Ваше Преосвештенство, поштовани Оци, домаћини Ђорђе и Миро, уважени гости, даме и господо, браћо и сестре, изузетна ми је част да присуствујем овом свечаном скупу на позив господина Славка Пановића, дугогодишњег председника Српске народне одбране.
Ове године се навршава 100 година од оснивања Српске народне одбране у Америци, чији је оснивач и први председник био наш велики научник и патриота Михајло Пупин (9. октобар 1854 – 12. март 1935).
На данашњи дан (28. јун 2014) се навршава тачно 100 година од атентата на аустроугарског престолонаследника у Сарајеву, када је Гаврило Принцип из групе од шесторице атентатора (петорице Срба и једног босанског муслимана), чланова Младе Босне, убио надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију. Аустроугарска је упутила Србији прво ултиматум, који Србија није могла да прихвати, и 28. јула 1914. године Аустроугарска је објавила рат Србији.
Само дан касније, почело је бомбардовање Београда, да би 12. августа кренуо напад преко реке Дрине. Ту се десила и чувена Церска битка, која је трајала од 15. до 19. августа, када су се поражене аустроугарске трупе повукле преко Дрине. То је била прва победа Савезника у Првом светском рату. Русија је притекла у помоћ Србији, а Немачка Аустроугарској. Немачка је објавила рат Русији 1. августа, Француској 3. августа и Белгији 4. августа. Велика Британија је такође ушла у рат на страни Србије, Русије, Француске и Белгије.
Први светски рат је трајао 4 године и донео је Србији велика разарања, али и велике победе, огромне људске жртве, али и велики углед у свету. Више од 900 хиљада Срба је погинуло или умрло у овом Великом рату, што је представљало око 20% српског становништва у то време.
Михајло Пупин, који је већ тада био угледан научник и веома познат и признат у српској дијаспори у САД, усмерио је све своје снаге да помогне српском народу у отаџбини. Указом краља Петра, у пролеће 1911. године Пупин је постављен за почасног конзула Србије у САД.
Мало је познато да је Пупин био гарант разних српских војних мисија за куповину оружја, муниције, опреме и другог војног материјала ради опремања српске војске на Солунском фронту – америчким и другим трговцима је заложио целу своју имовину као гаранцију да ће рачуни бити исплаћени! [2]
По завршетку Првог светског рата, Пупин је имао великог утицаја у решавању територијалних питања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је створена на Мировној конференцији у Паризу 1919. године, баш због свог великог угледа у САД и познанства са Председником САД Вудро Вилсоном. У току Првог светског рада, због свог великог научног угледа и патената у области комуникација, Пупин је изабран за члана ратног Државног савета за аеронаутику, и био је председник подкомитета за развој ефикасних комуникација између авиона у лету. Због тога је Пашић позвао Пупина да дође у Париз и помогне српској делегацији у раду, те је Пупин дошао 10. априла 1919. године и остао 7 недеља. Он је 19. априла предао меморандум председнику САД Вудроу Вилсону, предлажући етнички принцип разграничења и права народа на самоопредељење. На тај начин је Пупин пресудно утицао да Западни Банат не уђе у састав Румуније која је то захтевала. Слично је било и у вези Барање и Међумурја које је тражила Мађарска, као и Бледа и Бледске котлине, коју је тражила Италија. Пупин је такође од америчке делегације тражио да се читава Далмација и читава Истра уступе тадашњој Краљевини СХС. [2]
Пупин за ове своје велике заслуге никада није добио заслужена признања од српске државе. Тачно је да је за живота добио одликовање Белог орла Првог реда од Краља Александра (1930), али се и данас више зна о његовим научним достигнућима него о његовим огромним заслугама за српски народ.
