A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Кад Беркли закуца на врата

После Америке и Индије у родном Београду албум првенац представља џез кантауторка Александра Денда

Пре него што наступи у Карнеги холу са Јаном Кусом и „Slavorican” ансамблом, талентована џез и соул кантауторка Aлександра Денда представиће у родном Београду албум првенац „Dreamer” уз подршку наших музичара. Александру ће у уторак, на летњој сцени „Битеф арт кафеа” на Калемегдану, пратити басиста Пера Крстајић, бубњар Пеђа Милутиновић, гитариста Никола Миленковић и пијаниста Драган Ћалија.

Ови уметници препознали су музички сензибилитет младе Београђанке која од пре три године живи и ради у Њујорку и то након убрзаног школовања на престижном Берклију.

Животна прича Александре Денде, која је завршила средњу музичку школу „Станковић”, а потом студије менаџмента, донекле је необична. Да једне вечери, док је још била у средњој школи, није чула сјајни глас Иване Котов не би ни знала да постоји могућност да се упише на Беркли. Иако дипломирани стручњак за менаџмент, одлучила је да окуша срећу и након припрема у Атини отишла је да полаже аудицију за Беркли. Положила је и добила стипендију, али недовољну да остане на студијама, па се обесхрабрена вратила у Београд. Како живот уме да подели добитне карте када се најмање надате, Александри су се сасвим ненадано још једном широм отворила врата Берклија и то – у Београду.

– Код мене се све дешава некако из другог пута. Беркли је дошао код мене, 2009, када су у карту светских аудиција уврстили и Београд. Први пут у својој историји. Пријавила сам се само да се једног дана не бих кајала, да не бих пребацивала себи како нисам ни пробала да конкуришем. Моја менторка Ивана Котов остала је код мене целу ноћ пред аудицију убеђујући ме да одем и ујутру ме испратила. И, прошла сам. Добила сам дупло већу стипендију и успела да прикупим паре за живот у Бостону. И четири године студија „скратила” на две и по. Завршила сам неку врсту отвореног смера где можеш сам да креираш свој програм. Ја сам комбиновала перформанс, кантауторство и аранжирање – прича млада уметница која је током студирања била укључена у разне пројекте међу којима је било и учествовање у а капела групи „Сингинг трајб” коју су чинили музичари из 24 земље. Александра је била једина са наших простора а вођа је био Џон Блејк, музичар који је учио од Бобија Мекферина са којим је и сарађивао.

– Већи део нашег репертоара било је импровизовање. Музика коју смо изводили била је базирана на „ворлд мјузику” а наступали смо у Берклијевој сали Би-Пи-Си али и чувеном џез клубу „Рајлс” – прича Александра која је паралелно са учешћем у разним пројектима проналазила свој музички израз, откривала себе као кантауторку.

– Трагала сам за одговором на питање због чега се бавим музиком, саму себе настојала да преточим у ноте, у музику. Тако је и настао овај мој албум који је пре Београда већ представљен у Америци и Индији. Музици коју слушам не можете неку етикету да уденете. А таква је и музика коју правим. Кажу за њу да је музички флуидна и то ми је комплимент. А ако ме питате који су музички утицаји, онда су то неосоул, џез, ритам и блуз и то све уз примесе електронике и благе „ворлд мјузик” утицаје – објашњава Александра Денда и додаје како пројекти у којима учествује потпадају под сасвим другачије жанрове.

– Један од њих, примера ради, био је рад на албуму бразилског гитаристе Серхија Переире. То је бразилски џез и ја сам се представила као вокални солиста. Певала сам на португалском. Члан сам и ансамбла „Slavorican” словеначког саксофонисте Јана Куса. Музика коју овај ансамбл изводи мешавина је карипских ритмова и традиционалне музике Балкана. То врло интересантно звучи. Тај аутентичан микс изводи нас седморо, четворо са наших простора и троје Порториканаца. Са тим ансамблом ћу наступити у Карнеги холу – прича уметница која ће по повратку у Њујорк кренути у освајање нових музичких израза, стварању музике за нови албум који ће, можда, за разлику од првенца, једног дана премијерно представити у родном Београду.

Уметнички глуви телефони

Постала сам део и приче која се зове „Арт линкс”. Реч је о заиста занимљивом пројекту који спаја уметнике из различитих дисциплина, у којем они ланчано стварају уметничка дела. Нешто попут глувих телефона али на уметнички начин, уместо речи шаље се уметничко дело. У пројекту учествују парови и ја сам у овој причи заједно са Израелком Ноом Меир која се бави уметничком акробацијом. Сва та дела биће представљена у једној њујоршкој галерији – каже Денда.

Извор: Политика


People Directory

Predrag Cicovacki

Professor at the College of the Holy Cross

Research Interests: Kant, Dostoevsky, Schweitzer, Gandhi; Problems of evil and violence; Theories of Values

Special Interests: National Chess Master and honorary member of Alpha Sigma Nu (2004-present)

Predrag Cicovacki is Professor of Philosophy and O'Leary Research Fellow at the College of the Holy Cross (USA). He has been teaching at Holy Cross since 1991. He also served as a visiting professor in Germany, Russia, Luxembourg, Serbia, and France.

Read more ...

Publishing

Jesus Christ Is The Same Yesterday Today And Unto the Ages

In this latest and, in every respect, meaningful study, Bishop Athanasius, in the manner of the Holy Fathers, and firmly relying upon the Apostles John and Paul, argues that the Old Testament name of God, “YHWH,” a revealed to Moses at Sinai, was translated by both Apostles (both being Hebrews) into the language of the New Testament in a completely original and articulate manner.  In this sense, they do not follow the Septuagint, in which the name, “YHWH,” appears together with the phrase “the one who is”, a word which is, in a certain sense, a philosophical-ontological translation (that term would undoubtedly become significant for the conversion of the Greeks in the Gospels).  The two Apostles, rather, translate this in a providential, historical-eschatological, i.e. in a specifically Christological sense.  Thus, John carries the word “YHWH” over with “the One Who Is, Who was and Who is to Come” (Rev. 1:8 & 22…), while for Paul “Jesus Christ is the Same Yesterday, Today and Unto the Ages” (Heb. 13:8).