The Hagia Sophia

Традиционална манифестација Три српска дана ове године је одржана од 15 – 17 јула у Питсбургу у организацији Српског народног савеза. Она је протекла у обележавању стогодишњице одржавања прославе Српског дана у Кенивуд-парку. Комитет за обележавање стогодишњице прославе је вредно радио на припремању целог догађаја. Велики број Срба је пристигао из разних крајева Америке и Канаде. Било их је лепо видети у толиком броју да настављају да негују културу и традицију својих предака.

Манифестација је почела приказивањем документарног филма о Хелијард мисији у Катедрали знања Питсбуршког универзитета. Филм је посвећен Џорџу Војновићу, једном од главних учесника ове мисије. Војновић је заједно са својим колегама Џорџом Муслином, Ником Лалићем, Артуром Џибилијаном и другима радио на спашавању преко 500 савезничких пилота у Прањанима у сарадњи са четничким трупама генерала Драже Михајловића. Војновић је говорио у филму о детаљима акције, начину како је она изведена и описао шта је претходило његовом учествовању у овом херојском подухвату.

Публика је била веома узбуђена гледајући цео ток операције што је на крају филма награђено великим аплаузом за целу екипу која је припремала овај филм. Захваљујући Милани Бижић на пројекцији филма су били присутни Ксенија Војновић Вилкинсон, Војновићева ћерка, која је изразила велику захвалност за приказивање филма о њеном оцу, Дејан Живковић, редитељ филма и амерички потпуковник Џон Капело. Потпуковник Капело је говорио како се заинтересовао за Хелијард мисију и са којим се све подацима сусрео радећи на овом филму. Милана Бижић је изразила захвалност екипи и гледаоцима филма који су имали прилику да више сазнају о овој херојској акцији.

Након приказивања филма, на радост свих радозналих гостију организована је ноћна вожња бродом рекама на чијим се обалама простире град Питсбург. Путници на Стејшн скверу су нестрпљиво чекали у дугој колони да уђу на брод и да се фотографишу са фамилијом или пријатељима за успомену. Заинтересованих је било толико да је Савез резервисао два спојена брода који су примили око 600 путника. На оба брода атмосфера је била раздрагана, јер је све одмах узнео звук српске музике оркестара 412, Кливлендских Срба са Драганом Јововићем и Радости.

Чим се брод Гетавеј клипер импрес отиснуо од луке Стејшн сквер, заорили су се српска песма и музика. Гости су играли српске игре и кола и осећали узајамну духовну повезаност. Атмосфера је била толико ужарена да је тешко било видети некога да седи за столом. Чим би се направила мала пауза у игрању, гости би одлазили да се послуже храном и пићем које је било у изобиљу.

Након кратке паузе, почело је традиционално такмичење у игрању кола. Сви су спремно заиграли да покажу своју вештину и умеће што је судијама дало више муке у одабиру овогодишњег краља и краљице у игрању кола. Они који нису били у могућности да играју коло, они су слушали српску музику на палуби брода и уживали у погледу на Питсбург са реке. Како је ноћ падала, тако су светла Питсбурга постајала све јача. Присутни су могли видети ноћни сјај Питсбурга слушајући убрзане ритмове српске музике. Коначно, испод палубе брода, када је атмосфера доживела врхунац, плесачи кола су били толико понесени музиком и игром да су се њихали са једне на другу страну. Млади и старији су се заједно ухватили под руке у ритму кола.

Судије су морале да донесу тешку одлуку о победницима. Дане Топић, водитељ програма, је објавио имена победника на радост свих присутних. За краља у игрању кола је изабран Сава Нинковић из Сан Дијега, а за краљица је проглашена Ђина Шаорс из Милвокија. Радост победника се није могла сакрити. Како је ноћ прекривала Питсбург, тако се дух српске музике и игре ширио обалама Питсбурга. Пред луком плесачи су се такође придружили другим путницима на палуби и уживали у романтичној атмосфери ноћног Питсбурга. Напуштали су путници брод у ритму српског кола идући у правцу Српскога клуба на јужној питсбуршкој страни.

У Српском клубу нас је чекало право весеље. Чим смо се приближили клубу чули смо звук српске музике и мирис српских ћевапа које су домаћини Тихомир и Јелена Јапунџа спремали за госте. Избор квалитетне српске хране је био толико велик да је било тешко одолети српским специјалитетима. У клубу су свирали два оркестра Паганини и Српски синови. Гости су имали прилику да пију и српска пића што је некима дало додатно жељу за игром. У доњој и горњој сали клуба плесало се непрекидно. Звукови игре и песме су одзвањали до дубоку у ноћ.

Била је ово дивна прилика да се гости друже, да упознају једни друге из разних крајева Америке и Канаде и тако прошире круг својих познаника. Већ те прве ноћи су стечена многа нова пријатељства чиме се продубљује важност неговања српске традиције, обичаја и везе са коренима у родном крају. Многи су имали прилику да обнове или обогате свој српски језик слушајући српске песме и разговарајући између себе.

