A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Како препознати сексуално насиље над децом

Уз подршку Уницефа и Друштва за дечју и адолесцентну психијатрију Србије, у нашој земљи се спроводи програм обуке педијатара, лекара ургентне медицине, медицинских сестара, психолога, социјалних радника, педагога и наставника, како би се оспособили да адекватно реагују и помогну сексуално злостављаним малишанима

Сваки трећи педијатар који је учествовао у анкети спроведеној под покровитељством Удружења педијатара Србије срео је пацијента који је доживео сексуално насиље. Ауторка ове анкете др Јелисавета Сања Роловић, клинички психолог и психотерапеут, која је супервизор брачне и породичне терапије на Акермановом институту за породицу у Њујорку, ових дана спроводи обуку стручњака Србије како би им помогла да што успешније препознају и да адекватно реагују у случају сексуалног злостављања деце.

„Пројекат је започет уз подршку Уницефа и Друштва за дечју и адолесцентну психијатрију Србије. У првој фази пројекта кроз обуку је прошло више од сто педијатара, лекара ургентне медицине, медицинских сестара, психолога, социјалних радника, педагога и наставника, јер су управо они, поред родитеља, најчешће у контакту с децом”, објашњава наша саговорница.

Др Сања Роловић указује да подаци изведени из прве националне студије о друштвеном одговору на сексуално злостављање Инцест траума центра из Београда говоре да, у просеку, у сваком одељењу седи четворо ђака која су доживели неки вид сексуалног насиља – од додира, преко опсцених телефонских разговора, излагања порнографским садржајима, па све до сексуалног односа. Подаци изведени из Балканске епидемиолошке студије која је спроведена 2013. године говоре да је 12 одсто девојчица и осам процената дечака доживело неку форму сексуалног злостављања.

– Најраспрострањенија предрасуда о сексуалном насиљу која је заједничка и стручњацима и лаицима јесте да се то не дешава толико често, односно да се насиље дешава у сиромашним, алкохоличарским, ромским или породицама које су огрезле у социјалну патологију. Нажалост, сексуално злостављање деце није ретка појава и догађа се у свим друштвеним слојевима. Друга предрасуда јесте да злостављање чини непозната особа. Међутим, реалност је да децу у највећем броју случајева злоставља особа која је детету блиска и у коју дете има поверења. У две трећине пријављених случајева починилац је био члан породице. Трећа предрасуда јесте да покретање разговора са дететом о сексуалном злостављању само погоршава ситуацију. Наиме, и међу стручњацима и међу лаицима доминира уверење „Није моје да се мешам”. Али, чињеница је да је немогуће остати морално неутралан у овом сукобу. Ако прећутите, ви се стављате на страну насилника који очекује да ћутите, као што очекује да дете ћути – упозорава наша саговорница.

А на питање – зашто деца, у највећем броју случајева, не говоре о томе да су сексуално злостављана, др Сања Роловић каже:

„Не можемо очекивати од детета да отворено говори о томе. Оно се плаши да му нико неће веровати, а ако је злостављач неко ко је близак детету или породици, оно брине да ће довести у невољу ту особу уколико проговори. Поред тога, деца верују да су сама одговорна за то што им се дешава односно да је злостављање њихова кривица и стрепе да ће бити кажњена ако о томе проговоре. Веома мала деца немају развијен речник којим би верно пренела шта се дешавало и не разумеју да су активности које су над њима извршене насилне, посебно ако је злостављач све представљао као игру. Нека деца се плаше зато што им злостављач прети да ће физички повредити њега или сестру, брата, мајку. Али, деца пре свега ћуте зато што их нико не пита. Због тога је веома важно да лекар или наставник дете питају шта се дешава ако примете промене у његовом понашању”, објашњава др Роловић.

Искуство говори да се сексуално насиље најчешће открива тако што неко близак примети промене у понашању малишана. Деца која су доживела насиље постају агресивнија или изолованија, њихово понашање постаје сексуализовано и непримерено узрасту и она често мењају расположење према особама које су им блиске. Примера ради, дете које је волело деду одједном одбија да му седи у крилу.

– Ако дете ипак одлучи да повери своју тајну, саопштиће је некоме са ким се осећа сигурно и ономе за кога процењује да ће му поверовати – то може бити мајка, а може и омиљени наставник. Разлог због којег ми спроводимо обуку стручњака који су у контакту са децом јесте да им приближимо како да реагују када им дете наговести или пријави насиље. Јер, када се тајна открије, више ништа неће бити исто у животу те породице. Цео државни апарат улази у породицу – од полиције, преко социјалне заштите и правосуђа и велики је изазов заштитити дете када се то догоди – закључује др Јелисавета Роловић.

Извор: Политика


SA

 

People Directory

Jasmina Vujić


Open Letter in Support of Jasmina Vujic


Prof. Jasmina Vujić, an international member of AESS since 2012, is a Full Professor at the Department of Nuclear Engineering, University of California at Berkeley (USA). She served as the Chair of the NE Department from 2005 to 2009, and was the first female nuclear engineering department chair in the USA. She was the Vice-President and President of NEDHO (Nuclear Engineering Department Heads Organization) in the USA from 2010-2012. She established and directed two university-based research and educational centers: the Berkeley Nuclear Research Center in 2009 and the Nuclear Science and Security Consortium in 2011, with more than 150 collaborating researchers from several leading US universities.

Read more ...

Publishing

On Divine Philanthropy

From Plato to John Chrysostom

by Bishop Danilo Krstic

This book describes the use of the notion of divine philanthropy from its first appearance in Aeschylos and Plato to the highly polyvalent use of it by John Chrysostom. Each page is marked by meticulous scholarship and great insight, lucidity of thought and expression. Bishop Danilo’s principal methodology in examining Chrysostom is a philological analysis of his works in order to grasp all the semantic shades of the concept of philanthropia throughout his vast literary output. The author overviews the observable development of the concept of philanthropia in a research that encompasses nearly seven centuries of literary sources. Peculiar theological connotations are studied in the uses of divine philanthropia both in the classical development from Aeschylos via Plutarch down to Libanius, Themistius of Byzantium and the Emperor Julian, as well as in the biblical development, especially from Philo and the New Testament through Origen and the Cappadocians to Chrysostom.

With this book, the author invites us to re-read Chrysostom’s golden pages on the ineffable philanthropy of God. "There is a modern ring in Chrysostom’s attempt to prove that we are loved—no matter who and where we are—and even infinitely loved, since our Friend and Lover is the infinite Triune God."

The victory of Chrysostom’s use of philanthropia meant the affirmation of ecclesial culture even at the level of Graeco-Roman culture. May we witness the same reality today in the modern techno-scientific world in which we live.