A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Легат најпознатијег холивудског Србина у Југословенској кинотеци

У дану када је поново успостављена директна авио-линија између Србије и САД, на релацији Београд–Њујорк, у Југословенској кинотеци у Београду отворен је легат најпознатијег холивудског Србина – Карла Малдена. Кинотека је постала богатија за личне предмете и успомене из дуге и плодне каријере славног америчког глумца и оскаровца.

Отварању легата уметника, који је као Младен Секуловић увек био поносан на своје српско порекло, присуствовали су министар културе Иван Тасовац, продуцент Дан Тана, глумчева унука Емили Дорнер и директор Кинотеке Југослав Пантелић.

Међу стварима које је Дорнер предала Кинотеци су и писмо које је Малден добио од Марлона Бранда, шешир који је носио у серији „Улице Сан Франциска” и плакета са звездом са холивудске стазе славних, а у плану је да догодине, посредством Тане, стигне и статуета Оскара коју је Малден 1952. освојио за најбољу споредну улогу, за лик Мича у чувеном филму „Трамвај звани жеља” Елије Казана.

Министар Тасовац истакао је да када год гледа неко од ремек-дела у којима је играо Карл Малден, неизбежна асоцијација му је снага воље.

– Оно што је Малдена чинило још већим јесте да никад није заборавио своје корене и што је увек са поносом истицао своје српско порекло – рекао је Тасовац и додао да је глумац често говорио да је радохолик, да се не стиди ниједне од својих улога и да га то одржава у животу.

Дан Тана је указао да је глумац цео живот провео као поносни Србин.

– Карл је у уметности био оно што је Тесла био у науци, или што је данас Ђоковић у тенису. Били смо пријатељи 50 година и говорили смо да је он поносни Србин, а ја Југословен – казао је Тана и додао да је пре месец и по дана успео да убеди Малденову супругу Мону и његове кћерке да неке од личних ствари уступе Југословенској кинотеци.

Глумчева унука Емили Дорнер оценила је да би њен деда био поносан што је она у Србији.

– Долазио је на утакмице да ме гледа како играм и био је редован на нашим породичним вечерама. Гледали смо га на великом платну, на малом екрану, и око нас. Био је свеприсутан. Сваког августа би организовао српски пикник, током ког би нам певао „Тамо далеко”. Био је поносан и скроман човек – рекла је Емили Дорнер.

Конференцији за новинаре у Кинотеци присуствовао је Горан Паскаљевић, редитељ „Сутона” из 1982, јединог филма који је Малден снимио у југословенској, српској копродукцији. У њему је тумачио повратника из Америке у Југославију, а лик се звао Марко Секуловић.

Малден је рођен је 22. марта 1912. у Чикагу од оца Петра Секуловића, емигранта из Билеће (Херцеговина) и мајке Марије чешког порекла. Каријеру је почео у позоришту, прво у Чикагу, а затим у Њујорку. На филму је дебитовао 1940. а током вишедеценијске каријере остварио је више од 70 улога. Уз освојеног Оскара, за ову награду био је номинован и за ролу у класику „На доковима Њујорка”, такође у режији Казана, а сарађивао је и са Џоном Фордом („Јесен Чејена”), Алфредом Хичкоком („Признајем”)… Добитник је награде за животно дело америчког Удружења филмских глумаца (2004), на Булевару славних у Холивуду постоји звезда с његовим именом, а од 1988. до 1993. био је председник Америчке филмске академије у Лос Анђелесу, где је и преминуо 1. јула 2009. године.

Извор: Политика


People Directory

Željko Lučić

Željko Lučić (born 24 February 1968) is a Serbian operatic baritone who has had an active international career since 1993. He was a member of the Serbian National Theatre in Novi Sad from 1993–1998 and at the Frankfurt Opera from 1998-2008. He is particularly well known for his performances in the operas of Giuseppe Verdi; having portrayed a total of 23 leading roles from the great composer's works.

.
Read more ...

Publishing

Holy Emperor Constantine and the Edict of Milan

by Bishop Athanasius (Yevtich)

In 2013 Christian world celebrates 1700 years since the day when the Providence of God spoke through the holy Emperor Constantine and freedom was given to the Christian faith. Commemorating the 1700 years since the Edict of Milan of 313, Sebastian Press of the Western American Diocese of the Serbian Orthodox Church published a book by Bishop Athanasius Yevtich, Holy Emperor Constantine and the Edict of Milan. The book has 72 pages and was translated by Popadija Aleksandra Petrovich. This excellent overview of the historical circumstances that lead to the conversion of the first Christian emperor and to the publication of a document that was called "Edict of Milan", was originally published in Serbian by the Brotherhood of St. Simeon the Myrrh-gusher, Vrnjci 2013. “The Edict of Milan” is calling on civil authorities everywhere to respect the right of believers to worship freely and to express their faith publicly.

The publication of this beautiful pocket-size, full-color, English-language book, has been compiled and designed by Bishop Athanasius Yevtich, a disciple of the great twentieth-century theologian Archimandrite Justin Popovich. Bishop Athanasius' thought combines adherence to the teachings of the Church Fathers with a vibrant faith, knowledge of history, and a profound experience of Christ in the Church.

In the conclusion of the book, the author states:"The era of St. Constantine and his mother St. Helena, marks the beginning of what history refers to as Roman, Christian Empire, which was named Byzantium only in recent times in the West. In fact, this was the conception of a Christian Europe. Christian Byzantine culture had a critical effect on Europe; Europe was its heir, and then consciously forgot it. Europe inherited many Byzantine treasures, but unfortunately, also robbed and plundered many others for its own treasuries and museums – not only during the Crusades, but during colonial rule in the Byzantine lands as well. We, the Orthodox Slavs, received a great heritage of the Orthodox Christian East from Byzantium. Primarily, Christ’s Gospel, His faith and His Church, and then, among other things, the Cyrillic alphabet, too."