Други дан манифестације започео је у Кенивуд-парку. Многи су пре почетка програма искористили разне погодности које овај парк пружа и уживали у вожњи вратоломним стазама. Трибине су брзо до последњег места испунили знатижељни посетиоци. Након најаве водитеља програма Данета Топића, уследиле су фолклорне игре српских културно-уметничких друштава из целе Америке. Фолклорни ансамбл Грачаница из Акрона, из државе Охајо, имао је част да отвори програм, а затим је наступио српски тамбурашки оркестар Св. Никола из Монровила, из државе Пенсилваније.

Брус Краус, председник градског савета града Питсбурга, прочитао је прокламацију у Кенивуд-парку да је 16. јул званичан српски дан у целом граду. Српска заједница је најстарија заједница у Питсбургу која у континуитету прославља своју традицију, културу и обичаје у Кенивуд-парку.

Након прочитане прокламације хор Три српска дана је певао „Орао клиће“ уз вокалне гласове Ника Јовановића и Милене Капузи Поповић. Аплаузе су затим заслужили тамбурашки оркестар Дјукејн тамбурице из Дјукејна, из државе Пенсилваније, Св. Стефана из Лакаване, из државе Њујорк и тамбурице Св. Николе и фолклорне групе „Војводина“ из Стилтона, из Пенсилваније. Током дана мушки клуб „Никола Тесла“ цркве Свете Тројице из Питсбурга је продавао одлично печену јагњетину и прасетину.

Господин Џон Мартић, председник Српског народног савеза, поздравио је, после интонирања српске, америчке и канадске химне, све присутне на прослави стогодишњице Српског дана. Његов говор на српском језику је пренела српска секција „Американског Србобрана“ у издању од 3. августа 2016. године. Сваке године Српски народни савез проглашава личност године, а ове године су добитници три особе које су напуниле сто година. Прави начин да се обележи стогодишњица Српског дана. Добитници су Смиља Благовић, Мери Љубица Ковић и Јелена Полојац. Џорџ Мистовић је говорио о херојима Хелијард мисије у спашавању америчких пилота и њене важности за Америку и српско културно наслеђе.

Једно од највећих узбуђења је изазвала појава фоклорних група Шумадија из Милвокија и Морава из Сан Дијега када су наступиле. Показале су велику умеће играња фолклорних игара што је подигло многе гледаоце на ноге.

Програм је достигао врхунац када је близу 600 стотина присутних заиграло највеће српско коло икад виђено у Кенивуд-парку уз музику групе Освежење. У коло су се заједно ухватили и Срби и Американци који су желели да науче наше народне игре. Право је уживање било видети ово највеће српско коло јер су сви играли са огромним жаром да се покаже српска културна баштина.

Спуштала се ноћ па је било време да се иде поново у Српски клуб. Посетиоце су чекали српска гурманска јела Тихомира и Јелене Јапунџе, српска пића и музика оркестара Паганини, Свирај и ди џеј Спеза. У Српски клуб као да сви нису могли ни да уђу јер су многи испред клуба слушали српске песме и музику. Мада се тешко пролазило кроз збијене групе веселих гостију, ни то никоме није сметало. Зашто би? Дух заједништва и сродности међу присутнима се осећао све време. Певало се и играло до касно у ноћ.

Трећи дан је обележен литургијом у цркви Свете Тројице Српске православне цркве у Питсбургу коју је служио прота Рајко Косић. Прота Косић је на крају одржао парастос за преминуле чланове Српског народног савеза у цркви и, касније, помен на српском гробљу где почивају и чланови Српског народног савеза. На литургији у цркви и на парастосу присуствовали су и, поред осталих, особље и чланови Главног одбора Српског народног савеза.

Традиционални пикник је такође окупио велики број посетилаца. Дуг је био ред за печену јагњетину и прасетину, по којим је познат мушки клуб „Николе Тесле“ цркве Св. Тројице. Стајало се у реду и на другој страни парка за ћевапе и друге српске ђаконије. Уз полетну музику оркестара Друштво, Радост и Ђуре Клипе као да је летело коло праћено певањем.

Овом приликом су присутни показали важност очувања обичаја и умешност њиховог извођења. Сви присутни су изразили велико задовољство што су били део овог великог догађаја и Српског народног савеза који у очувањеу српских обичаја обједињује Србе свих поколења из целе Америке и Канаде. Свако од нас је нешто понео са ове прославе: ново пријатељство или обогаћено осећање за наше духовно наслеђе и заједништво.

Овогодишња Три српска дана ће се памтити не само што се прослављало сто година Српског дана у Кенивуд-парку, већ и због огромне позитивне енергије која се неузастављиво ширила међу Србима. Надамо се да ће овај дух јединства заувек бити присутан у нашем народу. ВИДИМО СЕ НА ТРИ СРПСКА ДАНА ЛЕТА 2017.

Милош Растовић
Српски народни савез