A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Нека му је Царство Небеско широм отворено!

Вечни покој о. Душану Буњевићу, Сан Франциско, 2. јануара 2021.г.

Блажен је пут којим данас одлази блаженоупокојени протојереј Душан, јер му се припреми место покоја! Блажен је пут душе његове ка Господу његовом, код Кога ће почивати у миру и радости живота вечног. Јер је Господ зато и створио људско биће — за живот вечни и радост вечну.

Испраћамо данас на пут једног човека који је говорио: ”Сваки смртник има своје успоне и падове—али је Господ велики”. У овим искреним речима, за оне који су га знали, препознатљив је добри отац Душан Буњевић, српски свештеник са обале Пацифика, који је повезао и у срцу свагда носио Босну и Сарајево, Јужну Србију и Ниш, централну Србију и Београд, Далмацију и Дубровник, Српску Херцеговину и Мостар, православну Грчку и Атину, потом Француску и Париз као и Индијану и Геру. Највише је ипак свештеничког живота провео у Сан Франциску, где је и завршио свој земаљски пут. У свему томе, највећа брига му је био његов православни српски род.

Одговор на питање о његовом духовном сензибилитету и његова дела човекољубља лежи у чињеници да је и сам био страдалник: одлежао је вишегодишњу робију у комунистичком режиму, а онда као политички избеглица стекао је јеванђељски осећај за страдалнике.

Као велики патриота, родољуб, много је волео великане наше историје: Св. Саву, владаре и архиепископе, св. кнеза Лазара и Косовске јунаке, Св. Василија Острошког и Св. Петра Цетињског, великог Његоша, Николаја и Јустина, краља Петра и Александра, Јована Дучића, Генерала Дражу Михаиловића, Владику Атанасија Херцеговачког и митрополита Амфилохија… То исто живо осећање љубави за жртве, за пале мученике вере, правде и слободе, пројавио је заједно са својом дивном протиницом Љиљаном, његовом љубом и ослонцем, када су честим прилозима помагали српску децу у Србији и на Косовска земља, која је за њих била символ Свете Земље библијске, у коју је Господ положен и из које је васкрсао. Волео је светитеље Сан Франциска – Севастијана и Јована (Шангајског) – овог последњег је и познавао.

Дружење са њим је било задовољство: био је пажљив саговорник, пун разумевања и поштовања, у спрези са искуством пуним увида у историју, културу, философију, теологију, науку… Упркос тешком животном подвигу, успео је да стекне шире образовање, па је отац Душан кроз живот многе књиге прочитао, а имао је ретку природну мудрост, а био је, уз то, дародавац и мецена наше епархијске издавачке куће Севастијан прес.

Подржавао је Коло Српских Сестара, које су попут јеванђелских жена Мироносица, служиле Христу и Цркви…

Радовао се деци, па му благодаримо што је као Господњи човек, и њих Господу приводио, још од 1960 када је организовао и водио недељну српску школу при цркви Св. Саве у Гери, Индијана. Дете као младост људског бића најжедније је живота, љубави, знања, радости. А то значи да је најгладније и најжедније Бога, јер је живот и љубав и знање и радост од Бога, у Богу и са Богом. Зато је Господ Христос и рекао: Пустите децу, и не браните им да долазе к Мени, јер је таквих Царство Небеско (Мт.19,14). Стога су његове речи деци, посебно у летњем Кампу у Џексону, биле као мелем на душу и срце, као животодавни и радостотворни пелцер прицепљења на извор новог живота.

Радовао се обновљењу светосавља после пада комунизма, и бдео над стањем Српског народа. Можемо замислити колико се радовао паду комунизма у Србији и исцељењу српског раскола у Америци, али исто тако и колико је туговао када су евроамеричке бомбе загађивале ваздух његовог народа односећи многе недужне жртве.

