A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Јецаји и уздаси: Како је изгледала светска премијера „Даре из Јасеновца“ у Чикагу

Светска премијера филма „Дара из Јасеновца“ одржана је у девет америчких градова. У чикашком Лендмарк центру нису сви на својим седиштима дочекали крај двочасовне екранизације потресне истините приче из злогласног логора НДХ, неки су у сузама напустили салу. Они који су остали стезали су зубе, а у мраку биоскопа смењивали су се јецаји и уздаси.

Утисак који је српски кандидат за Оскара режисера Предрага Гаге Антонијевића оставио на публику најбоље се могао видети када су се попалила светла после пројекције. Једни су обамрли седели на својим местима, други журно, са марамицама и маскама у рукама, журили ка излазу, док већина није била у стању да да било какав коментар, преноси „Сербиан тајмс“.

„Шта рећи, све сте видели“, био је најчешћи одговор који смо добили.

Славица Петровић, директорка Српског филмског фестивала Чикаго је смогла снаге да прокоментарише:

„Изузетно ми је тешко, филм је толико потресан да је после њега тешко било шта рећи. Ипак, добро је да је коначно снимљен и да људи имају прилику да га виде, а они који до сада нису знали да се упознају са оним што су преживели Срби у Јасеновцу и другим усташким логорима“, рекла је она.

Петровићева је прокоментарисала и критике које су се појавиле у појединим америчким медијима, попут „Варајетија“ и „Лос Анђелес Тајмса“.

„Када сам видела те критике, прво што сам помислила јесте да ти људи нису видели филм, а друго да не знају ништа о историји. Очигледно је да су у питању нечији интереси, јер језик којим су писане те рецензије није језик филмске критике, већ језик политике. Бојим се да филм неће далеко догурати у трци за Оскара, али је сигурно да ће оставити траг и бити сведочанство које ће помоћи да се неке ствари отргну од заборава и заувек памте“, истиче Петровићева.

Дејан Цветковић не дели њено мишљење када су у питању шансе „Даре из Јасеновца“ за престижну награду.

„Мислим да је филм одличан, да баца светло на историјске догађаје о којима је свет мало тога знао. У том смислу је нешто ново и ја се надам да још има људи којима ће истина запарати уши и очи и на које ће „Дара“ оставити велики утисак. Јасеновац је најстрашнија српска реч и највећи српски град после Београда, и ма колико то било тешко, сваки Србин би бар једном дневно требало да помисли на то зло са којим су се наши сународници и преци тамо суочили, јер то зло нити је нестало нити спава зимским сном“, каже Цветковић.

Америчком филмском критичару који је филм окарактерисао као „српску националистичку пропаганду“, Цветковић поручује:

„Сложићу се ако су по том истом принципу „Шиндлерова листа“ или „Пијаниста“ јеврејска пропаганда. Истина не може бити пропаганда, она не спада у политичке категорије, већ је једна и непобитна. Може само да вам се свиђа или не, али не можете да је оспорите“, додаје он.

Премијери у једном од два чикашка биоскопа у којима се приказује филм „Дара из Јасеновца“ присуствовало је око тридесетак људи, а разлози за слабију посету су, уз пандемијске мере које ограничавају број расположивих седишта у биоскопима, били и велики снег и најхладнији дан у години (температура -13 степени Целзијуса), те релативно слаба кампања која је пратила премијерне пројекције.

За очекивати је да ће наредних дана знатно већи број наших људи који живе у Америци бити у прилици да погледа „Дару из Јасеновца“, што ово остварење свакако заслужује. Осим у Чикагу, филм се налази на биоскопском репертоару у Даласу, Финиксу, Милвокију, Мајамију, Хјустону, Атланти, Денверу и Вест Палм Бичу.

Извор: Sputnik


SA

 

People Directory

William Dorich

Main Areas: Quality Self Publishing

Best Sellers: The Nursing Home Crisis, Defeat Foreclosure, Sleep Seekers, Kosovo, A Brief History of Serbian Music and Jasenovac Then & Now: A Conspiracy of Silence

Career Focus: Publisher, Author, Editor

.
Read more ...

Publishing

Holy Emperor Constantine and the Edict of Milan

by Bishop Athanasius (Yevtich)

In 2013 Christian world celebrates 1700 years since the day when the Providence of God spoke through the holy Emperor Constantine and freedom was given to the Christian faith. Commemorating the 1700 years since the Edict of Milan of 313, Sebastian Press of the Western American Diocese of the Serbian Orthodox Church published a book by Bishop Athanasius Yevtich, Holy Emperor Constantine and the Edict of Milan. The book has 72 pages and was translated by Popadija Aleksandra Petrovich. This excellent overview of the historical circumstances that lead to the conversion of the first Christian emperor and to the publication of a document that was called "Edict of Milan", was originally published in Serbian by the Brotherhood of St. Simeon the Myrrh-gusher, Vrnjci 2013. “The Edict of Milan” is calling on civil authorities everywhere to respect the right of believers to worship freely and to express their faith publicly.

The publication of this beautiful pocket-size, full-color, English-language book, has been compiled and designed by Bishop Athanasius Yevtich, a disciple of the great twentieth-century theologian Archimandrite Justin Popovich. Bishop Athanasius' thought combines adherence to the teachings of the Church Fathers with a vibrant faith, knowledge of history, and a profound experience of Christ in the Church.

In the conclusion of the book, the author states:"The era of St. Constantine and his mother St. Helena, marks the beginning of what history refers to as Roman, Christian Empire, which was named Byzantium only in recent times in the West. In fact, this was the conception of a Christian Europe. Christian Byzantine culture had a critical effect on Europe; Europe was its heir, and then consciously forgot it. Europe inherited many Byzantine treasures, but unfortunately, also robbed and plundered many others for its own treasuries and museums – not only during the Crusades, but during colonial rule in the Byzantine lands as well. We, the Orthodox Slavs, received a great heritage of the Orthodox Christian East from Byzantium. Primarily, Christ’s Gospel, His faith and His Church, and then, among other things, the Cyrillic alphabet, too."