Рана младост и образовање
Михајло Пупин је био изванредан научник, проналазач, угледни професор на Универзитету Колумбија, који припада групи са још три српска врхунска научника у области природних наука, који су дали непроцењиве доприносе напретку целог света:
Мада Михајлов отац Коста није био срећан да прати сина на далеки пут (више га неће ни видети, јер ће убрзо умрети), мајка Пијада је чврсто стајала иза ове одлуке и охрабривала Михајла да крене на пут. Спремила му је две шарене вунене торбе, једну за ствари а другу за печену гуску и векну хлеба. Да му не би било хладно на северу, спремила му је кожух од овчије коже са крзном и црну шубару такође од овчије коже. Мајка му је често причала о Светом Сави, а пред пут је рекла Михајлу да јој се Свети Сава приказао у сну, те да је ставио руку на дечакову главу и да је рекао: "Кћери Пијада, твој син је прерастао Идвор. Мораш га пустити да оде. Мораће пуно да учи и да стекне знања, али га велика дела чекају." [8]
После само годину дана проведених у Прагу, изненада му умире отац, и Пупин одлучује да остави све и крене за Америку у марту 1874. године. Знао је да мајка Олимпијада неће моћи ништа да му шаље, јер је остала да гаји 4 његова брата и 5 сестара. Да би скупио 36 шилинга за пут, продао је све што је могао, и књиге и постељину, свој кожух и капу. Пут преко океана је преживео јер се није одвајао од димњака на палуби брода где је могао да се греје.
Стигао је у Њујорк са 5 центи у џепу, без знања језика, без познавања икога, али са великом жељом да преживи и да нађе начина да се даље школује. У САД је следећих пет година радио као физички радник на доковима Њујорка, на фарми у Делавера Ситију, убацивао је угаљ, радио у фабрикама, и паралелно учио енглески, грчки и латински језик и друге предмете у вечерњој школи и уз помоћ пријатеља. Пет година од доласка у САД, у јесен 1879. године, са изванредним успехом је положио пријемни испит и био је ослобођен плаћања школарине за студије на Колумбија колеџу у Њујорку. Овај колеџ, који је 1896. године преименован у Универзитет Колумбија, је један од најстаријих америчких приватних универзитета - основан је 1754. године под покровитељством Џорџа II, краља Велике Британије, под именом Краљевски колеџ. Универзитет Колумбија припада групи најелитнијих (најстаријих и најпрестижнијих) приватних америчких универзитета такозване Ајви лиге (Ivy League).
Интересантна ствар се догодила на усменом пријемном испиту из грчког и латинског. Пупин је не само одговарао на питања професора, него је и одрецитовао дугачке делове из Илијаде на грчком и говоре Цицерона на латинском. Професори су били веома изненађени и питали су га како то да толико пуно текстова зна напамет. Пупин је поносно одговорио да Срби необично воле да памте и рецитују поезију. Навео је као пример да су Срби из Црне Горе знали напамет Његошев ”Горски вијенац", као и да су неписмени гуслари које је он слушао у Идвору напамет знали стотине српских народних песама. Сличне слике су се понављале кроз цео Пупинов живот: у свакој прилици је он истицао да је поносан Србин са далеког Балкана, и својим примером је показивао и доказивао да до тада устаљено мишљење о варварским Србима са дивљег Балкана није тачно.
У току четири године студија на Универзитету Колумбија, Пупин се издражавао држањем приватних часова из грчког, математике и осталих предмета, али и из рвања, које је научио као дете, а такође радећи физички тешке послове преко лета, као што је сакупљање летине. У току студија је добио низ награда, и студије је завршио 1883. године са изузетним успехом.
На свом пут за Кембриџ, млади Пупин је веома мало знао о овим новим теоријама у физици, али је био одлучан да студира код Максвела. Његов шок је био огроман када му је на Тринити колеџу речено да је професор Максвел умро пре четири године! Понуђено му је да студира под руководством Лорда Рејлија (Lord Rayleigh, 1842 - 1919), који је заменио Максвела на Катедри за физику, што је млади Пупин умало одбио, правдајући се да није никада чуо за Лорда Рејлија. Млади Пупин наравно тада није могао да зна да ће Лорд Рејли добити Нобелову награду за физику 1904. године! Такође му је препоручено да ће морати још да допуни своје знање из више математике, да би могао да прати предавања Лорд Рејлија и чита Максвелове радове из теорије електромагнетике.