Волео је све православне хришћане на обали Западне Америке. Туговао због новог претварања Аја Софије у џамију…

Иако у познијим годинама није могао да служи целу Литургију, као истински свештеник је увек прилазио Причешћу да би се приопштавао Господу. За излаз пред Господа Христа, о. Душан се, пред сами одлазак у болницу, у болести достојно припремио Светим Причешћем.

Ако је као човек, који тело носи и у свету живи, понекад можда и посртао, није такав остајао, него је устајао и усправљао се, и ишао даље гледајући у лице Господа свога, и у светлости Спасовог лица умивао лице своје покајањем. Није памтио свађе и размирице нити је био злопамтљив. То су приметили сви који су га познавали.

Знао је о. Душан да у српским земљама не живе и расту само славни Срби, честити богопоштоватељи и христослужитељи, него расту и разна друга ишчадија, али се у Божју житницу Небеске Србије, која је Небески Јерусалим сабирају само синови Царства. И Српска земља је њива, као и свака Божја њива овога света, са пшеницом и кукољем, али он није видео само кукољ и чкаљ и трње. Гледао је оно најбоље. И био поносан, на данашње Србе, попут Новака Ђоковића…

И док га данас испраћамо у Царство Небеско, полажући му тело у православну Америчку земљу, молимо се Господу да пример о. Душана у одстојавању вере, образа и достојанства људског и свенародног, буде свагда пред очима свих нас, његове млађе сабраће – свештенства ове Епархије.

Блажен је пут покоја и тела његовог многонапаћеног, јер се полаже у руско-српско православно гробље у Колми, пуно светих костију благочестивих хришћана Калифорније.

Хвала Ти, оче Душане, за све што си учинио, хвала Ти, што си као живи пример Јеванђеља ходио. Хвала Ти за ову светињу овде, храм Светог Јована Крститеља, који си оставио садашњем и будућим поколењима ”да се у њем’ служи Литургија, оног свијета, као и овога”.

Нека му је Царство Небеско широм отворено, и мајчица земља лака, и душа проста, а од нас велико хвала!

Вечан му спомен!


SA

 

People Directory

Vasa Mihich

A senior Professor of Design at the University of California, Los Angeles, Vasa is an innovative, internationally known sculptor whose creative work explores the three dimensional interactions of light and color. With an advanced understanding of optical complexities, Vasa has become, in the words of Henry Seldis, former art critic of The Los Angeles Times, "the most sensuous and sensational colorist of the southern California artists working in plastic."

. Read more ...

Publishing

Notes On Ecumenism

Written in 1972 by St. Abba Justin Popovich, edited by Bishop Athanasius Yevtich, translated from Serbian by Aleksandra Stojanovich, and proofread by Fr Miroljub Ruzich

Abba Justin’s manuscript legacy (on which Bishop Athanasius have been working for a couple of years preparing an edition of The Complete Works ), also includes a parcel of sheets/small sheets of paper (in the 1/4 A4 size) with the notes on Ecumenism (written in pencil and dating from the period when he was working on his book “The Orthodox Church and Ecumenism”; there are also references to the writings of St. Bishop Nikolai [Velimirovich], short excerpts copied from his Sermons, some of which were quoted in the book).

The editor presents the Notes authentically, as he has found them in the manuscripts (his words inserted in the text, as clarification, are put between the slashes /…/; all the footnotes are ours).—In the appendix are present the facsimiles of the majority of Abba’s Notes which were supposed to be included in his book On Ecumenism (written in haste then, but now significantly supplemented with these Notes. The Notes make evident the full extent of Justin’s profundity as a theologian and ecclesiologist of the authentic Orthodoxy).—The real Justin is present in these Notes: by his original language, style, literature, polemics, philosophy, theology, and above all by his confession of the God-man Christ and His Church. He confesses his faith, tradition, experience and his perspective on man, on the world and on Europe—invariably in the Church and from the Church, in the God-man Christ and from Him, just as he did in all of his writings and in his entire life and theologizing.