A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

”Занео си ме љубавном чежњом, Христе, и изменио Твојом љубављу”

Вјечна Ти памјат, приснопамјатне Димитрије!

Пут Православља је испуњен тешкоћама и крстовима, али је то стаза на којој се Бог прославља и Коме се за све благодари – ради Васкрсења. И притом сами себе, једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајемо.

Знали смо да тај дан мора да дође. Дан одласка Димитријевог у покој Божији. И тај тренутак је сада, јер – невидљиве Двери отвориле су се пред њим и одводе га Христу.

Велики човек? Искрени хришћанин? Узорни академик? Уважени музиколог? Да, све то. Али, на јединствен – димитријевски начин.

На димитријевски начин је ученицима Богословије говорио о ономе што професори нису могли или смели. Да је вера – трајна усхићеност Богом. Говорио им је о Светој Гори. И о томе да је Хиландар жариште наше духовности. Говорио и жарио их тим пламеном.

На свој, димитријевски начин учио је своје хористе да поштују вековно Предање Цркве. У димитријевском маниру их је упознавао са аутентичним верујућим људима, од Ремете до Грчке и Русије. Учио их је да Запад уважавају и да га не отписују једним потезом пера. На димитријевски начин.

Можда је понекад његова мирољубивост некима личила на пијетизам а бујајућа духовност на занесеност. Али, њега земља није спречавала да живи на небу – током целог свог живота. На димитријевски начин.

Био је другачији! А такви другачији одлазе, и нема их много међу нама. И ако тугујемо, тугујемо због те празнине и брисања другачијости у ери бесомучног копирања.

То су они што су у свим фазама послератне Србије – комунизам, социјализам, национализам, евроинтеграције – показивали свима да хришћански живот није раздвојеност духовног од световног. Освећују се и душа и тело, и говор и тишина, и делање и тиховање, и присуство и одсуство, и целина и део.

Када год смо га сретали дочекивао нас је осмехом који је стављао до знања да зна наше теме, проблеме, борбе, осећања. Тиме је показивао да нисмо остављени и да су недостижне ствари могуће ако имамо вере. Због те вере је могао да стекне пријатеља међу незнанцима. И да даје духовне савете које подижу из безнађа и воде са оне стране смрти, на обалу есхатолошке слободе.

И да постане доброчинитељ небројеним младим људима који ће се заувек сећати његове личности. Оригиналне. Димитријеве.

Владика Максим

2. август 2020.


SA

 

People Directory

Metropolitan Irinej (Kovačević)

(1963–1998)

Milan Kovačević was born to Sreten and Kristine Kovačević on 6 September, 1914, in the village Vrnčani near Gornji Milanovac in the Kingdom of Serbia. Milan completed primary school in his village, and high school in Gornji Milanovac. After completing the course at the Teachers High School, he served as a teacher in the village Ljutovnica near Gornji Milanovac.

In 1941, during World War II, because he was at that time an army reserve officer, he was taken by the Nazis to a camp in Germany, where he remained until 1945. After the liberation, Milan went to England, where he temporarily attended a seminary in Dorchester.

In 1950, he emigrated to the USA, and he enrolled in the Saint Vladimir’s Orthodox Theological Seminary in New York, and also in Columbia University.

In October, 1953, Milan entered the Serbian Orthodox Monastery of Saint Sava in Libertyville, Illinois. On 30 December, 1953, he was tonsured to be a monk by Archimandrite Firmilian (Ocokoljić), and he was given the name Irinej. On 31 December, 1953, the Monk Irinej was ordained to the Holy Diaconate in the monastery by Bishop Dionisije, while on April, 1954, the Hierodeacon Irinej was ordained to the priesthood in the monastery by Bishop Dionisije. On 31 August, 1956, the Hieromonk Irinej was elevated to the dignity of igumen (abbot).

Read more ...

Publishing

On Divine Philanthropy

From Plato to John Chrysostom

by Bishop Danilo Krstic

This book describes the use of the notion of divine philanthropy from its first appearance in Aeschylos and Plato to the highly polyvalent use of it by John Chrysostom. Each page is marked by meticulous scholarship and great insight, lucidity of thought and expression. Bishop Danilo’s principal methodology in examining Chrysostom is a philological analysis of his works in order to grasp all the semantic shades of the concept of philanthropia throughout his vast literary output. The author overviews the observable development of the concept of philanthropia in a research that encompasses nearly seven centuries of literary sources. Peculiar theological connotations are studied in the uses of divine philanthropia both in the classical development from Aeschylos via Plutarch down to Libanius, Themistius of Byzantium and the Emperor Julian, as well as in the biblical development, especially from Philo and the New Testament through Origen and the Cappadocians to Chrysostom.

With this book, the author invites us to re-read Chrysostom’s golden pages on the ineffable philanthropy of God. "There is a modern ring in Chrysostom’s attempt to prove that we are loved—no matter who and where we are—and even infinitely loved, since our Friend and Lover is the infinite Triune God."

The victory of Chrysostom’s use of philanthropia meant the affirmation of ecclesial culture even at the level of Graeco-Roman culture. May we witness the same reality today in the modern techno-scientific world in which we live.