A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Нека му је Царство Небеско широм отворено!

Вечни покој о. Душану Буњевићу, Сан Франциско, 2. јануара 2021.г.

Блажен је пут којим данас одлази блаженоупокојени протојереј Душан, јер му се припреми место покоја! Блажен је пут душе његове ка Господу његовом, код Кога ће почивати у миру и радости живота вечног. Јер је Господ зато и створио људско биће — за живот вечни и радост вечну.

Испраћамо данас на пут једног човека који је говорио: ”Сваки смртник има своје успоне и падове—али је Господ велики”. У овим искреним речима, за оне који су га знали, препознатљив је добри отац Душан Буњевић, српски свештеник са обале Пацифика, који је повезао и у срцу свагда носио Босну и Сарајево, Јужну Србију и Ниш, централну Србију и Београд, Далмацију и Дубровник, Српску Херцеговину и Мостар, православну Грчку и Атину, потом Француску и Париз као и Индијану и Геру. Највише је ипак свештеничког живота провео у Сан Франциску, где је и завршио свој земаљски пут. У свему томе, највећа брига му је био његов православни српски род.

Одговор на питање о његовом духовном сензибилитету и његова дела човекољубља лежи у чињеници да је и сам био страдалник: одлежао је вишегодишњу робију у комунистичком режиму, а онда као политички избеглица стекао је јеванђељски осећај за страдалнике.

Као велики патриота, родољуб, много је волео великане наше историје: Св. Саву, владаре и архиепископе, св. кнеза Лазара и Косовске јунаке, Св. Василија Острошког и Св. Петра Цетињског, великог Његоша, Николаја и Јустина, краља Петра и Александра, Јована Дучића, Генерала Дражу Михаиловића, Владику Атанасија Херцеговачког и митрополита Амфилохија… То исто живо осећање љубави за жртве, за пале мученике вере, правде и слободе, пројавио је заједно са својом дивном протиницом Љиљаном, његовом љубом и ослонцем, када су честим прилозима помагали српску децу у Србији и на Косовска земља, која је за њих била символ Свете Земље библијске, у коју је Господ положен и из које је васкрсао. Волео је светитеље Сан Франциска – Севастијана и Јована (Шангајског) – овог последњег је и познавао.

Дружење са њим је било задовољство: био је пажљив саговорник, пун разумевања и поштовања, у спрези са искуством пуним увида у историју, културу, философију, теологију, науку… Упркос тешком животном подвигу, успео је да стекне шире образовање, па је отац Душан кроз живот многе књиге прочитао, а имао је ретку природну мудрост, а био је, уз то, дародавац и мецена наше епархијске издавачке куће Севастијан прес.

Подржавао је Коло Српских Сестара, које су попут јеванђелских жена Мироносица, служиле Христу и Цркви…

Радовао се деци, па му благодаримо што је као Господњи човек, и њих Господу приводио, још од 1960 када је организовао и водио недељну српску школу при цркви Св. Саве у Гери, Индијана. Дете као младост људског бића најжедније је живота, љубави, знања, радости. А то значи да је најгладније и најжедније Бога, јер је живот и љубав и знање и радост од Бога, у Богу и са Богом. Зато је Господ Христос и рекао: Пустите децу, и не браните им да долазе к Мени, јер је таквих Царство Небеско (Мт.19,14). Стога су његове речи деци, посебно у летњем Кампу у Џексону, биле као мелем на душу и срце, као животодавни и радостотворни пелцер прицепљења на извор новог живота.

Радовао се обновљењу светосавља после пада комунизма, и бдео над стањем Српског народа. Можемо замислити колико се радовао паду комунизма у Србији и исцељењу српског раскола у Америци, али исто тако и колико је туговао када су евроамеричке бомбе загађивале ваздух његовог народа односећи многе недужне жртве.

Волео је све православне хришћане на обали Западне Америке. Туговао због новог претварања Аја Софије у џамију…

Иако у познијим годинама није могао да служи целу Литургију, као истински свештеник је увек прилазио Причешћу да би се приопштавао Господу. За излаз пред Господа Христа, о. Душан се, пред сами одлазак у болницу, у болести достојно припремио Светим Причешћем.

Ако је као човек, који тело носи и у свету живи, понекад можда и посртао, није такав остајао, него је устајао и усправљао се, и ишао даље гледајући у лице Господа свога, и у светлости Спасовог лица умивао лице своје покајањем. Није памтио свађе и размирице нити је био злопамтљив. То су приметили сви који су га познавали.

Знао је о. Душан да у српским земљама не живе и расту само славни Срби, честити богопоштоватељи и христослужитељи, него расту и разна друга ишчадија, али се у Божју житницу Небеске Србије, која је Небески Јерусалим сабирају само синови Царства. И Српска земља је њива, као и свака Божја њива овога света, са пшеницом и кукољем, али он није видео само кукољ и чкаљ и трње. Гледао је оно најбоље. И био поносан, на данашње Србе, попут Новака Ђоковића…

И док га данас испраћамо у Царство Небеско, полажући му тело у православну Америчку земљу, молимо се Господу да пример о. Душана у одстојавању вере, образа и достојанства људског и свенародног, буде свагда пред очима свих нас, његове млађе сабраће – свештенства ове Епархије.

Блажен је пут покоја и тела његовог многонапаћеног, јер се полаже у руско-српско православно гробље у Колми, пуно светих костију благочестивих хришћана Калифорније.

Хвала Ти, оче Душане, за све што си учинио, хвала Ти, што си као живи пример Јеванђеља ходио. Хвала Ти за ову светињу овде, храм Светог Јована Крститеља, који си оставио садашњем и будућим поколењима ”да се у њем’ служи Литургија, оног свијета, као и овога”.

Нека му је Царство Небеско широм отворено, и мајчица земља лака, и душа проста, а од нас велико хвала!

Вечан му спомен!


SA

 

People Directory

Milan Oklopdžić - Mika Oklop

Anyone who knew Oklop's work would recognize his writing voice in one of his last messages to me, from San Francisco: "Things are tough, okay? WE WILL SURVIVE," followed by a link to a pop site called Hello I'm Special. In just this much we have his characteristic gee-whiz American idiom, the challenge to the reader to take "a straight answer"; the capital letters parodying the optimism he knew to be misplaced but felt; the brave-but-haunted air, the implied critique, the determined playfulness; the sense of the intrepid, the romantic, the contemporary, the doomed, the broken-hearted.

.
Read more ...

Publishing

Serbian Americans: History—Culture—Press

by Krinka Vidaković-Petrov, translated from Serbian by Milina Jovanović

Learned, lucid, and deeply perceptive, SERBIAN AMERICANS is an immensely rewarding and readable book, which will give historians invaluable new insights, and general readers exciting new ways to approach the history​ of Serbian printed media. Serbian immigration to the U.S. started dates from the first few decades of 19th c. The first papers were published in San Francisco starting in 1893. During the years of the most intense politicization of the Serbian American community, the Serbian printed media developed quickly with a growing number of daily, weekly, monthly and yearly publications. Newspapers were published in Serbian print shops, while the development of printing presses was a precondition for the growth of publishing in general. Among them were various kinds of books: classical Serbian literature, folksong collections, political pamphlets, works of the earliest Serbian American writers in America (poetry, prose and plays), first translations from English to Serbian, books about Serb immigrants, dictionaries, textbooks, primers, etc.

Read more ...