Мада разочаран на почетку, пошто је он дошао у Кембриџ да студира физику а не математику, Пупин је ускоро достигао и престигао студенте у својој класи из више математике, и почео са одушевљењем да проучава Максвелову теорију. To га је упознало са великим француским научницима, како што су Лаплас (Pierre-Simon Laplace, 1749 - 1827), Лагранж (Joseph-Louis Lagrange, 1736 - 1813) и Ампер (Andre-Marie Ampere, 1775 - 1836), те је цело лето провео у Француској да би довољно научио француски и читао њихова дела у оригиналу, нарочито Лагранжову "Механичку аналитику", која му је касније веома помогла при његовим најважнијим открићима.
Пупин је помно пратио сва ова дешавања и журио је да заврши своју тезу, врати се у САД и крене са својим истраживањима у областима електромагнетике.
Пупинова научнa достигнућа
Пупин се вратио у Њујорк 1889. године где га је чекало место професора математичке физике на новооформљеном Електротехничком факултету на Универзитету Колумбија. Пупин ће на Колумбији остати пуних 40 година. Он и његов пријатељ Крокер (Francis Bacon Crocker) су били први професори на Електротехничком факултету и доста су се намучили да убеде универзитетску администрацију да је неопходно уложити средства у експерименталне лабораторије за електротехнику. Већину првих инструмената су куповали из сопственог џепа. Већина његових највећих проналазака се десила управо у тој лабораторији. Кроз ту лабораторију су прошли и многи његови студенти, као што cy Robert Millikan and Irving Langmuir који су касније добили Нобелове награде. Познато је да је после Пупинове смрти 1935. године Лабораторија за физику на Универзитету Колумбија преименована у "Pupin Physics Laboratories". Поред низа великих научних открића, из ове лабораторије је проистекло и 29 нобеловаца.
Пупин је пaтентирaо 24 пронaлaскa, углaвном из телефоније, телегрaфије и рaдио-технике. Први патент је добио 1894. године а последњи 1923. После Рентгеновог открићa X-зрaкa 1895. године, Пупин је међу првима у Америци конструисaо Рентгенов aпaрaт и направио изванредне снимке у јануару 1896. године. Њујоршки хирург, његов пријатељ му је послао пацијента чија је рука била погођена сачмом. Да би направио што бољу слику за што краће време, Пупин је поред фотографске плоче користио и флуоресцентну фолију коју је добио од Едисона. Резултат је био изванредан, веома јасна слика сачме у руци, добијена за десет пута краће време. Флуоресцентна фолија је деловала као појачивач сигнала. То му је донело знaчaјaн углед, јер је по први пут нова технологија била коришћена у медицини, и по први пут су флуоресцентне фолије коришћене заједно са фотографским плочама. То је на неки начин био зачетак медицинске дијагностике коришћењем Рентгенских зрака (medical imaging - roentgenology). [8]
Светску слaву и иметaк стекaо је пронaлaском тзв. Пупинових кaлемовa (1896) - поступкa који je омогућио пренос телефонских сигнaлa нa велике дaљине, што пре његовог открићa није било изводљиво. Ово откриће омогућило је отклањање појачаног шума због штетног дејства капацитивности водова. Проблем је решен постављањем индуктивних калемова на строго одређеним растојањима дуж водова. У његову част, ови индуктивни калемови названи су Пупинови калемови. Пупин је, при решавању овог проблема помогло проучавање живота и рада француског научника Лагранжа, чију је "Механичку аналитику" купио у старинарници у Француској, и детаљно проучио. Лагранж је дао математичко решења за вибрације затегнуте жице, и показао да се слабљење вибрација дуж жице може смањити ако се на једнаким растојањима дуж жице поставе мали тегови. Пупин је схватио да сличне једначине могу да се примене и на пропагирање електормагнетског таласа кроз телефонски вод, те је развио математичку формулацију за аналогни електрични модел вода са уметнутим индукционим калемовима на одређеним растојањима. Користећи своје математичко решење, Пупин је тачно одредио величину и размак индукционих калемова. Пупин је овај свој проналазак патентирао. Велике светске телефонске компаније, као што су Бел, Сименс и Халске, су купила право коришћења Пупинових калемова. Када је 2002. године тадашњи председник СР Југославије др Војислав Коштуница посетио Универзитет Колумбија и поклонио Универзитету бисту Михајла Пупина, Декан Школе за техничке и примењена науке, Зви Галил, (Dean Zvi Galil, School of Engineering and Applied Science at Columbia University) је истакао у свом говору:
"Everyone knows that Alexander Graham Bell invented the telephone. Simplifying a bit, what Bell really invented was local telephone calls. It was Michael Pupin who made long distance and international calls possible and the gadget that enabled it was the inductance coil." [9]
Од других патената треба истаћи електрични пренос помоћу резонантних струјних кола, производњу асиметричних струја помоћу симетричног електромоторног процеса, бежично преношење електричних сигнала, вишеструка антена за преношење електричних таласа, радио-пријемни систем високе селективности, радиофонски пријемник и други патенти. Марконијевој компанији је продао своје патенте који су имали примену у радиовезама. У току Првог светског рата радио je у државном истаживачком тиму на проналажењу метода за откривање подморница, као и на ефикасном успостављању телекомуникационих веза између авиона.
