A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Paul Rankov Radosavljevich

Павле Паја Радосављевић, психолог и педагог, професор унивeрзитета

Похађао је учитељску школу у Сомбору, Пакрацу и Осијеку, где је дипломирао. Студирао је експерименталну психологију и педагогију у Бечу, Јени и Цириху. Докторат из експерименталне психологије стекао је у Цириху код психолога Мојмана (Напредовање заборављања с временом, 1904).

.

Потом је неколико година радио као учитељ и непуну школску годину као професор психологије и педагогије у Учитељској школи у Сомбору. Поред тога што је био доктор наука, није добио место на Универзитету у Београду јер га, као психолога и педагога експерименталне оријентације, нису прихватали педагози традиционалне хербартовске усмерености.

У САД, на Њујоршком универзитету, студирао је експерименталну педагогију а потом одбранио другу докторску дисертацију (Утицаји садржине речи на примарно памћење, 1908). Годину дана радио је као асистент за психологију на Станфорд универзитету у Калифорнији и упоредо студирао медицину. Када се убрзо вратио на Педагошки факултет Њујоршког универзитета, изабран је за доцента (1910), потом ванредног (1913) и редовног (1915) професора експерименталне психологије, педагогије и педагошке антропологије. На овом универзитету остао је до одласка у пензију 1945. Више пута је долазио у Југославију и држао предавања и семинаре за учитеље и наставнике.

Написао је преко хиљаду радова (монографије, уџбеници и чланци) објављених на српском, енглеском, немачком, руском и другим језицима. Професор Радосављевић је остварио резултате трајне вредности у подручју експерименталне психологије, посебно у проучавању законитости памћења и заборављања. Својим уџбеницима из експерименталне психологије и педагогије допринео је потпунијем заснивању ових научних области, као и стручном усавршавању учитеља и наставника. И из области културне историје, етнопсихологије и педагошке антропологије написао је изузетно вредна дела. Обимним истраживачким и публицистичким радом може се свр-стати у најплодније психологе у свету. Сматра се једним од пионира експерименталне психологије и педагогије. Залагао се за методолошку егзактност у истраживању у психологији и педагогији по угледу на природне науке, за експериментално проучавање психичких појава и васпитне праксе, за објективно проучавање, те је по психолошкој усмерености био близак, а у извесном смислу и претходио, бихејвиористичкој оријентацији у психологији и педагошкој теорији и пракси.

Међу главним делима професора Радосављевића су: Увод у експерименталну психологију, I-II (1908-1909), Психологија за учитеље свију школа (1908), Нацрт опће педагогије за учитеље (1910), Увод у експерименталну педагогију, I-II (1910-1912), Pedagogical Antropology in USA (1917), Who are the Slaves? A Contribution to Race Psychology (1919), Позитивистичка педагогија Огиста Конта (1920).

- Литература: Ј. Искруљев,  Др Паја Радосављевић, Житот и рад, Београд 1971.


SA

 

People Directory

James Scully

James Scully is the author of 10 books of poetry, including Donatello’s Version (Curbstone Press/Northwestern University Press, 2007), four book-length translations, the seminal essay collection Line Break: Poetry as Social Practice (Curbstone Press/ Northwestern University Press, 1988/2005), and Vagabond Flags: Serbia & Kosovo: Journal, Scrapbook & Notes (Azul Editions, 2009). The founding editor of Art on the Line series (Curbstone Press, 1981-1986), he has been a key figure in the movement to radicalize the theory and practice of American poetry—in how it is lived as well as in how it is written.

Born in 1937 in New Haven, CT, Scully lives in Vermont with his wife, Arlene. They’ve been married since 1960 and have a son, John, and a daughter, Deirdre. His awards include a National Defense Fellowship 1959-1962; an Ingram Merrill Foundation Fellowship (Rome, Italy 1962-63); the Lamont Poetry Award 1967 for The Marches; the Jenny Taine Memorial Award 1971 for translation; a Guggenheim Fellowship (Santiago, Chile 1973-74); National Endowment for the Arts Fellowships 1976-77 and 1990; the Islands & Continents Translation Award 1980; and the Bookbuilders of Boston Award 1983 for book cover design.

.
Read more ...

Publishing

Residents of Heaven

An Exhibit of Byzantine and Modern Orthodox Icons

Residents of Heaven is a book of Icons by Father Stamatis Skliris which were prepared for "An Exhibit of Byzantine and Modern Orthodox Icons" held at the "David Allan Hubbard Library, Fuller Theological Seminary" in Pasadena, California, June 10 - July 5, 2010.

The iconographer, V. Rev. Stamatis Skliris, attended the opening of the exhibit with His Grace, Bishop Maxim who gave the Introduction. The mounting of the display was done by Jasminka Gabrie and the staff of the Fuller Library. The opening event was organized by Dr. William Dyrness, Director of the Visual Faith Institute, Brehm Center for Worship, Theology and the Arts, Fuller Seminary.