A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Легат најпознатијег холивудског Србина у Југословенској кинотеци

У дану када је поново успостављена директна авио-линија између Србије и САД, на релацији Београд–Њујорк, у Југословенској кинотеци у Београду отворен је легат најпознатијег холивудског Србина – Карла Малдена. Кинотека је постала богатија за личне предмете и успомене из дуге и плодне каријере славног америчког глумца и оскаровца.

Отварању легата уметника, који је као Младен Секуловић увек био поносан на своје српско порекло, присуствовали су министар културе Иван Тасовац, продуцент Дан Тана, глумчева унука Емили Дорнер и директор Кинотеке Југослав Пантелић.

Међу стварима које је Дорнер предала Кинотеци су и писмо које је Малден добио од Марлона Бранда, шешир који је носио у серији „Улице Сан Франциска” и плакета са звездом са холивудске стазе славних, а у плану је да догодине, посредством Тане, стигне и статуета Оскара коју је Малден 1952. освојио за најбољу споредну улогу, за лик Мича у чувеном филму „Трамвај звани жеља” Елије Казана.

Министар Тасовац истакао је да када год гледа неко од ремек-дела у којима је играо Карл Малден, неизбежна асоцијација му је снага воље.

– Оно што је Малдена чинило још већим јесте да никад није заборавио своје корене и што је увек са поносом истицао своје српско порекло – рекао је Тасовац и додао да је глумац често говорио да је радохолик, да се не стиди ниједне од својих улога и да га то одржава у животу.

Дан Тана је указао да је глумац цео живот провео као поносни Србин.

– Карл је у уметности био оно што је Тесла био у науци, или што је данас Ђоковић у тенису. Били смо пријатељи 50 година и говорили смо да је он поносни Србин, а ја Југословен – казао је Тана и додао да је пре месец и по дана успео да убеди Малденову супругу Мону и његове кћерке да неке од личних ствари уступе Југословенској кинотеци.

Глумчева унука Емили Дорнер оценила је да би њен деда био поносан што је она у Србији.

– Долазио је на утакмице да ме гледа како играм и био је редован на нашим породичним вечерама. Гледали смо га на великом платну, на малом екрану, и око нас. Био је свеприсутан. Сваког августа би организовао српски пикник, током ког би нам певао „Тамо далеко”. Био је поносан и скроман човек – рекла је Емили Дорнер.

Конференцији за новинаре у Кинотеци присуствовао је Горан Паскаљевић, редитељ „Сутона” из 1982, јединог филма који је Малден снимио у југословенској, српској копродукцији. У њему је тумачио повратника из Америке у Југославију, а лик се звао Марко Секуловић.

Малден је рођен је 22. марта 1912. у Чикагу од оца Петра Секуловића, емигранта из Билеће (Херцеговина) и мајке Марије чешког порекла. Каријеру је почео у позоришту, прво у Чикагу, а затим у Њујорку. На филму је дебитовао 1940. а током вишедеценијске каријере остварио је више од 70 улога. Уз освојеног Оскара, за ову награду био је номинован и за ролу у класику „На доковима Њујорка”, такође у режији Казана, а сарађивао је и са Џоном Фордом („Јесен Чејена”), Алфредом Хичкоком („Признајем”)… Добитник је награде за животно дело америчког Удружења филмских глумаца (2004), на Булевару славних у Холивуду постоји звезда с његовим именом, а од 1988. до 1993. био је председник Америчке филмске академије у Лос Анђелесу, где је и преминуо 1. јула 2009. године.

Извор: Политика


People Directory

Svetozar Steve Pejovich

While many Americans don’t give their freedom of choice a second thought, Svetozar “Steve” Pejovich has constructed an entire economic philosophy around the concept.

Born in Belgrade, Yugoslavia, during the reign of the Nazis and raised under the oppression of the post-war Socialist regime, he knew first-hand the privations of not being able to exercise the rights many U.S. citizens take for granted.

.
Read more ...

Publishing

Knowing the Purpose of Creation through the Resurrection

Proceedings of the Symposium on St. Maximus the Confessor

The present volume is a collection of presentations delivered at the St Maximus the Confessor International Symposium held in Belgrade at the University of Belgrade from 18 to 21 October 2012. The Belgrade Symposium brought together the following speakers: Demetrios Bathrellos, Grigory Benevitch, Calinic Berger, Paul Blowers, David Bradshaw, Adam Cooper, Brian Daley, Paul Gavrilyuk, Atanasije Jevtić, Joshua Lollar, Andrew Louth, John Panteleimon Manoussakis, Maximos of Simonopetra, Ignatije Midić, Pascal Mueller-Jourdan, Alexei Nesteruk, Aristotle Papanikolaou, George Parsenios, Philipp Gabriel Renczes, Nino Sakvarelidze, Torstein Tollefsen, George Varvatsoulias, Maxim Vasiljević, Christos Yannaras, and John Zizioulas. The papers and discussions in this volume of the proceedings of the Belgrade Symposium amply attest to the reputation of Saint Maximus the Confessor as the most universal spirit of the seventh century, and perhaps the greatest thinker of the Church. Twenty eight studies have been gathered in the present volume, which is organized into eight chapters, each of them corresponding to the proceedings of the Symposium, all of which are of intense interest and importance. Chapter One brings to light new evidence regarding the sources, influences, and appropriations of St Maximus’ teaching. His mediatorial role as one of the few genuinely ecumenical theologians of the patristic era is acknowledged and affirmed. Chapter Two offers some crucial clarifications on the relationship between person, nature, and freedom. In Chapter Three we find substantial discussion on body, pathos, love, eros, etc. New interpretive paradigms and insights are proposed in Chapter Four, while the next chapter presents the Confessor’s cosmological perspective in light of modern scientific discoveries. Some important ontological and ecclesiological issues are discussed in Chapter Six, while in Chapter Seven we are able to see what contemporary synthesis is possible through St Maximus’ thought. Chapter Eight offers further readings by engaging younger scholars who did not present their papers at the conference but whose studies were accepted by the organizers. In the final paper we find an important overview of the Symposium with a description of the conference’s flow. In an age of plurality and division, it is particularly important to know what our Tradition—shaped by the Fathers—can teach us. In any such endeavor, Saint Maximus the Confessor stands out as the most important theologian of the so-called Byzantine period. Yet his theology, assimilated and incorporated by Tradition, has relevance beyond any single historical period; in fact, the Confessor’s efforts to mediate between East and West distinguish his work as vital for contemporary theological discourse.