Malo je ljudi u SAD, a još manje američkih Srba, koji lično poznaju trojicu američkih predsednika.
Srbi su kao republikanci najveći prodor u politički vrh SAD učinili u vreme predsednika Ronalda Regana. Tada su se afirmisali Branko Terzić, Miroslav Đorđević, Borko Đorđević, Đorđe Marović.
Malo je ljudi u SAD, a još manje američkih Srba, koji lično poznaju trojicu američkih predsednika, Ronalda Regana, Džordža Buša starijeg, Džordža Buša mlađeg, Bila Klintona, Baraka Obamu i Donalda Trampa.Tu privilegiju imaju Branko Dušana Terzić, Miroslav Đorđević, Borko Đorđević, članovi Republikanske stranke SAD.
Terzić je kao dete ratnog izbeglice rođen u Nemačkoj 1947. godine. Zajedno sa roditeljima, ocem Dušanom i majkom Oliverom stigao je u SAD 1950. Završio je Državni univerzitet Viskonsin i 1972. stekao diplomu iz oblasti nauke o energiji. Usavršavao se iz inženjeringa na univerzitetima Market i Vičita.
“Bio sam kapetan Nacionalne dobrovoljačke garde i komandant baterije 57. brigade. Od 1969. do 1971. godine bio sam procenjivač kadrova u kompaniji “Appraisers Association of America”. Godine 1972. radio sam u kompaniji “Wisconsin Electric Power”. Otvorio sam vlastitu firmu “Terzić i Mejer”, koja je davala savete opštini Milvoki o vrednostima inženjeringa. Bavio sam se i poslovima izdavaštva u firmi “C. A. Turner Utility Reports”, pričao mi je o počecima svoje karijere Branko Terzić.
Član je Republikanske stranke za državu Viskonsin. Kandidovao se 1976. godine za senatora države Viskonsin, nije pobedio, ali je stekao veliko političko iskustvo.
“Još sedamdesetih godina, kad sam bio mladi politički lider u Republikanskoj partiji države Viskonsin upoznao sam Ronalda Regana, a i Džordža Buša starijeg. U to vreme Buš je bio nacionalni direktor Republikanske partije u SAD. Odmah mi se dopao i podržao sam i njega i njegovu politiku. Buš stariji je posvetio život služenju svojoj zemlji, prvo kao ratni pilot u Drugom svetskom ratu, a potom kao američki kongresmen, ambasador, direktor, potpredsednik, i na kraju kao predsednik SAD. Više od trideset godina sam bio u društvu bivšeg predsednika Džordža Buša”, ispričao je nedavno Terzić.
Krajem sedamdesetih Terzić je bio predsednik Komiteta predsedničke kampanje Džordža Buša starijeg u Milvokiju. To mu je otvorilo put kao visokim državnim poslovima, jer ga je Li Drajfus, guverner Viskonsina, 1981. postavio za šefa Komisije za javni servis, a potom mu je novi guverner Tomi Tompson ukazao poverenje i postavio ga u Upravu za klađenje, da reguliše kockanje na hipodromima. Terzićevim postavljenjem za prvog predsednika novostvorene Trkačke komisije države Viskonsin za kontrolu klađenja na konje i hrtove, otvoren mu je 1987. put u Senat Viskonsina. Kada je američki predsednik Džordž Buš 1990. razmišljao o Federalnoj energetskoj regulatornoj komisiji, setio se sjajnog inženjera i čoveka iz Milvokija, i Branka Terzića postavio za komesara.
Time je Terzić postao prvi srpski Amerikanac rođen u inostranstvu, u Nemačkoj, koji je dostigao visoku poziciju u vladi SAD. Glavni uspeh ove komisije u toku njegovog mandata bio je razdvajanje industrije prirodnog gasa za transport i snabdevanje. Ta njegova inicijativa donela je uštedu potrošačima od milijardu dolara. Branko Terzić je tada uvršten u knjige “Ko je ko u američkoj politici” i “Ko je ko među budućim liderima u Americi”.
