A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Ненада зову да ради за „Аватар 2”

После успешне сарадње са студиом „Активижен” у игри „Кол ов дјути” Ненаду Гојковићу (28) понуђено да дизајнира оружје и возила за нови филм Џејмса Камерона.

Када му је пре две седмице стигао имејл из Холивуда, Ненад Гојковић је прво помислио да је можда реч о некој спам поруци. Испоставило се, међутим, да се филмска компанија Џејмса Камерона „Лајтсторм ентертејнмент” обраћа лично њему.

„Где живите? Да ли можете да радите у Лос Анђелесу?” питао га је Бен Проктер, уметнички директор познат по раду на филмовима „Аватар”, „Матрикс”, „Прометеј” и „Пирати са Кариба”. Тренутно је ангажован на наставцима „Аватара” и позвао је српског дизајнера да креира оружје и возила за други део научнофантастичне приче која се одиграва на планети Пандори.

– Био сам у неверици када сам добио имејл. Баш сам био узбуђен. Бен Проктер је рекао да бих радио реквизите, оружје и возила. Посебно ми је драго за возила и разне летелице, што ваздушне, што свемирске, јер то јаком волим да радим. Мада, ишао бих да радим и канту за ђубре за њих – каже у шали Гојковић (28), Београђанин коме су снови почели да се остварују пре две године.

Тада је самоуки дизајнер, који је учио из књига и са интернета, добио позив да ради за једну од најпознатијих видео-игара „Кол ов дјути” (Call of Duty). Студију „Активижен” допао се његов портфолио на онлајн платформи Artstation.com. Ангажовали су га да ради оружје, возила и такозване пропсе, предмете попут кутија и буради, за последњи наставaк „Infinity Warfare”.

Прво би му послали кратак опис шта им конкретно треба, уз фотографије као референцу. Онда би изабрали једну од његових десет скица и тако за сваки дизајн.

Радио је 18 месеци као фриленсер, из Београда. У случају „Аватара” претпоставља да би више волели да га виде у Лос Анђелесу јер велики холивудски студији неће да ризикују да слике негде „процуре”. Ипак, уколико буде проблема са визом, амерички филмаџија је навео да постоји могућност да Ненад Гојковић ради и одавде, из Србије.

Гојковића је почео да занима дизајн за индустрију забаве док је био средњошколац у електротехничкој школи. На интернету је нашао у то време једини сајт за ову област дизајна познату као концепт арт. Ишао је и на курс моделовања у школу коју је држао један наш познати дизајнер, али је после због родитеља, који тада нису веровали да цртање оружја може да буде профитабилно, уписао пољопривредни факултет. Напустио га је већ на другом семестру и посветио се својој страсти.

Када је почео да користи „Скечап”, пронашли су га људи из „Активижена”. Наш саговорник каже да је један од разлога што су га одабрали и то што ради у овом програму техником која је врло брза и ефикасна.

Млади дизајнер нада се да ће његов пример бити инспирација и мотивација за друге дизајнере који у Србији вредно и квалитетно раде. Да ће видети да није немогуће да се добију и највећи пројекти. Неки од њих су већ постигли успех. Милан Николић ради ликове за „Близард”, а Бојан Котурановић дизајн оружја за једну велику игру за познати студио, за сада под обавезом тајности.

– Све у свему, одлично се пробијамо у индустрији у коју смо малтене тек ушли и верујем да ће тако бити и убудуће – каже Гојковић.

Као сопствене узоре помиње ветерана Фенга Зуа, Сингапурца који је радио за „Ратове звезда”, и још много високобуџетних филмова, као и Сида Мида, који је радио дизајн возила за „Блејд ранера” Ридлија Скота, класика из 1982. године.

Не искључује ни могућност да једног дана ради дизајн за право оружје или аутомобиле, јер се, како каже, дешава да се представници ауто и војне индустрије обрате дизајнерима који раде за филм и видео-игре.

Дневнице и по 1.000 долара

Упитан да ли је у малим земљама јефтина радна снага и за индустрију забаве, Гојковић одговара да је и сам помислио да то може да буде један од разлога што су га позвали да ради за игру „Кол ов дјути”, али да је дизајн свакако пресудан.

– Постоји и неки стандард испод кога се не иде. Пријатељи из света кажу да не треба да потцењујемо себе зато што смо из Србије. Али искуство је важно. Дневнице за фриленс у овој професији крећу се између 300 и 1.000 долара, а тачна цифра зависи од тога на колико сте виском нивоу и о колико великом пројекту се ради – каже Гојковић.

Извор: Политика

People Directory

Mitchell Paige

Mitchell Paige was awarded the Congressional Medal of Honor for his heroic efforts on Oct. 26th, 1942 at Guadalcanal in the Solomon Islands.

Col. Paige was born in a small western Pennsylvania town of Charleroi, near the Ohio state line. His parents were Serb immigrants who came to the U.S. around the turn of the 20th century from the Serbian Vojna Krajina, which was back then a part of the Austro-Hungarian Empire. .

Read more ...

Publishing

Knowing the Purpose of Creation through the Resurrection

Proceedings of the Symposium on St. Maximus the Confessor

The present volume is a collection of presentations delivered at the St Maximus the Confessor International Symposium held in Belgrade at the University of Belgrade from 18 to 21 October 2012. The Belgrade Symposium brought together the following speakers: Demetrios Bathrellos, Grigory Benevitch, Calinic Berger, Paul Blowers, David Bradshaw, Adam Cooper, Brian Daley, Paul Gavrilyuk, Atanasije Jevtić, Joshua Lollar, Andrew Louth, John Panteleimon Manoussakis, Maximos of Simonopetra, Ignatije Midić, Pascal Mueller-Jourdan, Alexei Nesteruk, Aristotle Papanikolaou, George Parsenios, Philipp Gabriel Renczes, Nino Sakvarelidze, Torstein Tollefsen, George Varvatsoulias, Maxim Vasiljević, Christos Yannaras, and John Zizioulas. The papers and discussions in this volume of the proceedings of the Belgrade Symposium amply attest to the reputation of Saint Maximus the Confessor as the most universal spirit of the seventh century, and perhaps the greatest thinker of the Church. Twenty eight studies have been gathered in the present volume, which is organized into eight chapters, each of them corresponding to the proceedings of the Symposium, all of which are of intense interest and importance. Chapter One brings to light new evidence regarding the sources, influences, and appropriations of St Maximus’ teaching. His mediatorial role as one of the few genuinely ecumenical theologians of the patristic era is acknowledged and affirmed. Chapter Two offers some crucial clarifications on the relationship between person, nature, and freedom. In Chapter Three we find substantial discussion on body, pathos, love, eros, etc. New interpretive paradigms and insights are proposed in Chapter Four, while the next chapter presents the Confessor’s cosmological perspective in light of modern scientific discoveries. Some important ontological and ecclesiological issues are discussed in Chapter Six, while in Chapter Seven we are able to see what contemporary synthesis is possible through St Maximus’ thought. Chapter Eight offers further readings by engaging younger scholars who did not present their papers at the conference but whose studies were accepted by the organizers. In the final paper we find an important overview of the Symposium with a description of the conference’s flow. In an age of plurality and division, it is particularly important to know what our Tradition—shaped by the Fathers—can teach us. In any such endeavor, Saint Maximus the Confessor stands out as the most important theologian of the so-called Byzantine period. Yet his theology, assimilated and incorporated by Tradition, has relevance beyond any single historical period; in fact, the Confessor’s efforts to mediate between East and West distinguish his work as vital for contemporary theological discourse.

.