A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

”Занео си ме љубавном чежњом, Христе, и изменио Твојом љубављу”

Вјечна Ти памјат, приснопамјатне Димитрије!

Пут Православља је испуњен тешкоћама и крстовима, али је то стаза на којој се Бог прославља и Коме се за све благодари – ради Васкрсења. И притом сами себе, једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајемо.

Знали смо да тај дан мора да дође. Дан одласка Димитријевог у покој Божији. И тај тренутак је сада, јер – невидљиве Двери отвориле су се пред њим и одводе га Христу.

Велики човек? Искрени хришћанин? Узорни академик? Уважени музиколог? Да, све то. Али, на јединствен – димитријевски начин.

На димитријевски начин је ученицима Богословије говорио о ономе што професори нису могли или смели. Да је вера – трајна усхићеност Богом. Говорио им је о Светој Гори. И о томе да је Хиландар жариште наше духовности. Говорио и жарио их тим пламеном.

На свој, димитријевски начин учио је своје хористе да поштују вековно Предање Цркве. У димитријевском маниру их је упознавао са аутентичним верујућим људима, од Ремете до Грчке и Русије. Учио их је да Запад уважавају и да га не отписују једним потезом пера. На димитријевски начин.

Можда је понекад његова мирољубивост некима личила на пијетизам а бујајућа духовност на занесеност. Али, њега земља није спречавала да живи на небу – током целог свог живота. На димитријевски начин.

Био је другачији! А такви другачији одлазе, и нема их много међу нама. И ако тугујемо, тугујемо због те празнине и брисања другачијости у ери бесомучног копирања.

То су они што су у свим фазама послератне Србије – комунизам, социјализам, национализам, евроинтеграције – показивали свима да хришћански живот није раздвојеност духовног од световног. Освећују се и душа и тело, и говор и тишина, и делање и тиховање, и присуство и одсуство, и целина и део.

Када год смо га сретали дочекивао нас је осмехом који је стављао до знања да зна наше теме, проблеме, борбе, осећања. Тиме је показивао да нисмо остављени и да су недостижне ствари могуће ако имамо вере. Због те вере је могао да стекне пријатеља међу незнанцима. И да даје духовне савете које подижу из безнађа и воде са оне стране смрти, на обалу есхатолошке слободе.

И да постане доброчинитељ небројеним младим људима који ће се заувек сећати његове личности. Оригиналне. Димитријеве.

Владика Максим

2. август 2020.


SA

 

People Directory

Andrei Simic

Education:

  • Ph.D. Social Anthropology, University of California, Berkeley, 1970

Academic Employment:

  • Professor of Anthropology, University of Southern California, 1991

Description of Research:
Summary Statement of Research Interests

  • Professor Simic studies the ethnography of Europe, with a focus on the Balkans and Eastern Europe. His research centers on ethnicity, nationalism, and post-Communist society with particular emphasis on former Yugoslavia. His other specialties include the study of American ethnic groups, cross-cultural gerontology, and visual anthropology.

Research Keywords

  • Balkans and Eastern Europe, Ethnicity, Nationalism, Post-Communist Society, Cross-cultural Gerontology, Visual Anthropology
.
Read more ...

Publishing

The One and the Many

Studies of God, Man, the Church, and the World today

by Metropolitan John D. Zizioulas

This volume offers a collection of Zizioulas articles which have appeared mostly in English, and which present his trinianatarian doctrine of God, as well as his theological account of the Church as the place in which freedom and communion are actualized. The title, The One and the Many, suggests the idea of a profound relationship that exists between the Persons in the Holy Trinity, between Christ and the Church, between one Catholic Church and many catholic Churches. On each of these levels of communion, each one is called to receive from one another and indeed to receive one another. And while this is understandable at the Triadological and Christological levels, it raises all sorts of fundamental ecclesiological questions, since the highest point of unity in this context is both the mutual ecclesial-eucharistic recognition and agreement on doctrine and canonical-eccelesiological organization.

Read more ...