“Imao sam priliku da, kao čovek američke administracije, upoznam, pored Ronalda Regana, Buša starijeg i Buša mlađeg, i bivšeg predsednika Džeralda”, kaže Branko Terzić, i dodaje: “Rukovao sam se i sa Bilom Klintonom, sarađivao sam i sa Henrijem Kisindžerom, tvorcem moderne, američke spoljne politike.. Dok sam bio član Bušove administracije, uspostavio sam jako dobre odnose sa mnogim američkim političarima, koji su i danas u Beloj kući, Stejt departmentu ili Ministarstvu za energetiku. Imam i kontakte sa raznim komitetima Kongresa i kongresmenima iz moje države Viskonsin, ali i sa onima koji su zaduženi za pitanja energetike i međunarodne poslove. Mene je, međutim, profesionalni posao odvojio od aktivne politike i ja se poslednjih godina sve manje viđam i sve manje sarađujem sa ljudima iz Bele kuće – otkriva nam Branko Terzić.
Dobri poznavaoci srpske kolonije u SAD, međutim, tvrde da je upravo Branko Terzić čovek koji se poslednjih godina bavi tihom diplomatijom i koji je u Beloj kući ubedio američkog predsednika Džordža Buša mlađeg da primi srpske državnike i čuje srpske stavove.
I ako poslovni čovek Branko Terzić je bio vezan za američku politiku i administraciju. U firmi u “Yankee”, bio je 1995. predsednik Upravnog odbora i delegat SAD za energetsku industriju u Transatlantskom poslovnom dijalogu. Bio je saradnik Svetske banke, američkih ministarstava i Bele kuće, predavač menadžmenta na čuvenom Jejlu, analitičar USAID, Programa partnerstva i evropskog Instituta za razvoj i upravljanje električnom strujom. Imao je vlastitu konsultansku firmu za energetiku. Radio je kao direktor u vašingtonskoj firmi “Deloitte and Touche”, zadužen za jugoistok Evrope i kao direktor kompanije “Berkli grupa” za istraživanja energetike. Sarađuje sa ljudima iz Svetske banke, raznih instituta, organizacije MMF, kao i sa bivšim zvaničnicima Stejt departmenta.
“Pošto nisam amerikanizovao moje ime i prezime, gde god da se javno pojavim, Amerikanci me pitaju za moje poreklo. Ja im kažem da sam Srbin, ponosan na moje nasleđe, kao i na srpske organizacije: Kongres srpskog ujedinjenja, Srpski nacionalni savez, Srpska narodna odbrana i Nacionalno društvo “Štit” u Kanadi, sa kojima kao kraljev ađutant sjajno sarađujem”, kaže Terzić, koji je kum sa prestolonaslednikom Aleksandrom Karađorđeviće, predsednik Kancelarije prstolonaslednika u SAD i dodaje:
“Često me američki političari i bivši predsednici pitaju o situaciji u Srbiji, o mojoj porodičnoj istoriji i o tome kako se osećam zbog svega što se dogodilo na Balkanu. Pokušavam, naravno, da im objasnim naše srpsko viđenje tih događaja, ali bez dubokog zalaženja u srpsku istoriju, jer Amerikanci nemaju velikog razumevanja za daleku istoriju. Zato se trudim da budem kratak i jasan i ubeđen sam da sam uspeo mnogim zvaničnicima, političarima, kongresmenima i članovima administracije da objasnim da Srbija mnogo više želi mir i stabilnost na Balkanu, nego neke druge zemlje u tom regionu”, gotovo ispovedno je ispričao Branko Dušana Terzić, jedan od najuticajnijih Srba u američkoj administraciji, koji živi u Vijeni u državi Virdžinija.
KALIFORNIJSKI KADAR
Bio je član odbojkaške reprezentacije Srbije sa kojom je emigrirao u Francusku i uselio kod ujaka i pariskog advokata Mihajla Stefanovića. Uselio se u SAD 1956. godine, a naturalizovao (1961). Radio je kao vlasnik i direktor osiguravajućeg društva “Capital Guaranty”, kao i direktor “Spanek Inc.”, “American Express Variable Annuitu Inc”, “Financial security assurance”, “Monad finacial company”, čiji je vlasnik.
