Георгије Флоровски против диктата и понављања
Реч на представљању Сабраних дела о. Георгија Флоровског
Сајам књига, Београд 2018. године
Мој први сусрет са Флоровскијевим делима био је читање његове студије „Твар и тварност“. Привучен дубином његове мисли и увида, посветио сам се превођењу тог дела на српски. Сећам се како сам оне професоре нашег Православног богословског факултета који су знали руски запиткивао о значењу појединих речи. Потом ме је Владика будимски Данило (Крстић), иначе Флоровскијев ученик, уводио у појединости везане за личност и богословље незаборавног Георгија. Називао га је „васељенски протојереј“. Од њега сам први пут и чуо да је Флоровски кориговао застрањења софијаниста и како је то чинио кроз своје студије „Твар и тварност“ и сл. Иако се често Флоровски ставља насупрот Булгакову, треба истаћи да ћемо на основу ових сабраних дела наићи на много суптилнију слику. У Путевима руског богословља он каже да се од Булгакова може ићи у сва правца: ка Шелингу и Неоплатонизму или ка Оцима и Великој Цркви. Флоровски је рекао да је Булгаков у суштини изабрао други пут и да је то била његова „историјска супериорност“. Такође, вредно је поменути да је Флоровскијево прво спомињање „неопатристичке синтезе“ из 1948 „Legacy and Task of Orthodox Theology“, повезано са његовом похвалом како Булгакова тако и Соловјева.