A great man is one who collects knowledge the way a bee collects honey and uses it to help people overcome the difficulties they endure - hunger, ignorance and disease!
- Nikola Tesla

Remember, remember always, that all of us, and you and I especially, are descended from immigrants and revolutionists.
- Franklin Roosevelt

While their territory has been devastated and their homes despoiled, the spirit of the Serbian people has not been broken.
- Woodrow Wilson

Mihajlo Idvorski Pupin

Thomb of Michael Pupin

Mihajlo Idvorski Pupin (October 9, 1854, Idvor, Serbia – March 12, 1935, New York, NY) was a Serbian physicist, physical chemist, philanthropist. Pupin is best known for his numerous patents, including a means of greatly extending the range of long-distance telephone communication by placing loading coils at predetermined intervals along the transmitting wire. Together with his wife Sara Catharine and daughter Barbara Pupin-Smith is buried at the prestigious Woodlawn Cemetery, where Orthodox Serbs and others, local and international, regularly pay their respects at the grave of this great son of Serbia.

Woodlawn Cemetery

Joining a rarified roster of 2,500 sites nationwide, including our St. Sava Pro-Cathedral in Manhattan, Woodlawn Cemetery, one of the largest cemeteries in New York, was designated in 2011 as a National Historic Landmark. Located in the Woodlawn area of the Bronx, Woodlawn Cemetery was opened during the Civil War in 1863. Today it is an oasis in an urban setting, with more than 310,000 individuals interred on its grounds. This cemetery attracts over 100,000 visitors from around the world each year. The National Park Service describes the cemetery as “a popular final resting place for the famous and powerful,” such as Princess Anastasia of Greece and Denmark; authors Countee Cullen, Nellie Bly, and Herman Melville; musicians Irving Berlin, Miles Davis, Duke Ellington, W. C. Handy, and Max Roach; along with businessmen, such as shipping magnate Archibald Gracie and department store founder, Rowland Hussey Macy, and philanthropist Augustus Juilliard, who established the Julliard School of Music.

Latest Articles

People Directory

Radovan Lale Đurić

Radovan Lale Djuric

Born: May 7, 1945 Nis, Yugoslavia
Studied: College of Architecture, Nis 1960-1964

Studied fine art and decorative painting in Belgrade, Venice, Paris and Amsterdam.

The appeal of Lale Djuric's handsome screens, whether installed in a home or a commercial environment, is both sculptural and pictorial. Djuric first worked as a stage designer for the National Theater in Belgrade. Moving to Paris, he executed murals for the design firm Dalmas.

.

Publishing

Христос – Нова Пасха – Божанствена Литургија

Divine Liturgy

Serbian Edition, author Bishop Athanasius Yevtich (издање на српском језику, аутор епископ Атанасије Јевтић)

Период двадесетог века представљао је врло комплексно раздобље везано за развој литургијско-богословске мисли у нашој помесној Цркви. Осећајући насушну еклисијалну и пастирску потребу да поменуту мисао надгради и истовремено је учини приступачнијом народу Божијем, епископ Атанасије Јевтић се одлучио да понуди тротомно дело под насловом: Христос – Нова Пасха – Божанствена Литургија. Иако се објављивање трећег тома тек очекује, сматрамо да богословској и читалачкој пажњи треба представити два тома који су већ изашли.

Сложени назив овог епохалног издања, које може бити препознато као „српска литургијска стромата двадесет и првог века“, аутор је начинио на основу одељка из Прве Посланице Коринћанима светог апостола Павла: Јер се Пасха наша Христос жртвова за нас (1Кор 5, 7). Дело се састоји из два тома и намењено је, према речима епископа Атанасија, „богобојажљивим и христочежњивим љубитељима Божанских Тајни, усрдним учесницима Свете Литургије и причесницима Богочовечанских Светиња“. Наиме, у њему су сабрани текстови о Светој и Божанственој Евхаристији од најранијих времена Цркве Христове (првог века) све до савременог доба, а сâм циљ јесте „раскривање литургијских, еклисиолошких, космичких и есхатолошких димензија Светајне Христа и Његове Цркве“. Највећи део сабраних литургијско-светоотачких текстова се по први пут појављује на српском језику, благодарећи преводилачком и прегалачком труду епископа Атанасија. Уз то, веома су драгоцени његови оригинални коментари. Треба истаћи да су оба тома штампана са тврдим корицама у штампарији Интерклима Графика у Врњачкој Бањи.