A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Јован Дучић међу великанима у кливлендској башти

Биста песника и дипломате постављена је у Рокфелер парку у Кливленду у знак сећања на његове бесмртне стихове, али и на његову мисију у САД, где је провео последње године живота.

На плацу број 32 у Рокфелер парку у Кливленду (Охајо) међу бистама 10 српских великана у Српској културној башти, у чијем се средишту налази бронзана икона Светог Саве, недавно је откривена биста још једног знаменитог Србина који је оставио значајан траг како у матици, тако и у животу српске дијаспоре – песника и дипломате Јована Дучића.

Први амбасадор у историји југословенске дипломатије, и међу првима у српском песништву и књижевности, Дучић је био дипломата и изасланик у девет држава света, а са последње дипломатске службе у Мадриду отишао је у САД након што је Немачка окупирала Југославију 1941. године. Ту је провео и последње године живота и био веома активан члан српске дијаспоре, радећи оно што је најбоље умео – пишући. Како нас подсећа Милош Растовић, координатор за културу Српског народног савеза из Питсбурга, Јован Дучић настанио се у Гери у држави Индијани, где му је живео рођак Михајло Дучић.

– Његова делатност у Америци везује се за рад у српско-америчким организацијама као што су Српска народна одбрана и Српски народни савез. Дао је велики допринос „Американском Србобрану”, најстаријим српским новинама које излазе у континуитету на америчком континенту од 1906. године. Др Александар Петров, бивши уредник „Американског Србобрана” истакао је у књизи „Првих 100 година Српског народног савеза” да је „Американски Србобран” „место где је Јован Дучић извршио своју последњу мисију на овом континенту”. „Посветивши се у потпуности овој мисији, Дучић је писао политичке чланке и песме искључиво за ’Американски Србобран’. Његов допринос је био допринос песника и патриоте.” Дучић је предвидео да ће комунизам и југословенство бити највећа опасност за опстанак српске државе. Он је истакао да немањићка српска држава не може бити ствар ценкања на пијаци за утопијску идеју Југославије која је доживела слом у Другом светском рату. Сматрао да ће овај слом дати добру лекцију српском народу или ће постати знак коначног пораза – наводи Растовић.

Велики песник и искусни дипломата преминуо је у Гери 7. априла 1943, а сахрањен је на српском православном гробљу манастира Светог Саве у Либертивилу. Његова последња жеља, да почива у родном Требињу, испуњена је 2000. године, када су његови посмртни остаци пренети у завичај.

Срби у Америци постављањем бисте у зеленилу живописне Српске културне баште одали су пошту чувеном сународнику, чувајући успомену на њега. Како објашњава Растовић, домаћин ове манифестације је био Алекс Маћески, оснивач Српске културне баште и почасни конзул Републике Србије. Након освећења бисте, које су обавили прота Драгослав Косић и отац Нектарије Тешановић, Маћески је срдачно поздравиo присутне госте. Он је подсетио присутне да је Српска културна башта основана 5. октобра 2008. године и указао на њен значај наводећи да су народ и земља Србије инспирисали ову културну башту.

Она је смештена у чувеном Рокфелер парку, у којем се на око 12 хектара простиру кливлендске културне баште. Њихов зачетак је у 1916. години, када је оснивана она посвећена Вилијаму Шекспиру. Данас је то Британска културна башта, а осим ње, још 33 земље света имају своје културне баште с бистама знаменитих личности из своје земље. На симболичан начин, оне представљају мир и разумевање међу народима и различите етничке групе чији су исељеници допринели развоју Кливленда и САД у целини, објашњава Растовић.

– Сваке године културне баште постају место окупљања за догађај „Један светски дан”, на којем различите етничке групе представљају своју културу уз мото: мир кроз узајамно разумевање – каже наш саговорник.

Он додаје да су у баштама бисте познатих песника, писаца, филозофа, композитора, уметника, научника и спортиста представљених земаља, као што су Шекспир, Данте, Јохан Себастијан Бах, Семјуел Бекет, Фредерик Шопен, Конфучије, Никола Коперник, Антоњин Дворжак, Јури Гагарин, Гете, Џејмс Џојс, Марк Твен, Томас Мор и многи други.

Србија и Хрватска придружиле су се Словеначкој башти, основаној 1932, и заједно су чиниле Југословенску башту из које су иступиле после распада заједничке државе деведесетих година прошлог века. Југословенска башта поново је била посвећена Словенији, а она српска основана је трудом и залагањем Маћеског, који и дан-данас брине о њеном одржавању. Осим бронзане иконе Светог Саве у центру Српске баште, красе је и мозаици из Хиландара, Пећке патријаршије и манастира Жиче. У њој су постављене бисте Николе Тесле, Михајла Пупина, Милеве Марић, краља Петра Првог, Петра Петровића Његоша, Стевана Стојановића Мокрањца, Вука Стефановића Караџића, Милутина Миланковића, Надежде Петровић, Десанке Максимовић, а однедавно и Јована Дучића, српског песника, писца и дипломате.

Извор: Политика


SA

 

People Directory

Тијана Богићевић

Тијана Богићевић (Нови Сад, 1. новембар 1981) српска је поп и соул певачица. Представља Србију на Песми Евровизије 2017.

Још од раног детињства, Тијана је показивала изузетну склоност ка музици, касније је одредивши као свој животни пут. Као дете је певала на школским приредбама, а док је похађала средњу школу, била је члан хип хоп и денс групе Chess, са којом је снимила неколико демо песама. Почетком своје професионалне музичке каријере сматра 2001. годину, када је упознала Владу Георгиева и почела да наступа са његовим бендом као пратећи вокал.

Read more ...

Publishing

Emmanuel

The Only Begotten and Firstborn among Many Brethren

by Bishop Athanasius Yevtich

In Emmanuel, the second anthology of Bishop Athanasius' articles to appear in English, His Grace explores themes of Orthodox Christology, Soteriology, Ecclesiology, and Gnoseology. How can we know Who God is? How can we know who we are, as human persons created in His image and likeness? How can we become one with Him? Bishop Athanasius examines these and other foundational questions in depth in this volume, drawing from a wealth of Scriptural and patristic sources. In discussing diverse theological subjects, he always returns to his overarching theme: the communion that man can have with God through Jesus Christ the God-man, within Christ's Church and above all in the Holy Eucharist. His exquisite and unique way of engaging the reader in mutual dialogue, with the living Eucharistic experience permeating his every thought, instills in the reader a burning desire for that communion.

Soft-bound
Contemporary Christian Thought Series, No. 3 - First Edition
229 pages
ISBN 978-0-9719505-4-2