A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

На данашњи дан рођен је Михајло Идворски Пупин

9. октобар 2020.

Kао и сваког 9. октобра, са поносом и посебним емоцијама сећамо се великог научника, хуманисте, добротвора и пре свега, великог родољуба – Михајла И. Пупина.

На тај дан, пре тачно 166 година (1854), родио се он, један од најзначајнијих светских научника и проналазача с краја 19. и почетка 20. века, одрастао на пространим банатским пашњацима, у земљи коју је бескрајно волео, све до своје смрти.

Иако је Пупин кроз своје дело и велики број изума, стално присутан у готово свим сферама живота, чини се да о њему никада није све речено. Бројне су публикације како стручног, тако и популарног карактера, које презентују његов животни пут и каријеру великог научника, педагога, добротвора и хуманисте. Али, богата Пупинова биографија још увек је изазов за поједине истраживаче.

На данашњи дан, још једном ћемо најширој јавности указати на две битне чињенице у вези са Пупиновом биографијом.

Наиме, у бројној литератури се често наводе различити датуми његовог рођења, као што су 27. септембар, 4. и 8. октобар 1858. године. Због тога је на симпозијуму организованом поводом 125. годишњице његовог рођења (1979), разматрано и ово питање. Било је више претпоставки о томе зашто је дошло до поменутих грешака, а једна од њих приписује се тадашањем идворском пароху, Адаму Дудварском. Он је приликом исписивања крштенице, потребне Пупину због венчања са Саром Катарином Џексон, у Лондону 1888, уместо датума рођења, уписао датум Пупиновог крштења, а то је по јулијанском календару био 4. октобар. Што се тиче године рођења, исти парох је уместо 1854. уписао 1858. годину и то највероватније је махинално написао 1858. због текуће, 1888. године.

Друго веома важно питање, које је расветлио поменути симпозијум, јесте Пупиново име. Пошто је дотадашња литература користила две варијанте његовог имена – Михаило и Михајло, одлучено је да се од тог тренутка користи искључиво име - Михајло. Наведене грешке у Пупиновој биографији, данас се могу наћи само у старијој литерутури, објављеној пре 1979. године.

На данашњи дан, нећемо по ко зна који пут набрајати Пупинове патенте, његове заслуге као добротвора, педагога и хуманисте, него ћемо се подсетити неколико мудрих мисли из његове аутобиографије Са пашњака до научењака. Нека оне буду порука и поука младим нараштајима о којима се толико старао.

  • За човека који, се одлучи да сам себи крчи пут ка самосталном животу, није никаква несрећа бити без новца, само ако има у себи довољно снаге да савлада све тешкоће са којима би се сукобио.
  • Нисам ја дошао у Америку као печалбар, да зарадим паре. Ја сам пошао за знањем, а знање ми је донело имање, а не обратно. Имање је дошло као нешто споредно. Ја сам најпре искао „царство царства небеснаго“, по Јеванђељу, а остало све што имам дошло је уз то.
  • Само трозвучје истине, доброте и лепоте уноси мир у душу човечију.
  • Наука, идући својим стазама, треба да открива не само истину, него и да узгаја у човеку све оно што је лепо и добро.
  • Проналасци старе и на њих се надовезују нови и како су то дела стваралачког духа смртних људи и они су смртни. Али закони по којима се крећу звезде и планете, и по којима су се одувек кретале, нису променљиви; ти закони не старе па су, према томе, бесмртни, они су део „вечне истине“.
  • Тешко је обичним речима описати једну нову замисао, а да она не буде протумачена на разне начине. Онај који дође до тог новог појма, обично има више муке с тим да увиди зашто га свет не разуме, него са проналажењем те нове истине.
  • Изузетни људи стварају изузетна дела, али судбина једног народа није одређена пролазним деловањем једнога, или чак неколицине људи, већ неодољивом снагом традиције тога народа.
  • Ништа човека не чини толико срећним као његово поштено уверење да је учинио све што је могао, улажући у свој рад своје најбоље способности.

Судећи по његовим делима, Пупин је био заиста срећан човек.

Нобеловац Исидор Раби, један од Пупинових ученика, овако се сећао свога професора: „Имао је изузетну енергију, а када су му, под старе дане, отказале ноге, на Колумбија колеџу, у зиду, пробили су посебна врата за њега, јер је Пупин захтевао да му се омогући да у колицима долази да држи предавања и да ради у лабораторији. Прилазио је младежи, и уопште свему, на позитиван начин... и они су њему долазили...“

Љубица Отић, историчарка - музејска саветница

Извор: Музеј Војводине у Новом Саду


SA

 

People Directory

Џон Фротингам и Јелена Лозанић

Џон Фротингам

Џон Фротингам (John Frothingham, Бруклин, 1879 — 1935) био је амерички правник, индустријалац, савременик и учесник Великог рата и велики љубитељ музике преко које дознао за судбини словенских народа у рату, коме је помогао прикупљањем деце – ратне сирочади и оснивањам четири Американска васпитна дома за ратну сирочад и напуштену децу. Носилац је Карађорђеве звезде са мачевима и Краљевског ордена Белог орла.

Рођен је у Бруклину, у богатој и угледној породици из које потиче и један од највећих америчких сликара Џејмс Фротингам. Завршио је француски језик, свирао клавир и бавио се компоновањем. После дипломирања, музика га је одвоела у Беч, Минхен и Праг са циљем да усаврши технику свирања.

Са Србима, чији ће велики добротвор постати у Великом рату, дошао је у контакт преко исељеничких друштава која су свирала балканску етно музику у САД. Као заљубљеника балканске музике, несрећа Србије у Великом рату, у лето 1914. године погодила га је толико да је у више наврата донирао медицински материјал и новац за ратом захваћену земљу.

Read more ...

Publishing

All Roads Lead to Jackson

Serbian American Contributions in Amador County, California, since the Gold Rush
Milina Jovanović offers a unique compilation of individual and family immigration stories that include enormous contributions to the development of California and significant community involvement. In this version of people’s history she chronicles how Serbian Americans have strengthened community, region, state, and country through the endeavors and struggles of 150 years. This book also focuses on women’s contributions that are too often overlooked. Ms. Jovanović’s study reveals that Jackson not only remains an original and symbolic home to Serbian Americans and Serbian Orthodox religion, but also an oasis where the Serbian community has preserved its positive reputation and social influence.

Read more ...