A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

У Цркви Свети Сава у Џексону, граду где потомци Срба, копача злата, прослављају Божић пуцањем из кратких и дугих цеви, крстио се Лари Ангијер, амерички фотограф

Потомци Срба који су почетком 19. века, у време златне грознице, кренули на Дивљи запад, надалеко се чују док прослављају православни Божић. У Џексону, граду у Калифорнији, после литургије, пуцњавом из кратких и дугих цеви обзнањују рођење Христово.

У недељу, у Џексону, и то у реци, крштен је амерички фотограф Лари Ангијер, који је својим фото-апаратом међу првима овековечио слављење Божића уз рафалну паљбу. Уз присуство великог броја верника и радозналаца, Лари је постао први православни каубој. Кум на крштењу био му је иконописац Милоје Милинковић, који је осликао цркву у Џексону.

А крстио га је старешина Цркве Свети Сава Марко Бојовић.

После изласка из реке, Лари је постао Лазар.

Американац је први пут упознао припаднике српске заједнице, запањивши се док их је посматрао како излазе из цркве, а потом пуцају у ваздух. Кад их је нешто боље упознао, рекао је:

– Само код Индијанаца и Срба гладан човек може да се наједе.

Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година 20. века, у локалним новинама у којима је радио, писало се о необичној српској прослави Божића. Потомци трагача за златом, настављали су традицију предака, који су тако прослављали највећи хришћански празник у време када су, наоружани револверима и пушкама, шетали кроз градић који се брзо ширио као нови елдорадо.

Лари Ангијер их је фотографисао и те фотографије из локалних новина убрзо су заинтересовале Америку. Американца је, затим, заинтересовало и нешто друго. Српски Божић прославља се две недеље касније од оног у децембру, који обележава већина Американаца. То му је било занимљиво и зато је почео да разговара са овим људима, да их фотографише и упознаје.

Сазнао је да је Црква Светог Саве у Џексону, поред које је толико пута пролазио, стара више од 100 година и то га је привукло да уђе и упозна за њега нови, непознати свет.

Тако је сазнао да, осим ватреног Божића, православни Срби имају и древне цркве и манастире, осликане чудесним иконама.

Лари је лако склопио пријатељство које га је одвело у постојбину пуцача из Џексона. Када је упознао Милоја Милинковића, није знао ни реч српског. Ни Милоје није бриљирао на енглеском језику.

Али, обојица истих година, истих интересовања, одрасли у местима стотинак километара удаљеним од великих градова, брзо су пронашли начин да се споразумеју. Иако потичу из различитих култура, спојила их је уметност. Милоје је осликавао Цркву Светог Саве у Џексону, а Лари је фотографисао. Тако су постали пријатељи.

Милоје је позвао Ларија да фотографише и друге православне цркве у Америци, у Либертивилу, Индијани... Остали су у контакту годинама. Једном приликом, Милоје га је позвао у Србију. Лари га је послушао и 2009. године кренуо на путовање које му је променило не само живот, већ и веру.

Први пут је тада изашао из Америке. Са Милојем и његовим пријатељима обишао је Опленац, манастире Манасију, Жичу, Раваницу, Градац. Његов фото-апарат овековечио је лица и пределе из Београда, Смедерева, Врања, Новог Пазара...

„Шкљоцнуо” је и насмејаног деведесетдвогодишњег Хамила у Дугој Пољани, који чува своје стадо поред магистралног пута. Његов апарат нишанио је продавницу мешовите робе у Брњици где трговац за пултом и даље услужује муштерије. Сликао је коњске таљиге на улицама Сјенице.

Између залеђене земље и далеких облака ухватио је у свој кадар средњовековне манастирске цркве, озарена лица монаха, дим из кандила и службу у цркви, фотографисао тужне старце у напуштеним селима... Својом искреношћу и отвореношћу стекао је поверење људи из цркве и постао наш Американац, незванични хроничар живота српских светиња у САД.

Посебан утисак на Ларија оставио је манастир Милешева. У монографији објављеној поводом осам векова постојања овог манастира нашле су се и његове фотографије, које су изложене на изложби под називом „Православље у Америци”. Видела их је и београдска публика. Лари је упознао и владике СПЦ. Фотографију са епископом Јованом шумадијским има и на свом фејсбук профилу, док је западноамеричког владику Максима, са Миливојем, возио са аеродрома.

Питање је шта ће догодине, за православни Божић, учинити Лари. Хоће ли прво потегнути револвер или фото-апарат?

Извор: Политика

SA

 

People Directory

Илија Шаула

Илија Шаула (Карловац, 4. децембар 1963) је српски књижевник, оснивач и председник Књижевне радионице „Кордун”. Пише поезију и прозу, које су до сада преведене на италијански, енглески, шпански, пољски и албански језик.

Детињство је провео на Кордуну, у селу Дуги Дол, основно образовање стекао у Крњаку, а средње у Карловцу. Са огњишта га је 1995. године отерала „Олуја”, те данас живи у граду Вест Честер, држава Пенсилванија, САД. Поезију је почео да пише као средњошколац, а неговао кроз чланство у карловачком Књижевном клубу „25 октобар” скоро од оснивања. Захваљујући клупским активностима, наступао је на песничким сусретима широм Југославије. Његов таленат запазиле су песничке величине оног доба, попут Десанке Максимовић, Танасија Младеновића, Весне Перун и Ђакома Скотија. Скоти му је чак помогао да уреди своју прву збирку „На згаришту самоће” 1989. Марта 1990. је био део оснивачке скупштине и потом члан главног одбора СКД „Сава Мркаљ" у Топуском.

Read more ...

Publishing

Sailors of the Sky

A conversation with Fr. Stamatis Skliris and Fr. Marko Rupnik on contemporary Christian art

In these timely conversations led by Fr. Radovan Bigovic, many issues are introduced that enable the contemporary reader to deepen and expand his or her understanding of the role of art in the life of the Church. Here we find answers to questions on the crisis of contemporary ecclesiastical art in West and East; the impact of Impressionism, Expressionism, Cubism, Surrealism and Abstract painting on contemporary ecclesiastical painting; and a consideration of the main distrinction between iconography and secular painting. The dialogue, while resolving some doubts about the difference between iconography, religious painting, and painting in general, reconciles the requirement to obey inconographic canons with the freedom essential to artistic creativity, demonstrating that obedience to the canons is not a threat to the vitatlity of iconography. Both artists illumine the role of prayer and ascetisicm in the art of iconography. They also mention curcial differences between iconography in the Orthodox Church and in Roman Catholicism. How important thse distinctions are when exploring the relationship between contemporary theology and art! In a time when postmodern "metaphysics' revitalizes every concept, these masters still believe that, to some extent, Post-Modernism adds to the revitatiztion of Christian art, stimulating questions about "artistic inspiration" and the essential asethetic categories of Christian painting. Their exceptionally wide, yet nonetheless deep, expertise assists their not-so-everday connections between theology, ar, and modern issues concerning society: "society" taken in its broader meaning as "civilization." Finally, the entire artistic project of Stamatis and Rupnik has important ecumenical implications that aswer a genuine longing for unity in the Christian word.

The text of this 94-page soft-bound book has been translated from the Serbian by Ivana Jakovljevic, Fr. Gregory Edwards, and Andrijana Krstic. Published by Sebastian Press, Western American Diocese of the Serbian Orthodox Church, Contemporary Christian Thought Series, number 7, First Edition, ISBN: 978-0-9719505-8-0