and contemporary issues of human existence, as well as the latest challenges of modern empirical science and political engagement. A detailed knowledge of the writings of the Holy Fathers has always been his foundation amidst the labyrinth of modern thought - which is inimately bound up with psychoanalysis, environmental issues, human rights, postmodernism, and pluralism , to mention just a few. Insistence on the primacy, uniqueness, and eternal value of human personality prevails in almost all his works and inspires his own vigorous theological and ecumenical engagement, based on the Orthodox eucharistic and ascetic tradition.