Devedesetih godina je postao najpoznatiji branilac nacionalnih srpskih interesa u Americi. Inicijator je, osnivač i predsednik Kongresa srpskog ujedninjenja (1990 – 2011), prve moderne srpske asocijacije u SAD i Kanadi. Uz pomoć koje su Srbi su ušli u Belu kuću, Kongres, Stejt Department i čime su naši iseljenici u SAD postali, ne samo uticajan etnički već i politički subjekt u političkom životu Amerike. Preko KSU organizovao Srbe u rasejanju i izborio mesto srpske dijaspore u politici i diplomatiji Srbije.
Miroslav Đorđević je osnivač Zadužbine “Studenica” za očuvanje srpske baštine, kulture i razvoj obrazovanja. Zadužbina daje stipendija za školovanje odličnim učenicima i studentima u Beogradu, Banja Luci i Nišu. Uvršćen u 46. izdanje enciklopedije “Ko je ko u Americi” i u “Enciklopediju srpskog naroda”. Dobitnik je Medalje časti ostrva Elis, priznanja useljenicima za značajan doprinos američkom načinu života i Ordena matice. Živi u San Rafaelu, Kalifornija.
Kao plastični hirurg za pacijente imao Frenka Sinatru, Kirka Daglasa, Nensi Regan, Betsi Ford, Zaze Gabor, Džoan Kolins, Rozelin Karter, Ivanku Tramp. Član je Republikanske patrije SAD i svojevremeno glavni organizator predsedničke izborne kampanje kalifornijskog guvernera Ronalda Regana, koji je postao američki predsednik.
Pored američkog predsednika Ronalda Regana i njegove supruge, doktor Đorđević je upoznao i predsednika Džordža Buša i predsednika Džimija Kartera, kog je doveo u mirovnu misliju u BiH (1994). Sa Karterom je 1994. godine izdejstvovao prvi mir u BiH koji je trajao 4,5 meseca. Predsednik Barak obama mu je komšija u kaliforniji,a predsednik Donald Tramp mu nudi da se ponovo kao republikanac aktivira u Kaliformiji.
Dr Borko Đorđević je član Američke medicinske komore, Medicinske akademije Njujork, Medicinske akademije Palm Springs, Američkog društva plastičnih hirurga, Srpske lekarke komore. Dobitnik Medalje slobode, Republikanske stranke SAD, Medalje “Ostrvo Elis” (2010), za dostignuća u medicini i međunarodnom miru. Dobitnik priznanja Nacionalne etničke koalicije SAD i Zlatnog grba Palms Springsa za humanitarni rad. a organizacija. Dva puta biran za “Čoveka godine” u SAD. Uvršćen u leksikon “Ko je ko u Kaliforniji”. Živi i radi u Igalu, Beogradu i Palm Springsu.
U SAD po američkom popisu živi 176.000 Srba, a nezvanično, po procenama srpskih organizacija ima nas oko pola miliona. Srbi su počeli intenzivno da se doseljavaju u Ameriku od 1815. godine. Iako smo mala etnička zajednica, Srbi su ostavili trag u američkoj politici.
Najmanje još pedeset Srba su poslednjih decenija aktivni u političkom vrhu SAD. Doktor bezbednosti Tajrus Kob je Srbin iz nevade, bio je savetnik dvojice predsednike Džimija Kartera i Ričarda Niksona. A Američka administracija ga je imenovala za direktora Komiteta za SSSR i Istočnu Evropu u Beloj kući. Stevan Olujić je danas ugledni savetnik CIA, FBI i NSA po pitanjima bezbednosti u Evropi.
Od sedmorice američkih generala srpskog porekla, najpoznatiji su Rudolf Ostović, nekadašnji savetnik državnog sekretara Kolina Pauela, general Gari Batinić, načelnik je u Pentagonu za mobilizaciju vazduhoplovnih snaga u rezervnom sastavu i jedina Srpkinja brigadni general Tereza Đurić.
U ovoj izbornoj 2020. godini u američkim političkim vodama aktivno je petoro Srba: Milo Stevanović, republikanac za Kongres, Marko i Suzana Brnović, republikanci, državni tužilac i državni sudijau Arizoni, Milan Tica gradonačelnik Oak live kod Sakramenta i Mark Zatezalo, republikanac iz Zapadne Virdžinije.
Marko Lopušina
Izvor: Portal Naši u svetu