Пупин је објавио много научних радова и чланака у току свог живота. Такође је објавио и неколико књига популаризујући науку, укључујући своју аутобиографију "Од пашњака до научењака" [10] за коју је добио Пулицерову награду 1924. године, као и следеће књиге: "Нова реформација: од физике до духовне реалности" (1927) [8] и "Rоманса машине" (1930) [11].
У Пупинову част, установљена је Медаља Михајло Пупин [12] коју додељује Алумни удружење техничких наука Универзитета Колумбија.
Пупинова саборност и задужбинарство
И за време Балканских ратова, као и у току Првог светског рата, Пупин је предано радио не само на организовању помоћи и слању добровољаца, него је непрестано радио на информисању америчке јавности и америчке владе о дешавањима на Балкану о страховитим жртвама које су Србија и српски народ подносили, држао говоре и предавања на разним скуповима, по клубовима, црквама, школама и универзитетима, писао чланке и за српске и за америчке новине. Непрекидно је истицао праведну борбу Србије и Црне Горе и свих поробљених делова српског народа у Аустроугарској и Турској империји, и борио се за ослобођење и уједињење српских земаља.
Уместо закључка: Михајло Пупин, угледни научник светског ранга и велики српски патриота, је оставио много научних радова и проналазака, и задужио српски народ својим патриотским радом, али будуће генерације морају да запамте оно што је Пупин непрекидно понављао - да је снага српског народа у слози и јединству, у истини и правди, у очувању наших вековних традиција и вредности.
Референце:
[1] "1914: Serbs in America Support World War I," Serb World U.S.A., Vol. XXX, No.5, May/June 2014.
[2] Мирко Грчић, Рајко Гњато,"О националном раду Михајла Пупина," Гласник Српског географског друштва, Свеска LXXXIV Бр. 2, 2004.
[3] Др. Радослав Димитрић, "Руђер Бошковић," Издавачка кућа Хелиос, 2006.
[4] Margaret Cheney and Robert Uth, "TESLA" Master of Lightning," Barnes&Noble, 2501.
[5] http://earthobservatory.nasa.gov/Features/Milankovitch/
[6] http://sr.wikipedia.org/wiki/Михајло_Пупин
[7] http://en.wikipedia.org/wiki/Mihajlo_Pupin
[8] Michael Pupin, "From Immigrant to Inventor," Charles Scribner's Sons, 1923.
[9] http://engineering.columbia.edu/web/newsletterarchive/fall02/bust.php
[10] Michael Pupin, "The New Reformation, From Physical to Spiritual Reality," Scribner, New York, 1927.
[11] Michael Pupin, "Romance of the Machine," Scribner, New York, 1930.
[12] http://www.seas.columbia.edu/alumni/pupin.html, http://www.alumnicon-nections.com/olc/pub/COU/cpages/clubhis-tory.jsp?chapter=8#pupin
Проф. др Јасмина Вујић
Извор: LIBERTY - СЛОБОДА, година LXII Бр. 2096, 25. јул 2014, ISSN0037-6868, V0L. 62, No. 13, July 25, 2014, Орган Српске народне одбране у Америци - The official publication of the Serbian National Defense Council of America
